Списак Пећанчевих војвода који су прешли код Драже

18/05/2013

Јужна Србија, пролећа 1942. У средини седи мајор Миодраг Палошевић, Дражин делегат. Трећи с лева стоји војвода Драгослав Почековић Дочек. Као млади четник војводе Пећанца учествује у балканским ратовима и у Првом светском рату. Од лета 1941. ради за Дражину организацију. Немци га откривају и хапсе маја 1942, али им бежи у Нишу. Поново је откривен у Јелашници. Његов пратилац је рањен а он је погинуо у борби против Немаца, 16. маја. После рата комунисти га проглашавају за ”народног непријатеља” и конфискују му имовину. Људство његовог одреда Немци су одвели на Бањицу

Према истраживањима историчара Александра Динчића, већина четничких војвода Косте Пећанца из Јужне Србије прешла је током рата у Дражину организацију. Динчић је сачинио списак од 56 Пећанчевих војвода из Јужне Србије који су посталио Дражини, међу којима су били и Пећанчев млађи син војвода Милан Миловановић и посинак војвода Вукоје Миловановић. Неколицина Пећанчевих војвода из ових крајеве ступила је и у партизанске редове.

Ово је списак Пећанчевих војвода из Јужне Србије који су прешли код Драже:

1. ВОЈВОДА БАРБАТОВАЧКИ – ЗАЈИЋ Ранђел
Командант батаљона 2. косаничке бригаде Топличког корпуса ЈВУО.
Убијен 1945. од КНОЈ-а.

2. ВОЈВОДА БИЉЕШКИ – ЈАНКОВИЋ Љубомир
Нестао у немачком логору 1943. године. Био је организатор равногорског покрета у Топлици.

3. ВОЈВОДА БЛАГОТИНСКИ – ТОДОРОВИЋ Живојин „Жика“
Нестао 1945. у Босни са Врховном командом ЈВУО.

4. ВОЈВОДА БУВСКИ – НИКОЛИЋ Илија
Нестао 1945. године у Босни као официр у штабу Јужноморавске бригаде ЈВУО (преформиране Јужноморавске групе корпуса).

5. ВОЈВОДА БУБЛИЧКИ – ЂОРЂЕВИЋ Душан
По једној верзији, стрељан од Бугара у лето 1943. код Бублице као Дражин организатор; по другој, стрељан на Бубњу исте године, такође као Дражин организатор. Сведоци су сложни да су га Бугари негде одвели везаног.

6. ВОЈВОДА БУКОВАЧКИ – СТЕФАНОВИЋ Милан „Парнавеја“
Организовао равногорски покрет у Расини а после рата робијао.

7. ВОЈВОДА ВЕЉЕГЛАВСКИ – ПОПОВИЋ Радоје
Погинуо септембра 1942. код Брестовца од партизана као новопостављени командант Горског штаба 180.

8. ВОЈВОДА ВИДОВАЧКИ – КУШТРИМОВИЋ Ника
Погинуо 17. фебруара 1944. код Велике Плане у борби против партизана као командант 1. батаљона 1. Топличке бригаде Топличког корпуса ЈВУО.

9. ВОЈВОДА ВИЧКИ – ДРАМИЋ Бориша „Бора“
Као јатак Дражиних четника у Топлици ухваћен од КНОЈ-а и стрељан у Прокупљу.

10. ВОЈВОДА ВЛАСОТИНАЧКИ – ИВКОВИЋ Јован
Ухапшен од Немаца као организатор равногорског покрета у Лужници и одведен у заробљеништво. После рата емигрирао у Америку.

11. ВОЈВОДА ВУЧИТРНСКИ – ПЕРОВИЋ Гаврило
Нестао 1945. у Босни са јединицама ЈВУО.

12. ВОЈВОДА ГАБРОВАЧКИ – СТОЈИЋ Живојин
Стрељан новембра 1944. у Нишу као сарадник равногорског покрета.

13. ВОЈВОДА ГЛАСОВИЧКИ – ЉУМОВИЋ Андрија
Стрељан од Немаца октобра 1942. на Бубњу код Ниша као организатор равногорског покрета у Топлици. Стрељан са Михајлом Арсићем.

