Највеће битке партизана и четника – Битка на...

”Партизани се разбегли ка Јошаници. Сада је момена...

13/04/2025

Zasto Srbi pisu hrvatskim pismom? Sta se krije od ...

Колико дуго траје наметање хрватске латинице Српск...

06/04/2025

KO JE PROBIO Solunski front – Sumadijska div...

Свет је био запањен српским победама на Церу и Кол...

02/03/2025

Београдски илегалци

08/03/2013

Повратак отписаних – Истина о београдским илегалцима

О њима се много говорило – чак им је посвећена и једна ТВ серија – али о њима се ипак ништа не зна. Јер – све су нас слагали! Београдски илегалци у Другом светском рату јесу постојали, у Гестапоу су заиста били и записани и отписани. Али, сем неких мањих изузетака, они нису били комунисти – већ равногорци. Нешто више о београдским илегалцима може се сазнати из књиге једног од њих, др Павла Милошевића, “Равногорска омладина” (“Погледи”, Крагујевац, 2003). На овом месту доносимо поглавље о илегалној радио станици, које је инспирисало ауторе серије “Повратак отписаних” за снимање једне епизоде, као и поглавље о најчувенијем београдском илегалцу – Валтеру

ПИШЕ: Др Павле МИЛОШЕВИЋ

Два радиоапарата и радио станицу за пријем вести направио је Тихомир Јакшић. Делове су му набављали омладинци из представништава “Сименса” и “Филипса” у Београду. Један апарат је дао Тркљи (505), а други поручнику Миодрагу Којићу (“Петер”). Којић је био командант Колубарске бригаде, активно је сарађивао са београдским илегалцима. Јакшић је једно време био код Којића, а у Београд се вратио 10. децембра 1942, непосредно пред хапшење. Он је још марта 1942. успоставио директну везу са Дражом. Ту везу водио је капетан Јоже Грбец. Он је становао је у улици Драже Павловића, имао је шифру 509, а позивни знак ЕЈК-у и ЕЈХ. Отишао је на терен када му је Гестапо био на трагу. После откривања његове станице, веза је једно време обављана преко курира. (Наставак чланка после галерије.)

: Мајор Жарко Тодоровић “Валтер”, први командант Београда. Преживео је Маутхаузен, преминуо је у Паризу око 2000. године

: Мајор Александар Михајловић, један од команданта београдских илегалаца. Убијен у сукобу са комунистима 1. маја 1945. године

: Драгослав Радивојевић, члан Врховне омладинске тројке (ВОТ) Београда, стрељан 1943. у Јајинцима

: Винко Коњиковић, обавештајац илегалне равногорске организације у Београду, стрељан 1943. у Јајинцима

: Владимир Јовановић, студент, командант Штаба 601, убијен 1944. од комуниста

: Даница Ивковић из Алексинца, матурант, Штаб 601, стрељана од комуниста 26. новембра 1944. у Нишу

: Вукоман Арачић, матурант, београдски илегалац. Рањен од Немаца 1944. у покушају ослобађања патријарха Гаврила из Војловице и потом преминуо

: Тодор Тадић, студент, илегалац у Београду, убијен 1944. у Маутхаузену

: Миодраг Марковић, Демократска омладина, погинуо 1945.

: Доброли Тадић, Демократска омладина, умро после робије 1948

: Андра Полети, Демократска омладина, стрељан 1944. од комуниста

: Мишко Тодоровић, матурант, Штаб 501. Емигрирао, убијен 1945. несрећним случајем од стране швајцарског војника

: Драган Страњаковић (“Бранко Лазић”), Штаб 501. Емигрирао, преминуо у Паризу. Био је у свету познати историчар, стручњак за комунизам

: Душан Ђукић, матурант из Белановице, Штаб 501. Преминуо је у Канади 2012. године

: Душан Ђукић у униформи

: Стојан Стефановић, матурант, Штаб 501. Робијао, преминуо у Београду

: Миодраг Марковић, син професора универзитета и министра 27-мартовске владе, Божидара. Погинуо у Босни 1945

: Богдан Милутиновић на предратном снимку

: Богдан Милутиновић на предратном снимку

: Владан Илић, студент, убијен у Маутхаузену 1943.

