Демантујем књиге Добрице Ћосића
  • Погледи
  • Актуелно
  • Књиге
    • Књиге
    • У ПОНУДИ
    • Распродато
    • Милослав Самарџић
  • Филмови
  • Форум
  • Галерије
    • Галерије
    • Четници (Југословенска војска)
    • РАТ 1991-1995.
    • Злочини над Србима
    • Српска православна црква
    • Србија
  • Историја
  • YouTube
  • World War II
  • Контакт
  • English
      EnglishСрпски

  • Погледи
  • Актуелно
    • Најновије

      Повратак из Америке у Србију

      • 28/03/2023

      Зашто Српска народна одбрана д...

      • 17/03/2023

      Уочи избора у Црној Гори

      • 08/03/2023

      Зашто Срби не воле капитализам...

      • 24/02/2023
  • Књиге
    • У ПОНУДИ
    • Распродато
    • Милослав Самарџић
  • Филмови
  • Форум
  • Галерије
    • Четници (Југословенска војска)
    • РАТ 1991-1995.
    • Злочини над Србима
    • Српска православна црква
    • Србија
  • Историја
      • Историографија
        • Историјски филмови
        • Издања ”Погледа”
        • Књиге
        • Чланци
      • Aрхива листа “Погледи”
        • ”Погледи”, по темама (1)
          • Четници (1)
          • Четници (2)
          • Злочини комуниста
      • Дража Михаиловић
        • Биографија
        • Албуми
        • Дража у политици
        • Процес рехабилитације
      • Aрхива листа “Погледи”
        • Милослав Самарџић
          • Четници
          • Чланци и репортаже
          • Уводници
          • Полемике
      • Четници (Југословенска војска)
        • Јединице, наоружање, формацијска питања
        • Команданти
        • Списак палих четника
        • Други народи у четницима
        • Антиосовински фронт
        • Антикомунистички фронт
        • Питање ратних злочина
        • Остале теме
      • Други светски рат
        • Недићевци
        • Љотићевци
        • Комунисти – партизани
      • Комунистички злочини
        • Спискови жртава комуниста
        • Документа, анализе
      • Ратови 1912-1918.
        • Анализе, јубилеји
        • Албуми
      • Четници до 1941.
        • Стари четници
        • Албум, војводе
      • Разно
        • Српска Босна
        • Српска Бока
        • Македонија
  • YouTube
    • Одабрано

      Video
      YouTube

      TROJNI PAKT I 27 MART, HITLER JE ZELEO DA SRBE POS...

      Tajne Trojnog pakta i 27. marta su dugo bile skriv...

      • 26/03/2023
      Video
      YouTube

      BITKA ZA KOSOVO

      Komunisti su Kosmet obecali Siptarima jos 1943. go...

      • 15/03/2023
      Video
      YouTube

      KADA CE U SRBIJI BITI VECE PLATE? KRALJEVINA PROTI...

      Vecito i dnevno pitanje kada ce plate biti vece? K...

      • 05/03/2023
      Video
      YouTube

      KO JE BIO VOJVODA KOSTA PECANAC

      Kosta Milovanovic Pecanac, od Srpsko-turskih ratov...

      • 26/02/2023
      Video
      YouTube

      PROKLETSTVO OBRENOVICA

      Osnovna odlika gradjanskog drustva jesu gradjanska...

      • 19/02/2023
      Video
      YouTube

      KADA CE SE ZAVRSITI RAT U UKRAJINI

      Sukob u otvorenoj formi traje od marta 2022. godin...

      • 12/02/2023
  • World War II
  • Контакт
  • English
    • Српски
ПогледиИсторијаИсториографијаКњигеДемантујем књиге Добрице Ћосића

Демантујем књиге Добрице Ћосића

  • 20/03/2013
0
SHARES
FacebookTwitterGooglePinterest
RedditTumblr

Демантујем књиге Добрице Ћосића

ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ

Неписано правило гласи: једна слика говори више од 1.000 речи.
Зато прилажем 20 слика и демантујем романе Добрице Ћосића ”Далеко је Сунце” и ”Деобе”. Партизане, којима је и сам припадао, Ћосић је описао као народну војску и оличење добра, док је четнике приказао црње и од самог ђавола.
Али, на Ћосићеву жалост, остало је много фотографија, које нам говоре ко је уистину какав био. Мада је за њихово поседовање режим за који се Ћосић борио свирепо кажњавао, сачувани су чак и снимци ослобођења Крушевца, 14. октобра 1944. године. Тога дана четници су савладали немачки гарнизон, а народ их је дочекао како доликује: букети цвећа, осмеси, руке у знак поздрава… (слика бр. 1).