14. ВОЈВОДА ГРЕВАЧКИ (ВЕЛИКОШИЉЕГОВАЧКИ) – ДОБРИЧАНИН Милош
Убили га партизани новембра 1942. код Сокобање као организатора равногорског покрета. (Отац нашег познатог филмског глумца Драгутина-Гуте Добричанина)

15. ВОЈВОДА ГОРЊОТОПОНИЧКИ – СТОЈАНОВИЋ Првул
Заклали га партизани фебруара 1943. у селу Паљина код Ниша као организатора равногорског покрета.

16. ВОЈВОДА ГОЧКИ – ГОРДИЋ Богдан
Као сарадника и организатора равногорског покрета Немци га терају у заробљеништво где се разболео и умро. По другим подацима после рата емигрирао и крио се под туђим именом.

17. ВОЈВОДА ДОБРОДОЛСКИ – ЂУРОВИЋ Срђан
Убијен 1945. у одметништву као припадник штаба Косаничке четничке бригаде Топличког корпуса ЈВУО. Погинуо на Соколовици.

18. ВОЈВОДА ДОЊОМОРАВСКИ – ПОЧЕКОВИЋ Драгослав „Почек“
Погинуо маја 1942. у пећини званој „Мечја рупа“ у селу Јелашница код Ниша као организатор равногорског покрета у нишком крају. Убили га Немци са недићевцима.

19. ВОЈВОДА ДУКАЂИНСКИ – МИЛЕНКОВИЋ Светислав
Погинуо 9. јануара 1943. у борби против комуниста у селу Разбојна као командант Дукађинске бригаде која се налазила у састав Расинског корпуса као прва Летећа бригада.

20. ВОЈВОДА ЖУПСКИ – ЂОРЂЕВИЋ Милан „Топузлија“
Финансирао равногорце целог рата. Убијен у Гарском потоку од комуниста.

21. ВОЈВОДА ЈАБЛАНИЧКИ – МИХАЈЛОВИЋ Крста
Прешао на страну ЈВУО. Преживео рат.

22. ВОЈВОДА ЈАСИЧКИ – ПЕТКОВИЋ Александар „Алекса“
Командант 4. нишке бригаде Чегарског корпуса.
Нестао 1945. године.

23. ВОЈВОДА ЈАСТРЕБАЧКИ – МИЉКОВИЋ Светозар „Тоза Нишлија“
Стрељан од Немаца 14. септембра 1944. у логору на Црвеном крсту у Нишу. Доведен под сумњом да је наклоњен Дражи. Био је шнајдер у Нишу.

24. ВОЈВОДА ЈАСТРЕБАЧКИ – НИКОЛИЋ Драгољуб “Круше”
Заробљен од Немаца јануара 1943. код Рибарске Бање као командант Великошиљеговачког батаљона Расинског корпуса ЈВУО и одведен у заробљеништво. После рата емигрирао у Аустралију. Био је ваздухопловни потпоручник (пилот – ловац).

25. ВОЈВОДА КУРШУМЛИЈСКИ – МИЛОВАНОВИЋ Милан „Пећанац“ (млађи син Косте Пећанца)
Заробљен од равногораца у Луковској Бањи (по другим подацима, добровољно им пришао, јер се посвађао са оцем). Прешао код Драже и био командант једног батаљона у 2. косаничкој бригади
Ухваћен приликом покрета за Босну и стрељан новембра 1944. у Београду.

26. ВОЈВОДА КОЗЈАЧКИ – КИМИЋ Јордан
Заробљен од окупатора као организатор равногорског покрета и одведен у заробљеништво. После рата емигрирао у Енглеску где је и умро.

27. ВОЈВОДА КОПАОНИЧКИ – ТОМАШЕВИЋ Мирко
Убијен 11. новембра 1945. у селу Тржац (александровачка Жупа) као командант Расинско-топличко герилске групе одреда ЈВУО. По другој верзији успео је да побегне у Грчку и емигрира. За време рата био је командант 2. расинске бригаде.

28. Други: МАРЈАНОВИЋ Радош
Убијен од комуниста 1944. у Великој Грабовници као командант 2. батаљона Копаоничке бригаде Расинског корпуса ЈВУО.

29. ВОЈВОДА КОСАНИЧКИ – ФИЛИПОВИЋ Милорад
Заменик команданта 1. батаљона 1. косаничке бригаде Топличког корпуса ЈВУО. Погинуо 1945. од КНОЈ-а.

