Дражин лик у делима др Војислава Шешеља
  • Погледи
  • Актуелно
  • Књиге
    • Књиге
    • У ПОНУДИ
    • Распродато
    • Милослав Самарџић
  • Филмови
  • Форум
  • Галерије
    • Галерије
    • Четници (Југословенска војска)
    • РАТ 1991-1995.
    • Злочини над Србима
    • Српска православна црква
    • Србија
  • Историја
  • YouTube
  • World War II
  • Контакт
  • English
      EnglishСрпски

  • Погледи
  • Актуелно
    • Најновије

      Повратак из Америке у Србију

      • 28/03/2023

      Зашто Српска народна одбрана д...

      • 17/03/2023

      Уочи избора у Црној Гори

      • 08/03/2023

      Зашто Срби не воле капитализам...

      • 24/02/2023
  • Књиге
    • У ПОНУДИ
    • Распродато
    • Милослав Самарџић
  • Филмови
  • Форум
  • Галерије
    • Четници (Југословенска војска)
    • РАТ 1991-1995.
    • Злочини над Србима
    • Српска православна црква
    • Србија
  • Историја
      • Историографија
        • Историјски филмови
        • Издања ”Погледа”
        • Књиге
        • Чланци
      • Aрхива листа “Погледи”
        • ”Погледи”, по темама (1)
          • Четници (1)
          • Четници (2)
          • Злочини комуниста
      • Дража Михаиловић
        • Биографија
        • Албуми
        • Дража у политици
        • Процес рехабилитације
      • Aрхива листа “Погледи”
        • Милослав Самарџић
          • Четници
          • Чланци и репортаже
          • Уводници
          • Полемике
      • Четници (Југословенска војска)
        • Јединице, наоружање, формацијска питања
        • Команданти
        • Списак палих четника
        • Други народи у четницима
        • Антиосовински фронт
        • Антикомунистички фронт
        • Питање ратних злочина
        • Остале теме
      • Други светски рат
        • Недићевци
        • Љотићевци
        • Комунисти – партизани
      • Комунистички злочини
        • Спискови жртава комуниста
        • Документа, анализе
      • Ратови 1912-1918.
        • Анализе, јубилеји
        • Албуми
      • Четници до 1941.
        • Стари четници
        • Албум, војводе
      • Разно
        • Српска Босна
        • Српска Бока
        • Македонија
  • YouTube
    • Одабрано

      Video
      YouTube

      TROJNI PAKT I 27 MART, HITLER JE ZELEO DA SRBE POS...

      Tajne Trojnog pakta i 27. marta su dugo bile skriv...

      • 26/03/2023
      Video
      YouTube

      BITKA ZA KOSOVO

      Komunisti su Kosmet obecali Siptarima jos 1943. go...

      • 15/03/2023
      Video
      YouTube

      KADA CE U SRBIJI BITI VECE PLATE? KRALJEVINA PROTI...

      Vecito i dnevno pitanje kada ce plate biti vece? K...

      • 05/03/2023
      Video
      YouTube

      KO JE BIO VOJVODA KOSTA PECANAC

      Kosta Milovanovic Pecanac, od Srpsko-turskih ratov...

      • 26/02/2023
      Video
      YouTube

      PROKLETSTVO OBRENOVICA

      Osnovna odlika gradjanskog drustva jesu gradjanska...

      • 19/02/2023
      Video
      YouTube

      KADA CE SE ZAVRSITI RAT U UKRAJINI

      Sukob u otvorenoj formi traje od marta 2022. godin...

      • 12/02/2023
  • World War II
  • Контакт
  • English
    • Српски
ПогледиИсторијаИсториографијаКњигеДражин лик у делима др Војислава Шешеља

Дражин лик у делима др Војислава Шешеља

  • 20/03/2013
0
SHARES
FacebookTwitterGooglePinterest
RedditTumblr

Лик ђенерала Драже Михаиловића у делима Војислава Шешеља

ДА Л’ ЈЕ ДРАЖА, ДА Л’ ЈЕ ТИТО…

Шешељ прихвата комунистичку историју о ђенералу Дражи, укључујући и део о ‘’великосрпској идеологији’’, с тим што он тврди да је то добро, а да су методе, за разлику од комунистичких, биле лоше

ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ

 

 

Поред Вука Драшковића и Српског покрета обнове, као настављачи дела ђенерала Драже и његових четника представљају се и др Војислав Шешељ и Српска радикална странка. Какав је лик ђенерала Драже у делима др Војислава Шешеља, погледаћемо у његовој студији ‘’Идеологија српског национализма”. Темељни Шешељев став гласи:

 

‘’Равногорски четнички покрет Драже Михаиловића првенствено се руководио идеологијом великосрпског државотворства. Велика Србија је главна преокупација скоро свих четничких бораца, њихових команданата и идеолога, мада као концепт често није до краја изведена. У прво време основни текст у коме су изложене водеће идеје представљала је Мољевићева расправа ‘Хомогена Србија’, која је служила као приручник идеолошког образовања равногораца и главни пропагандни материјал.”

