Милош Радојловић

24/04/2013

Пуковник Милош Радојловић

Село Заклопача, августа 1944. Пуковник Милош Радојловић (десно) и Стева Чабраја, предратни мотоциклистички шампион

Пуковник Милош Радојловић рођен је 8. маја 1907. године у Београду. Завршио је Нижу и Вишу школу Војне академије, а потом и Ђенералштабну припрему. У Ђенералштабну струку (еквивалент данашњем звању доктор војних наука) преведен је 1937. године.

У априлском рату 1941. Милош Радојловић, тада ђенералштабни мајор, је заробљен и одведен у Немачку. Како су Немци ослобађали све официре који би изјавили да нису Срби, Радојловић је искористио ту погодност да би се домогао слободе, лажно се представљајући као Црногорац. Из логора у Нирнбергу октобра 1941. спроводе га у Италију. Потом, са још три официра, међу којима је био и мајор Славко Бјелајац, успева да се домогне Лике. У ослобађању ових официра пресудну улогу одиграо је војвода Илија Трифуновић Бирчанин, као двоструки шпијун (енглеско-италијански).

Од априла до октобра 1942. Радојловић је четнички командант Доње Лике, под псеудонимом Љубо Банић. Затим је прекомандован у Херцеговину, у штаб мајора Петра Баћовића. Крајем априла 1943. Радојловић је прекомандован у Источну Србију. У чин ђенералштабног потпуковника унапређен је 15. јануара 1944, наредбом генерала Драже Михаиловића, да би марта месеца био постављен за команданта Млавско-смедеревске групе корпуса, користећи псеудоним Михаило Јовановић (шифре за радио везу ‘‘До-До’‘ и ‘‘Дог-Дог’‘). Истовремено је обављао и дужност команданта Баната. Wегов штаб налазио се у селима Свињарево и Ореовићи. У чин ђенералштабног пуковника Радојловић је унапређен 25. јула 1944. године.

По слому четничког покрета у Србији ујесен 1944, Радојловић се враћа својој кући у Београду. Ухапшен је 29. октобра и одведен у Главњачу. Ту је, поред осталих, срео и мајора Воју Лукачевића. ‘‘Ако преживиш, реци да су ме Енглези предали комунистима’‘, саопштио му је Лукачевић. Одавде су комунисти сваке ноћи одводили заробљенике на стрељање.

Пуковника Радојловића комунисти осуђују на пет година затвора, 29. августа 1945. Добио је, за оно време, благу осуду, јер је његова породица пре рата била у пријатељским везама са Благојем Нешковићем, тада једним од водећих комуниста у Србији. Првих шест месеци робијао је у Сремској Митровици, а потом је премештен у Ниш. Пуштен је на условну слободу 26. маја 1948. године.

Како у Београду нико није смео да упосли Радојловића, он одлази у Смедерево, на имање своје супруге Смиљке, рођене Бонић. Најзад је добио посао код приватног молера Николе Петровића.

Не мирећи се са комунистичком тиранијом, пуковник Радојловић поново организује четничке јединице на Хомољу. Ухапшен је 1950. године. Суђено му је са групом од 20 сељака у Петровцу на Млави и осуђен је на 15 година строгог затвора са принудним радом, 14. октобра 1950. године. Робијао је у Забели. На условну слободу пуштен је 1958. Две године касније налази посао у београдској филијали загребачке ‘‘Ине’‘, где остаје до пензионисања 1980. године.

Пуковник Милош Радојловић је преминуо 6. априла 1995. године у Београду. Сахрањен је у породичној гробници на Новом гробљу. Живео је повучено. Није написао мемоаре и није чак ни говорио о својим ратним догађајима. Само је свом сину Љубомиру саопштио основне биографске чињенице.

Милослав Самарџић