30. ВОЈВОДА ЛЕСКОВИЧКИ – АРАНЂЕЛОВИЋ Никодије „Коде“
Убијен 1945. у скопској ОЗН-и као командант у Делиградском корпусу ЈВУО.

31. ВОЈВОДА ЛУЖНИЧКИ – ГУБЕРИНИЋ Михајло „Мика“
Био је у Горском штабу 180 а после рата емигрирао.

32. ВОЈВОДА ГРАНИЧКИ и лични барјактар Косте Пећанца –ПОПОВИЋ Атанасије „Аца“
У почетку сарађивао са комунистима и допустио им да се организују у Прокупљу.
Погинуо 1944. на Бабичкој Гори у борби против комуниста као заменик команданта 4. нишке бригаде Чегарског корпуса ЈВУО.

33. ВОЈВОДА МЕДВЕЂАНСКИ – АРСИЋ Михајло
Стрељан октобра 1942. од Немаца на Бубњу као Дражин организатор у Јабланици. Стрељан са Андријом Љумовићем.

34. ВОЈВОДА МОРАВСКИ – ТАНАСИЈЕВИЋ Димитрије – Мита Трнавски. Прешао у Делиградски корпус и као командант моравског среза ЈВУО повукао се у Босну где је умро од тифуса.

Други: ДРАШКОВИЋ Павле
Стрељан 1947. у Нишу као заменик команданта Јастребачког корпуса ЈВУО. Осудио га на смрт Војни суд 21. дивизије.

35. ВОЈВОДА ПИЛАТОВАЧКИ – ПОПОВИЋ Давид
Погинуо 3. децембра 1942. код села Блажево у борби против Немаца као припадник штаба Копаоничке бригаде Расинског корпуса ЈВУО.

36. ВОЈВОДА ПАСЈАЧКИ – ИВАНОВИЋ Божидар
Нестао 1945. у Босни као командант у Топличком корпусу.

37. ВОЈВОДА ПРОКУПАЧКИ – КНЕЖЕВИЋ Радосав „Раша“
Стрељан 1945. у логору Сарајево од комуниста као свештеник Топличког корпуса ЈВУО. Стрељан са још 10 равногораца.

38. Други војвода: МИЛОВАНОВИЋ Вукоје (посинак Косте Пећанца)
Начелник штаба 1. батаљона 1. косаничке бригаде Топличког корпуса ЈВУО. Погинуо 1945. у борбо против КНОЈ-а.

39. ВОЈВОДА ПУКОВАЧКИ – ЖИВКОВИЋ Драгутин
Нестао 1945. у Босни са Врховном командом ЈВУО.

40. ВОЈВОДА РАЖАЊСКИ – СТЕФАНОВИЋ Живота
Погинуо марта 1945. у селу Грабово као начелник штаба Делиградског корпуса ЈВУО заједно са командом Весићем, када су били опкољени од комуниста. Извршио је самоубиство бомбом.

41. Други: ВЕСИЋ Властимир
Погинуо марта 1945. у селу Грабово као командант Делиградског корпуса ЈВУО заједно са начелником штаба, Животом Стефановићем, када су били опкољени од комуниста. Извршио је самоубиство бомбом или револвером.

42. ВОЈВОДА ОРУГЛИЧКИ СТЕФАНОВИЋ Петруш
Прешао у ЈВУО- командант Оругличког батаљона Јужноморавског корпуса. Погинуо октобра 1944. код радевачке чесме у борби против комуниста.

43. ВОЈВОДА РАСИНСКИ – КЕСЕРОВИЋ Драгутин
Стрељан августа 1945. у Београду од комуниста. За време рата командант Расинско-топличке групе корпуса ЈВУО.

44. ВОЈВОДА РЕТКОЦЕРСКИ – МИЛОВАНОВИЋ Сава
Командант батаљона Јабланичке бригаде ЈВУО, потом Јабланичког корпуса.
Емигрирао у Аустралију где је и умро. Био је врло активан у емигрантским организацијама.

45. ВОЈВОДА СИЋЕВАЧКИ – ЉЕШЕВИЋ Божидар
Начелник штаба Вардарског корпуса ЈВУО, прешао са капетаном Војиславом Сајковићем у партизанску 16. бригаду а после рата хапшен, јер је био противник једнопартијског система.

