Секула Дрљевић – ратни злочинац под бројем 1553

07/03/2013

Јереј Велибор Џомић

Поводом покушаја дукљанских академика Данила Радојевића и Радоја Пајовића да оповргну чињеницу да је Секула Дрљевић био нациста, обратили смо се за коментар јереју Велибору Џомићу, аутору више књига о страдању Српске Цркве и народа за време Другог светског рата и истраживачу који је истраживао архивску грађу у многим црквеним и државним архивама.

Како коментаришете најновији покушај дукљанских академика Пајовића и Радојевића да, после писма Патријарха Павла упућеног државним званичницима поводом предлога нове химне СЦГ, докажу да Секула Дрљевић није био нациста?
Црна Гора је одавно постала земљом апсурда и преседана. Ако знамо да је силом наметнута лаж да Црногорци нису Срби и да је лажна историја права па све до скорашњег проглашења лажицркве Црквом, лажиакадемије академијом и лажијезика језиком, онда ни мало не чуди безумни покушај двојице дукљанских академика да са доказаног ратног злочинца Секуле Дрљевића скину тешку и истиниту хипотеку нацисте, усташе и сарадника Анте Павелића и Адолфа Хитлера. Мудар човек би на то могао да каже: “Жали Боже три оке сапуна што потроши була на Арапа”.
Сви они који су читали књиге поменуте двојице дукљанских академика добро знају да су се они много пута огрешили и о историјску истину и о читаоце својих књига. Можда им би се данас и веровало када би се злоупотребом и фалсификовањем историјских чињеница бавили први пут.

Ви очевидно имате податке да је Секула Дрљевић ратни злочинац?
То зна сваки човек који се бавио Другим светским ратом и који је макар једном ногом крочио у државне архиве.
У Архиву СЦГ, бившем Архиву Југославије, постоји преобимна историјска грађа Државне комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача из Другог светског рата са саопштењима, одлукама и списком југословенских грађана за које је Државна комисија утврдила да су ратни злочинци. На том списку, који има и својих мањкавости и недостатака, али је готово беспрекоран када су у питању усташке вође и идеолози усташтва, под бројем 1553 налази се и име нацисте и ратног злочинца, ревносног Павелићевог сарадника Секуле Дрљевића. Да будем још прецизнијии, преобимна историјска грађа о овом ратном злочинцу чува се у фасцикли број 9353 са инвентарским бројевима 2390, 2400 и 2389 у досијеима под бројевима 4217 и 4602.

С обзиром да сте ви проучавали тај досије, можете ли нам укратко рећи шта у њему пише?
О томе може читава књига да се напише. Али, оно што двојица дукљанских академика знају, а неће да кажу, јесте да на пријави стоји да је Дрљевић по националности уписан као Србин-Црногорац, што се види из факсимила документа који вам радо уступам, и да је био идеолог фашизма.
Дрљевић није био неки ситни чиновник у наказној нацистичкој држави Анте Павелића. Он је био високо котирани идеолог нацизма на тим просторима.
Не знам како се у данашње приче о евро-атланским интеграцијама оних који су повампирили овог нацисту и ратног злочинца у Црној Гори, уклапа Дрљевићев текст који је под насловом “Англо-америчке заблуде” написао, својим именом потписао и у своме листу “Граничар” од 11. септембра 1943. године објавио овај злочинац. Нико није тако попљувао антифашистичке силе Америку и Енглеску као Дрљевић. Њихове легитимне државне представнике Черчила и Рузвелта је називао “избезумљеним људима и обмањивачима својих народа”. Нико није тако јадиковао због англо-америчких напада на Немачку као што је то, готово ронећи сузе, чинио Дрљевић.
Затим, нико није тако оплакао атентат на Адолфа Хитлера као што је то урадио нациста Дрљевић у свом чланку “Закон револуције”, који је објавио 19. августа 1944. године. Сматрао да је да ће сто милиона Немаца Хитлеровом пропашћу “бити претворено у европске Црнце, чијим би се бесплатним знојем умножавао жидовски каптализам најмање за једно столеће”.
Узгред, Дрљевић је ликовао над убијањем не само Срба него и Јевреја и Цигана у Јасеновцу и у другим логорима.
Не знам како ће представници јеврејског народа на просторима Србије и Црне Горе реаговати на најновију афирмацију овога србомрсца и јеврејомрсца.

Како коментаришете упоређивање Секуле Дрљевића и Драгише Васића?
Никоме није пало на памет да из Васићевих књига прави химну и партијском већином је намеће народу. Напоменућу само чињеницу да је, кад сy дукљански академици већ поменули Драгишу Васића, тај човек, заједно са другима, био Дрљевићева жртва у Јасеновцу. Колико је мени познато, сарадници окупатора нису убијани и живи спаљивани у Јасеновцу.
Дрљевић се, као што је познато, опробао и као усташки командант мањих усташких формацијских јединица. А колико је и како окрвавио руке црногорском крвљу у пролеће 1945. године зна Бог и зна историја.
Једно су нечије књиге, а друго је наметање химне једном озбиљном и историјски утемељеном народу. Ја лично немам ништа против да се у Црној Гори, као што је то већ учињено у Загребу, одштампају било чије, па и Дрљевићеве књиге како би сви грађани Црне Горе могли да људи виде и прочитају како је мислио и како је писао овај идеолог нацизма у НДХ. То би било занимљивије штиво и јефтиније за државни буxет од песама такозваног председника такозване академије.

На крају, шта бисте могли да извучете као закључак?
И Дрљевић би се зачудио шта га је снашло и каква га је почаст запала у Црној Гори. Већ се бринем и за Црну Гору и за Црногорце, јер је Дрљевићева прича 1941. године трајала само један дан. Знам само да се Црна Гора вековима умивала и дичила чашћу, образом, чојством и јунаштвом, а данас се кити аферама, неразјашњеним убиствима и повампирењем таквих типова као што је Секула Дрљевић.

Сва права задржана Погледи 2004.