11077

Камиони које возе четници су запленили пар дана раније, приликом ослобођења Ражња од Немаца.
Са балкона Хотела ”Париз” – на чијем месту се данас налази зграда позната под именом ”Коцка” – поздравне говоре одржали су пуковник Драгутин Кесеровић, совјетски пуковник Пронин и амерички поручник Елсфорд Крамер (слика 2).

11078
Грађани су се окупљали и испред споменика Косовским јунацима, у самом центру (слика 3).

11079

Испред споменика је поздрављен и почасни вод четника (слика 4).

11080
Било је весело и на улицама. Овде видимо четнике и грађане, са америчком и совјетском заставом (слика 5).

11081
Међутим, у град ускоро улази Црвена армија, која хапси велики број четника и одводи их у логор. Иза Стаљинове војске у Крушевац улазе партизани (слика бр. 6).

11082

Сада је призор дијаметрално супротан него пар часова раније: нема цвећа, нема осмеха, нема ни једне руке дигнуте у знак поздрава. Очигледно, народ је доживео партизане као окупаторе.
Из села Велика Дренова само једна особа провела је рат у партизанима – Добрица Ћосић. Тако је он, поред свега осталог, пропустио и велики слет који су 7. маја 1944. године у Великој Дренови организовали четници 1. трстеничке бригаде Расинског корпуса. На овом снимку из Велике Дренове, испред раздрагане дечурлије стоје: са заставом, Мирко Бајић, студент права, са аутоматом лево, Миодраг Топличић, учитељ, десно Радомир Борчевић; лево са карабином, Томислав Топличић, десно Раде Катић (слика 7). Сви су из суседног села, Медвеђе.

11083
Фотографија бр. 8 снимљена је на мосту у Медвеђи.

11084

Овековечени су омладинци из Медвеђе док се враћају са слета у Дренови. Снимак документује колико је омладине било у четницима из само једног села. Командант Ћосићевог Расинског партизанског одреда, Малиша Секуловић, пише да је током 1943. године та јединица имала укупно 40 партизана, што је, као што се види, мање од бројног стања четничке омладине у само једном селу Расинског округа.
На фотографији бр. 9 јасно се виде лица три четничка омладинца из Медвеђе, приликом полагања заклетве 1941. године. Са леве стране је Милован Ђукић. Он је преживо Босанку голготу, после рата је робијао, преминуо је 1995. године. У средини је студент Мирко Бајић. Њему се крајем 1944. губи сваки траг. Десно је Раша Дубљанац, несвршени богослов.

11085
Следећа фотографија, бр. 10, настала је 1942. године, у Вулином забрану крај Медвеђе. Група четника слуша Радио Лондон. Десно седи капетан Радослав Филиповић, командант 1. трстеничке бригаде Расинског корпуса (нестао је у Босни пролећа 1945).

11086
Погледајмо још неколико фотографија четника из Ћосићевог родног краја.
Слика 11: Са шалом је Живадин Андрејић из Медвеђе. Заробљен је од комуниста и стрељан у Крушевцу 1944. године. Са његове леве стране је његова жена Дивна. Други четник је Радомир Здравић из Медвеђе, такође стрељан у Крушевцу 1944. Припадали су 1. трстеничкој бригади.