46. ВОЈВОДА СВРЉИШКИ – ВЕЉОШЕВИЋ Трипко
Стрељан октобра 1944. у Нишу као припадник штаба Чегарског корпуса ЈВУО. Био је у Преком војном суду као један од чланова.

47. ВОЈВОДА СЛАВОНСКИ – МРЂЕНОВИЋ Бранко
Погинуо 1945. од партизана на Вучјаку у Босни као припадник штаба четника Бранка Ковачевића.

48. ВОЈВОДА СТАЛАЋКИ – РАДОЈЕВИЋ Милутин
Стрељан 1945. у Пироту као делегат Врховне команде ЈВУО за нишки округ. Пре тога је био командант Топличког корпуса.

49. ВОЈВОДА ТОВРЉАНСКИ – ШМИГИЋ Ратко
Једно време у Топличком корпусу ЈВУО, па је отишао кући због болести. После рата робијао под комунистима.

50. ВОЈВОДА ТРЕСКА – ВУЧКОВИЋ Коста
Стрељали га Немци 3. децембра 1942. у Думишевини због сарадње са Драгутином Кесеровићем.

51. ВОЈВОДА ТУЛАРСКИ – МАРКОВИЋ Александар
Прешао на страну ЈВУО. Био је у пропагандној секцији Горског штаба 110. После рата робијао (отац нашег познатог фудбалског репортера Марка Марковића).

52. ВОЈВОДА ЋИЋЕВАЧКИ – ПАНТИЋ Вучко
Нестао 1945. у Босни као припадник Топличког корпуса ЈВУО.

53. ВОЈВОДА ХОРГОШКИ – КНЕЖЕВИЋ Лука
Сарађивао са ЈВУО, а после рата робијао.

54. ВОЈВОДА ЧЕГАРСКИ – НИКОЛИЋ Растко „Раства“
Заробљен од Немаца и због сарадње са равногорцима отеран у заробљеништво. После рата емигрирао у Енглеску.

55. ВОЈВОДА ЏИГОЉСКИ – ВУЈИСИЋ Иван
Стрељан од Немаца јануара 1943. на Бубњу код Ниша као организатор равногорског покрета у Топлици. Учествовао је у бекству логораша 12. фебруара 1942. Био је врло храбар приликом пробоја.

56. ВОЈВОДА ШАРПЛАНИНСКИ- МИЛОШЕВИЋ Јован
Командант 3. батаљона Горњојабланичке бригаде Јабланичког корпуса ЈВУО. Стрељан 1944. у Славнику од комуниста.

ДОДАТАК: ГЛАВНИ ШТАБ ЧЕТНИЧКИХ ОДРЕДА ВОЈВОДЕ КОСТЕ ПЕЋАНЦА У НИШУ 1941-1942. (из овог штаба и из приштапских јединица, многи су прешли у СДС па код Драже, или директно у Дражину организацију):

Смештен у згради Монопола

Командант Четничких одреда: војвода Коста Миловановић-Пећанац (заробљен фебруара 1944. од четника Делиградског корпуса у Реснику код Сокобање и ликвидиран маја 1944. у Блендији).

Заменик команданта и војвода Тимочки: пешадијски мајор Трифун Микић (после расформирања четничких одреда прешао у СДС. У лето 1944. понудио се команданту Тимочког корпуса мајору Љуби Јовановићу али је одбијен. Заробљен приликом повлачења за Босну као недићевац – пришао тајно ЈВУО у састав СУК-а, осуђен на смрт по преком суду због ранијих прогона равногораца и предавања окупаторима по логорима и стрељан. Тражио је да за њега гарантује мајор Милутин Буквић, али овај није хтео ни да чује)

Начелник штаба: арт. мајор Милутин Буквић (сарађивао цело време окупације са ЈВУО и повукао се у састав СУК-а за Босну. Успео да емигрира у Енглеску где је и умро)

Помоћник начелника штаба: капетан I кл. Василије-Васа Прелевић (по распуштању четничких одреда пришао СДС. Повукао се у Босну у састав СУК-а и успео да емигрира у Енглеску)

Ађутант: коњички капетан Момчило Богићевић (успео да избегне велико хапшење септембра 1942. године у Нишу и да се прикључи Тимочком корпусу ЈВУО мајора Љубе Јовановића, одакле је после извесног времена добио прекоманду у Горску краљеву гарду код Николе Калабића. Са Гардом се повукао у Босну где му се губи сваки траг)