: Тихомир Јакшић, студент, радиотелеграфиста београских илегалаца, стрељан 1943. у Јајинцима

: Бранислав Ђукић, студент, омладинац, стрељан 1942. у Јајинцима

: Бранислав Ђукић у униформи

: Георгије Јововић, члан Врховне омладинске тројке (ВОТ) Београда, стрељан 1943. у Јајинцима

: Михајло Наумовић на предратном снимку. Пре одласка на терен био је илегалац

: Михаило Наумовић, студент, у униформи. Погинуо је на Јаворцу 19. јула 1944 у борби против комуниста

: Потпоручник Милорад Којић, командант Колубарске бригаде, веза са београдским илегалцима. Погинуо је у Босни са млађим братом, а старији брат је стрељан на Јајинцима 1942. године

: Павле Милошевић, београдски илегалац, аутор књиге

: Павле Милошевић пре хапшења, у Београду 1943. године

: Павле Милошевић, током окупације у Београду

: Павле Милошевић у униформи из Маутхаузена

: Чланови Демократске омладине, Миодраг Јанићијевић (убијен 1944.) и Добривоје Протић

: Припадници Демократске омладине браћа Лазаревић, Ђорђе (преминуо 1945) и Иван (погинуо 1944)

: У Београду, уочи рата: Александар Митровић, Богдан Милутиновић, Бранислав Матиревић, Милутин Веснић и непознати

: Богдан Милутиновић и Влатко Р. Пашић (унук Николе Пашића) у шетњи београдским улицама

: Сцена из логора на Бањици

: Гестаповац Фриц Гинтер Милер; ауто у коме су равногорци ликвидирали Гестаповца Рашу Арсенијевића; тело Раше Арсенијевића; тело убијеног Душана Никодијевића; Наум Тасић као агент Гестапоа 1943. и у униформи иследника ОЗН-е 1945. године. Пре него што је пао у руке Гестапоа, и после мучења почео да ради за Немце, био је београдски равногорски илегалац

: Наредбе генерала Драже Михаиловића о одликовању Михаила Наумовића и Ивана Лазаревића

: Немачки документ о слању београдског равногорског илегалца Павла Милошевића у концентрациони логор Маутхаузен

: Документ којим љотићевци пријављују београдске равногорске илегалце Гестапоу

: Још један документ из кога се види како су љотићевци потказивали београдске равногорце Гестапоу

: Још једна љотићевска пријава др Војина Андрића Гестапоу, од 8. новембра 1941. године

: Записник о саслушању др Војина Андрића у Специјалној полицији града Београда, 14. новембра 1941. године

Београдском групом за везу руководио је инжењер Томашевић, а везу између “Валтера” и Томашевића држао је капетан Миодраг Стојановић (“Пера-професор”).
Зграда за смештај радио станице је пажљиво бирана. Одабрана је велика зграда која је имала улаз са четири улице, и то: Краља Александра број 94, Молерова, Хаџи-Ђерина и Душана Богдановића. Улаз за радио станицу био је из Хаџи-Ђерине број 1. Апарат се налазио у собици на мансарди. За апаратом су се смењивали Бранимир Хрга и Тихомир Јакшић.
У ТВ серији о комунистичким илегалцима, “Отписани”, видели смо да је Гестапо имао радио гониометар… Комунисти нису имали радио станицу у Београду, али Гестапо јесте имао радио гониометар. Управо тако су и открили нашу радио станицу. Лоцирали су њен положај и баш када су наилазили на улаз у зграду су налетели на Јакшића и његову вереницу. Са њима су отишли на мансарду, где су затекли Хргу како емитује депеше. Јакшић је долазио да смени Хргу.