11087
Слика 12: Четници 1. трстеничке бригаде, с десна на лево: Живадин Андрејић, Драги Драшковић, Обрад Миливојевић, Раде Живковић и непознати:

11088
Слика 13: Група четника из Медвеђе, са мештанима села:

11089
Слика 14: Група четника из Медвеђе, са мештанима села. Први с лева је Радош Градиштанац, други је Живадин Андрејић. Капетан Влада држи дечака са шајкачом:

11090
Слика 15: Драги Драшковић из Медвеђе, са женом. Био је пратилац капетана Филиповића. Судбина непозната – што по правилу значи да је после рата тајно ликвидиран од стране комуниста:

11091
Слика 16: Миломир Јаношевић из Медвеђе, четник 1. трстеничке бригаде. Судбина непозната:

11092
Слика 17: Драгомир Живковић (стоји у средини) из Медвеђе. Отишао је на Равну Гору са капетаном Филиповићем. Судбина непозната:

11093
Слика 18: Милисав Стојић из Медвеђе. Од 1942. у Трстеничкој бригади. Предао се 1946, осуђен је на смрт у Нишу 15. јуна 1947. Њега и још 12 четника стрељао је лично Крцун, дошавши једне ноћи пијан у затвор:

11094
Слика 19: Душан Димитријевић, инвалид, официр са Солунског фронта, рођен 1898. у Медвеђи. Један од организатора Равногорског покрета у селу:

11095
Слика 20: Драгољуб Џилић из Медвеђе, четник војводе Вука из претходних ратова:

11096
Дакле, то су ти четници који су наводно инспирисали Добрицу Ћосића за стварање оних силних негативних ликова у романима. Кажем наводно, јер су за те ликове Ћосића могли да инспиришу једино његови ратни другови, од којих су поједини поубијали тако много људи, да се и данас неки топоними крај Крушевца зову по њима. ”Маџино гробље”, на пример.
У Крушевцу и околним селима и варошицама, Ћосићеви другови убили су, према свом партијском програму, хиљаде људи. Из књиге свештеника Драгића Илића ”Топле сузе на путу за Јерусалим”, сазнајемо да су нарочито волели да убијају на верске празнике. Такође, да су убили и 30 свештених лица Српске православне цркве.
Јереј Животије Поповић, парох беловодски, погубљен је уз велико мучење, у ноћи између 13. и 14. новембра 1944, на Багдали.
Свештеника Душана Поповића, пароха велућког, натерали су да чита опело самоме себи, а потом су га свирепо мучили док није издахнуо. То је било на Светог Николу 1944, у Пакашници.
У порти Манастира Свети Роман комунисти крајем 1944. само у једном дану убијају 18 богословаца и студената Теолошког факултета.
Јереја Ристу Антоновића, пароха мачковачког, извели су из куће и на очиглед породице убили недалеко од црквене порте. То је било новембра 1945. године.
Јеромонах Ксенофонт, сабрат Манастира Наупаре, враћен је из затвора Озне у Крушевцу са тако великим ранама по телу, да је преминуо после три дана. То је било 1946. године.
Свештеника Стојана Цветковића, пароха дворанског, убили су док је светио воду за Велику Госпојину, 24. августа 1948, у атару села Ловци. Много година касније, парохијани подижу споменик проти Цветковићу. На споменику су уклесали следеће речи:
”Не бојте се оних који убијају тело а душе не могу убити. Него се више бојте онога који може и душу и тело погубити у паклу (Мт. 10, 2. )

Поводом романа ”Џелат”

  • 20/03/2013

Дражин лик у делима Вука Драшковића

  • 20/03/2013

Поделите

0
SHARES
FacebookTwitterGooglePinterest
RedditTumblr

Повезани чланци

Књиге

Придеви и атрибути у књизи ‘’Историја Равногорског покрета’’

  • 03/01/2023
Књиге

Дража – морални светионик васкрслог Српства

  • 24/10/2022
Књиге

Како је енглески историчар Катервуд спојио Блечли парк 1942. и Сребреницу 1995…

  • 04/04/2021
Књиге

О књизи ”Драгиша Васић”

  • 02/01/2021

Do not miss

Књиге

Придеви и атрибути у књизи ‘’Историја Равногорског покрета’’

  • 03/01/2023

Помозите рад ''Погледа'' својом донацијом. За донације из Србије: Рачун број 325-9500500624650-92, ОТП банка Сврха уплате: Донација Прималац: Погледи д.о.о. Немањина 16, 34 000 Крагујевац За донације из иностранства: Пеј пал налог
Copyright © 2020 Polgedi