Интендант: интендантски капетан Стеван Веселиновић (легализовани командант града Ниша у организацији ЈВУО. Ухапшен од Гестапоа децембра 1942. године и стрељан на Бубњу фебруара 1943. године)

Заменик интенданта: интендантски капетан Растко Николић (видети команданта Чегарског четничког одреда)

Други заменик интенданта: интендантски поручник Мирко Бацковић (легализовани официр у организацији ЈВУО. Ухапшен од Гестапоа септембра 1942. у Нишу и убијен у Маутхаузену са Ђоком Вујичићем 1943. године)

Судски референт и председник Војног суда: суд. поручник Данило Пајевић (ухапшен од Гестапоа због сарадње са ЈВУО и уморен у затвору нишког Гестапоа децембра 1942. године)

Чланови суда:

-пешадијски капетан Димитрије Костић (тужилац – подаци су у обради и провери)

-пешадијски капетан: Вукашин Турењанин (помоћник тужиоца – подаци су у обради и провери)

-пешадијски капетан Павле Блажевић (бранилац – подаци су у обради и провери)

Верски референт: јереј Радослав-Раша Кнежевић (војвода Прокупачки – прешао у ЈВУО)

Лекар: санитетски мајор Душан Штерић (по расформирању четничких одреда прешао у СДС – чинио неке услуге равногорцима за време окупације. Стрељан од комуниста новембра 1944. године у Нишу)

Помоћник лекара: санитетски помоћник IV кл. Чедомир Димитријевић (подаци су у обради и провери)

Командни писар: војни писар III кл. Жарко Михић (по распуштању четничких одреда прешао у СДС. Ухапшен од Немаца фебруара 1943. у Нишу због сарадње са ЈВУО и одведен у заробљенички логор Стриј у Пољској. После рата емигрирао у САД)

Заменик командног писара: војни чиновник Манојло Милеуснић (подаци су у обради и провери)

Први оперативни официр у команди: ваздухопловни капетан Стеван Стевановић (прешао у редове СДС. Био је сарадник комуниста и њихов легализовани човек у четничкој а потом и недићевској команди – у његовом стану крила се позната комунисткиња Лепосава Стаменковић. Као такав ухапшен је од Специјалне полиције у Нишу и послат у затвор Гестапоа у Београду. Приликом извођења на стрељање 8. децембра 1942. године успео је да побегне са стрелишта у Јајинцима заједно са санитетским наредником Радованом Милутиновићем (сарадником комуниста) и учитељем Лазаром Спалевићем (командантом код Кесеровића). Прикључио се једно време партизанском одреду на Космају, касније Јужноморавској бригади, затим је распоређен у Македонији. Носилац партизанске споменице.

Штаб војводе Пећанца је од војних формација имао Нишки четнички одред који је боравио у граду као јединица која је обезбеђивала штаб и одлазила као Пећанчева пратња и Нишки четнички батаљон који је имао 4 чета и пету – митраљеску.

НИШКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД
Смештен у једном крилу данашње „Шиваре“

Командант: ваздухопловни поручник Богосав Војиновић (по расформирању четничких одреда прешао у ЈВУО – био је оперативни официр у штабу Чегарског корпуса ЈВУО. Стрељан од комуниста јануара 1945. године у Казненом Заводу – Ниш).

Командир 1. вода: наредник Милан Војиновић (подаци су у обради и провери)
Командир 2. вода: четовођа Милисав Живић (подаци су у обради и провери)
Командир 3 вода: четововођа Стеван Јовановић (подаци су у обради и провери)
Командир 4. вода: четовођа Љубомир Микић (брат Трифуна Микића – прешао у редове ЈВУО и емигрирао)
Командир 5. вода: четовођа Чедомир Парезановић (подаци су у обради и провери)
Командир 6. вода: наредник-водник 3. кл. Марко Вујошевић (подаци су у обради и провери)

НИШКИ ЧЕТНИЧКИ БАТАЉОН
Смештен у садашњој ОШ Коле Рашић

Командант: мајор Милослав Атанасијевић (по расформирању четничких одреда прешао у СДС. Повукао се у Босну у састав СУК-а, напустио равногорце, побегао као недићевац за Аустрију и емигрирао у Енглеску. У емиграцији се хвалио да је равногорац-првоборац и да је од Драже добијао разна поверљива наређења за време рата)