ГЕСТАПО ПРОТИВ “ВАЛТЕРА”
У Београду је јануара 1942. Гестапо ухватио велику групу припадника Равногорског покрета. Тада је ухапшено 14 официра и једна жена, Олга Вучковић, која је стрељана на Бањици. Капетан Ненад Митровић је стрељан на Јајинцима, а остали су одведени у заробљеничке логоре у Немачкој. То су:
– Пуковник Бранислав Пантић,
– пуковник Јован Тришић,
– потпуковник Радивоје Лучић,
– капетан Бративоје Урошевић,
– капетан Стојан Станислав,
– резервни поручник Саша Николајевић,
– пуковник Света Крајиновић,
– потпуковник Паљић,
– потпуковник Душан Манојловић,
– генерал Милутин Стефановић,
– капетан Лазар Дабетић и
– поручник Душан Дутина.
Једна од највећих немачких акција у Београду била је против потпуковника Жарка Тодоровића “Валтера”. Подаци о томе чувају се у Архиви Града Београда под ознаком БДС досије Г – 116 (“Валтер”). Тодоровићу је користио још два имена: Желимир Крстић и Бане. Поред њега, у овој великој операцији изведеној 17. марта 1943, “пали” су и следећи илегалци:
– поручник Константин Хаџи Илић (стрељан 7. јуна 1943),
– Владета Бошковић (стрељан 7. јуна 1943),
– наредник Пантелија Максић (одведен у Маутхаузен),
– Радомир Ћурић из Сарајевске улице број 24 (одведен у Маутхаузен),
– Гојко Чебо, књижар у Пашићевој 24 (стрељан 7. јуна 1943),
– капетан Момчило Мирковић (стрељан 17. августа 1943),
– капетан Никола Павковић (одведен у Маутхаузен),
– потпоручник Емил Живојиновић из Тршћанске број 3 (судбина непозната),
– поручник Љубан Кордић (судбина непозната),
– Дарко Ћирковић, који је ухапшен тек средином 1944. (одведен у Маутхаузен),
– Сава Грујић (одведен у заробљенички логор Стриј),
– ваздухопловни капетан Богдан Ивановић (одведен у Маутхаузен),
– инжењер Павле Алексић (одведен на рад у Немачку 1944),
– Анђелко Божиновић (судбина непозната),
– мајор Павле Бабац (одведен у заробљенички логор Стриј) и
– др Петар (презиме нечитко).

ХАПШЕЊА РАВНОГОРАЦА У ЗАГРЕБУ
Сем ове групе ухапшене у Београду, у вези “групе Валтер” ухапшено је осам равногорских илегалаца и у Загребу. Они су радили у илегалној Команди северних покрајина, којој је потпуковник Жарко Тодоровић такође био на челу.
У Загребу су ухашени:
– Паул Халаванка из Сушака, трговац (одведен у Маутхаузен),
– Драгутин Матијашевић, чиновник (одведен у Маутхаузен),
– Кајка Томић, професор (одведен у Маутхаузен, а 25. новембра 1943. премештен у Аушвиц),
– Теодор Саломон из Загреба, студент технике (одведен у Маутхаузен),
– Станко Танчић, доктор права (одведен у Маутхаузен),
– Злата Дежелић, професорка (одведена у Маутхаузен, а 25. новембра 1943. премештена у Аушвиц),
– Тихомир Кречић, студент технике (одведен у Маутхаузен).
Нешто раније, 28. децембра 1942, у Београду је ухапшена и “Радио група 506”, везана за “Групу Валтер”. Тада су у руке Гестапоа пали следећи илегалци:
– инжењер Драгомир Томашевић из улице Војводе Протића 18\1 (стрељан 19. априла 1943),
– радио техничар Тихомир Јакшић из Драже Павловића број 28 (стрељан 19. априла 1943),
– Јелена Грубјешић из Драже Павловића број 13, вереница Тихомира Јакшића (она је пуштена 8. маја 1943),
– инжењер Лука Шпартаљ, директор и власник фабрике у улици Војводе Мишића. Он је био финансијер Равногорског покрета. Убијен је у Гестапоу пролећа 1943. године.
– Бранимир Хрга. Он је пристао да ради за Гестапо. После је одведен у Немачку.
– Богољуб Зечевић, рођен 1914. у Ивањици (стрељан),
– Спасоје Ђорђевић, рођен 1910. у Гучи. Он је стрељан два дана пре ове рације, јер је ухапшен раније.