 

Међутим, с једне стране ‘’крајња политичка неспособност” краља Петра и емигрантске владе, а с друге ‘’дилема Велика Србија или Југославија… у појединим деловима Равногорског покрета”, представљали су ‘’огромно оптерећење” и довели су до ‘’збуњености у народу и дезоријентације војних команданата”. Даље, наставља Шешељ, ‘’несмотрени” пораз четника од партизана на Неретви 1943. године уздрмао је њихов покрет и у њему развио ‘’извесне центрифугалне тенденције, слабљење дисциплине и идејну дезоријентацију”. После констатације да Дража ‘’очигледно није био дорастао тајним играма и заверама”, тако да је ‘’редовно био изиграван” од стране комунистичког вође Ј. Б. Тита, Шешељ наставља: ‘’Ни у демагогији се Михаиловић није знао такмичити са комунистима, пропагандни напори су му били млаки, антидемократски и противпартијски курс погрешан… Глупо је било још у рату написати да ће њихови припадници (националних мањина – прим. аут) бити протерани. Комунисти су по том питању ћутали, али су после рата прогнали пола милиона Немаца и триста хиљада Италијана”.

 

Затим, Дража је ‘’тек у марту 1943. године” позвао најистакнутије страначке представнике ‘’да би се формирао Централни национални комитет и национални покрет с јасно дефинисаним политичким програмом”. Али, ни тај покушај није успео, јер су програм конципирали председник Демократске странке Љуба Давидовић и председник Социјалистичке партије Живко Топаловић, одступајући ‘’од великосрпског концепта Стевана Мољевића и Драгише Васића”.

 

Још горе, Дража се ‘’није снашао ни у комбинацији око евентуалне сарадње са Италијанима”. Заправо, био је тотални дилетант, насупрот проницљивом Ј. Б. Титу, што видимо из следеће Шешељеве реченице: ‘’Кад је Тито већ увелико са британским изасланицима тајно уговарао своју послератну антируску политику, Михаиловић је почео да се позива на православну и словенску мајку Русију”. Анализа и у наставку тече у том правцу: крајем 1943. Дража се суочава са ‘’све већим фракционаштвом у четничком покрету, падом дисциплине и морала”; препуштајући ‘’лакомислено” током целог рата ‘’иницијативу комунистима”, он тек 1944. приступа формирању равногорских одбора, чиме је ‘’фатално закаснио”; пред Конгрес у селу Ба ‘’долази и до унутрашњег расцепа Равногорског покрета”, док је сама Башка резолуција, коју је ‘’наметнуо” Живко Топаловић, предмет ‘’озбиљне критике”; у војној структури четника ‘’долази до поремећаја, разбијања јединства, недисциплине”…

 

Све у свему, Дража ‘’није успео” да осмисли и конципира великосрпску идеологију, ‘’није знао” да организује покрет и није ‘’лично дорастао” перфидности западних сила. Мада им није недостајало војне стручности и храбрости, четници су били ‘’без политичког талента”, као и ‘’социолошког знања”, недостајало им је ‘’политичко надахнуће”, уз ‘’осећај за правничке финесе”, док су официри имали ‘’изразито антиинтелектуални курс”. Комунисти су изашли као ратни победници јер је код њих све било супротно. ‘’Међу комунистима, политичари и политички комесари су увек водили главну реч, а војни команданти су беспоговорно слушали и извршавали”, тврди Шешељ.

 

Према томе, и за Шешеља важи исти закључак као и за Драшковића: јавно одрицање од комунизма, по овом питању, само је формална ствар, јер се четници описују у суштини на исти начин као у доба Ј. Б. Тита. Они су невероватно глупи и неспособни, док су комунисти узор политичке и ратне вештине. Исто тако, види се да се ни Шешељ није бавио архивским истраживањем. Обојици су као допуна комунистичке историје дошли списи са нове, Дражи непријатељске стране. Драшковић користи књигу љотићевца Боривоја Карапанџића, а Шешељ недићевца Лазе Костића. Љотићевци и недићевци дали су необјективну слику свог ратног противника, користећи мање-више исту реторику и долазећи до истих закључака као комунисти. Дакле, и Драшковић и Шешељ су у емиграцији одабрали оне књиге које су потврђивале њихова ранија сазнања.