Заменик команданта: кап. I кл. Радомир Прелевић (по расформирању четничких одреда прешао у СДС. Ухапшен од Гестапоа у Нишу фебруара 1943. због сарадње са ЈВУО и одведен у заробљенички логор Стриј у Пољској. После рата емигрирао)

Начелник штаба: пешадијски капетан Драгољуб Николић (подаци су у обради и провери)

Заменик начелника штаба: капетан I кл. Душан Иванишевић (подаци су у обради и провери)

Ађутант: пешадијски поручник Милан Поповић (по расформирању четничких одреда прешао у СДС. Ухапшен од Гестапоа у Нишу јула 1943. због сарадње са ЈВУО и одведен у заробљенички логор Фалинг Бостел у Немачкој. После рата емигрирао)

Заменик ађутанта: поручник Сава Радосављевић (подаци су у обради и провери)

Лекар: санитетски помоћник IV кл. Ђорђе Н. (нечитко презиме у документу)

Интендант: инт. капетан Сима Ђоковић (по расформирању четничких одреда прешао у СДС – 2. батаљон, а затим у ЈВУО – био је интендант штаба Чегарског корпуса ЈВУО. Погинуо септембра 1944. године код Беле Паланке у борби против комуниста).

Заменик интенданта: поручник Ђока Вујичић (као легализовани официр био је заменик команданта града Ниша у организацији ЈВУО. Ухапшен од Гестапоа у Нишу септембра 1942. године и убијен у Маутхаузену 1943. године)

Оперативно-обавештајни официр: капетан II кл. Мирослав Ивановић (по распуштању четничких одреда прешао у СДС. Ухапшен од Немаца фебруара 1943. у Нишу због сарадње са ЈВУО и одведен у заробљенички логор Стриј у Пољској. После рата емигрирао у САД)

Благајник: пешадијски потпоручник Милан Милошевић (по расформирању четничких одреда прешао у СДС, затим у ЈВУО – био је командант 3. батаљона 1. нишке бригаде Чегарског корпуса ЈВУО. Изгубио му се сваки траг у јесен 1944. године)

Батаљонски писар: војни писар IV кл. Јован Шијан (подаци су у обради и провери)

Први оперативни официр: артиљеријски капетан II кл. Живорад-Жика Катанић (напустио команду фебруара 1942. године да би могао да организује ЈВУО на подручју Гледића по упутству 5; касније командант Трнавске бригаде у 2. равногорском корпусу код Раковића. Заробљен као рањеник од стране црногорских пролетера августа 1944. године у селу Јарма и стрељан)

Други оперативни официр: ваздухопловник капетан II кл. Никола Кијановић (по распуштању четничких одреда отишао у Санџак где је био командант милешевског батаљона ЈВУО. У октобру 1943. године дошао је у Ниш да види жену када су га Немци ухапсили. Одведен је јануара 1944. у заробљенички логор Стриј у Пољској где је учествовао у познатом Варшавском устанку. Касније се прикључио снагама генерала Де Гола у Француској а после рата је живео као политички емигрант у Енглеској)

Трећи оперативни официр: поручник Сава Сандић (по распуштању четничких одреда прешао у СДС у Шапцу. Стрељан од стране Немаца 25. маја 1943. године у Шапцу као Рачићев обавештајни официр)

Одељење за везу:

пешадијски мајор Божидар Нектаријевић ( по расформирању четничких одреда прешао у СДС, касније у ЈВУО – оперативна команда штаба Чегарског корпуса ЈВУО. Стрељан од комуниста новембра 1944. у Нишу. Троструки витез Карађорђеве звезде)

капетан I класе Танасије Зечевић (подаци су у провери и обради)

капетан I класе Бранко Којадиновић (подаци су у провери и обради)

капетан I класе Петар Тркуља (подаци су у провери и обради)

капетан I класе Лазаревић (вероватно је реч о Ненаду – Неци – подаци су у провери и обради)

1.ЧЕТА: командир: капетан Душан Иванишевић

2.ЧЕТА: командир: капетан Васа Прелевић

3.ЧЕТА: командир: капетан Петар Тркуља

4.ЧЕТА: командир: капетан Бранко Којадиновић

МИТРАЉЕСКА ЧЕТА: командир: капетан Мирослав Ивановић