 

На страну то што је Љуба Давидовић преминуо 1940. и што су четници победили партизане у бици на Неретви 1943. године, основна Шешељева грешка је у томе што Равногорски покрет није био то што он мисли – пандан ‘’Народноослободилачком покрету”. Јер би онда и он био нелегалан. Централни национални комитет Краљевине Југославије, иначе основан 1941. а не 1943, био је саветодавно политичко тело. Равногорски покрет, основан 1943. а не 1941, ради појачања пропаганде, није имао овлашћења да доноси ма какве одлуке. То је и даље остало легалним структурама. Зато је формирана Југословенска народна демократска заједница, најшира коалиција у историји земље. Чинили су је Равногорски покрет и странке које су у српском и словеначком бирачком телу на последњим предратним изборима освојиле 99 посто гласова (највише: демократе и радикали). Тако је Централни национални комитет, на Народном конгресу у селу Ба, на легитиман начин преузео функцију Народне скупштине Краљевине Југославије, а чак је задржан исти председник, др Кујунџић из Демократске странке. Извршни одбор ЦНК проглашен је Југословенском владом (председник др Мољевић, секретар др Ђуровић, такође из Демократске странке), која је преузела власт када је Черчил у Лондону силом укинуо владу др Божидара Пурића и именовао хрватског бана Шубашића премијером и министром свих ресора. Једина легитимна југословенска влада у том тренутку била је, дакле, Мољевићева.

 

С друге стране, ни Мољевић, предратни лидер Самосталне демократске странке у Босанској Крајини, није имао улогу какву му Шешељ приписује, није написао то што Шешељ тврди и његов спис није био ‘’приручник идеолошког образовања равногораца и главни пропагандни материјал”. У стварности, Мољевић је писао: ‘’Пресељење и измена житељства, нарочито Хрвата са српског и Срба са хрватског подручја, једини је пут да се изврши разграничење и створе бољи односи између њих, а тиме отклони могућност да се понове страшни злочини који су се дешавали и у прошлом рату, а нарочито у садашњем, на свему подручју на коме су Срби и Хрвати измешани, и где су Хрвати и муслимани с планом ишли на истребљење Срба”.

 

Дакле, није реч о протеривању националних мањина и не мисли се на све, већ само на оне који су учествовали у геноциду над Србима, ради, што је кључно, осујећења новог геноцида. Ово није говорено јавно – напротив, било је глупо од комуниста што су још 1943. Албанцима обећали Метохију, чиме су онемогућили своје ионако неуспеле агитације међу Србима.

 

Најзад, Мољевићев спис ‘’Хомогена Србија” из 1941. представља само приватну иницијативу. Најважнији службени документ легитимних југословенских политичара, односно Југословенске народне демократске заједнице, је Башка резолуција, која тражи обнову парламентарне демократије и проширење државе на територије на којима живе Срби, Хрвати и Словенци, с тим да се ‘’као минимално тражење будућој Југославији одреде границе према тражењу југословенске делегације на конференцији мира после Првог светског рата”. Реч је о захтеву делегације са Николом Пашићем на челу, у коме се поред осталог тражи да се Србији омогући излаз на море код Скадра и Драча, да се се Истра припоји Југославији, итд. Унутрашње разграничењу између три будуће федералне јединице, Србије, Хрватске и Словеније, требало је обавити после рата. Међу српским и словеначким политичарима владало је мишљење да Србију – под којом су подразумеване Дунавска, Моравска, Вардарска, Зетска, Дринска и Врбаска бановина – као и Словенију, треба проширити, а Бановину Хрватску смањити. Јер, Силе осовине напале су Србе и Словенце, а Хитлерове савезнике, Хрвате, требало је казнити (Словенији би припала цела Истра).

Прес, 22.02.2009.

Дражин лик у делима Вука Драшковића

  • 20/03/2013

Лажни зборници НОР-а

  • 20/03/2013

Поделите

0
SHARES
FacebookTwitterGooglePinterest
RedditTumblr

Повезани чланци

Књиге

Придеви и атрибути у књизи ‘’Историја Равногорског покрета’’

  • 03/01/2023
Књиге

Дража – морални светионик васкрслог Српства

  • 24/10/2022
Књиге

Како је енглески историчар Катервуд спојио Блечли парк 1942. и Сребреницу 1995…

  • 04/04/2021
Књиге

О књизи ”Драгиша Васић”

  • 02/01/2021

Do not miss

Књиге

Придеви и атрибути у књизи ‘’Историја Равногорског покрета’’

  • 03/01/2023

Помозите рад ''Погледа'' својом донацијом. За донације из Србије: Рачун број 325-9500500624650-92, ОТП банка Сврха уплате: Донација Прималац: Погледи д.о.о. Немањина 16, 34 000 Крагујевац За донације из иностранства: Пеј пал налог
Copyright © 2020 Polgedi