Откривен тајни Удбин списак стрељаних Срба
ЕКСКЛУЗИВНО!
Откривен тајни Удбин списак стрељаних Срба
После више од пола века, пронађен је један тајни документ о ликвидацији српских родољуба после “ослобођења”. Документ је објављен у “Српској борби” из Чикага. Списак садржи 243 имена “народних непријатеља” из 23 места Таковског среза
Пише: М. Л. СОЛУЈИЋ
Антрфиле
ДОКУМЕНТ О СТРЕЉАЊУ У УЖИЦУ
Да ће се документа о стрељању Срба од стране комуниста тек објављивати, доказ је и књига “Црвени терор у Србији од 1944”. Миодрага Д. Пешића, која у издању НИП “Погледи” ускоро излаи из штампе. Пешић је пронашао документа о стрељању Милојка Црнковића из Латвице, која откривају метод комунистичког терора.
Наиме, несрећном Црнковићу комунисти су конфисковали имовину, а за то је био потребан правни акт, тј. пресуда по којој је стрељан. Судија “Окружног народног суда” у Ужицу Стојан Анђелић затражио је 18. фебруара 1946. од “Окружне управе народних добара” пресуду војног суда по којој је Црнковић стрељан. “Окружна управа народних добара”, следећег дана, 19. фебруара 1946, одговара да пресуде нема, већ да је Црнковићева имовина конфискована “ПРЕМА СПИСКУ ДОБИЈЕНОМ ОД ОЗНЕ ЗА ВЕЋИ БРОЈ ЛИЦА”. У одговору се још каже: “Тај списак није део предмета”.
Шта то значи?
Прво, ово је доказ да су комунисти стрељали грађане без суда.
Друго, ово је доказ да су у Ужицу стрељали “већи број лица”.
Треће, списак стрељаних је послужио за конфискацију имовине, а затим је уклоњен у неки тајни архив. Управо у једном таквом архиву откривен је један од спискова стрељаних у Таковском срезу.
Четврто, може се претпоставити да су комунисти у спискове стрељаних уврштавали само грађане којима се могла одузети имовина, тј. да за сиромашне нису водили никакву евиденцију.
Најзад, основана је претпоставка да су богате грађане управо због имовине и стрељали, тј. да су комунисти починили класично дело разбојништва.
ОСНОВНИ ТЕКСТ:
Комунистички терор Јосипа Броза над српским народом биће забележен у историји српског народа као један од најгорих, који је донео планско уништавање свега што је у Србији имало српску родољубиву свест и ширило светосавски дух за национални опстанак српског народа.
Од распада Совјетског Савеза и пропасти комунистичких држава у Источној Европи, наде српског народа да ће ускоро доживети пропаст комунистичког режима и у Србији, још се нису оствариле. Са том надом, код многих Срба је постојала жеља да после пропасти комунистичког режима у Србији доживе не само слободу, већ да доживе моменат када на светлост дана изађу многе тајне комунистичке диктатуре. Нарочито комунистичке Озне, која је осигурала власт Јосипа Броза у Србији, а самим тим и у Југославији, стављајући све српске родољубе, за које су сматрали да су непоколебљиви противници комунизма, у “црну књигу”.
Мада комунистички режим није нестао, “Српска борба” је примила тајне архиве комунистичке Озне, касније Удбе, из Таковског среза, које дају слику планског рада и немилосрдног уништавања српских родољуба у Шумадији. “Српска борба” са захваљује анонимном припаднику четничког покрета Драже Михаиловића који је провео четири године у борби са комунистима. Сигурни смо да су му на томе захвални и читаоци “Српске борбе”. За наше читаоце објављујемо неке делове у дупликату, да би добили јасну слику како су комунисти били припремљени, од самог почетка, да сачувају власт – помоћу терора, страха и ликвидацијом српских родољуба.
Комунистичка архива даје слику комунистичке идеологије по теорији Лењина, да власт долази “из пушчане цеви”. Још више даје слику људи кои су прихватили ту идеологију Јосипа Броза, највећег српског душманина, у срцу Шумадије. Отров лажне комунистичке идеологије уништио је душе људи, који су политичку опредељеност ставили у службу Јосипа Броза, да би уништавали најбоље родољубе српског народа.
“Списак народних непријатеља са територије среза Таковског, сачињен по акту окр. одбора”, је списак архива по којој су многе српске куће у црно завијене. Списак садржи 243 имена “народних непријатеља” из 23 места Таковског среза. За свако име се налази податак који је њима био познат. Не само занимање, место становања, срез, општина, већ и колоне које су обележене са АД је одбегао, где се налази и примедба. Последња колона – примедбе, садржи податке за оне који су побијени по доласку комуниста на власт. Укупан број убијених је 66 или 27 одсто оних чија се имена налазе на списку. У ствари, тај проценат је већи када се зна да је један умро у затвору – Милутин Игњатовић из села Горњи Бањани; затим, да су неки били у заробљеништву – др Слободан М. Драшковић из села Полом, а за неке – у колони где се налази, написали су: непознато, као што је случај за Милету Продановића из Прањана, Миливоја Солујића из Бершића и друге.
Српским родољубима којима су комунисти одузели живот по кратком поступку, смрт је обележена у колони примедбе, на три начина: стрељан (36), убијен (10) и ликвидиран (19) од НОВ (Народно-ослободилачке војске).
Према архиви коју смо примили, у Таковском срезу су побијени:
Из села Брезна – Тихомир Боровњак, стрељан у Чачку, и Драгиша Ковачевић, стрељан у Г. Милановцу.
Из села Доња Врбава – Миленко Дмитрић, ликвидиран од НОВ. Из села Мајдан – Филип Михаиловић, Јован Бановић и Младен Ивановић, ликвидирани од НОВ.
Из села Гор. Бранетићи – Момчило Ђурђевић, Ранимир Стевановић, Милојко Аксентијевић, Војислав Васовић и Добривоје Раденковић, ликвидирани од НОВ.
Из села Савинац – Живојин Петровић, ликвидиран од НОВ.
Из села Таково – Ђурђе Василијевић, ликвидиран од НОВ. Чедомир Сретеновић, стрељан у Чачку и Милојко Весковић, ликвидиран од НОВ.
Из села Латичево – Драгутин Јеремић, Сретен Максимовић, Срећко Дмитровић и Михаило Ђуровић, ликвидирани од НОВ.
Из места Горњи Милановац – Милорад Веселиновић, ликвидиран од НОВ, Светолик Белић Добривоје Страњаковић, Бранислав Баралић, Тодора Крсмановић, Раде Зарић, Радмила Чивовић, стрељани од НОВ, Душан Радошевић, Секула Новаковић и Бранислав Јелесијевић – стрељани.
Из села Доњи Бранетићи – Драгојле Димитријевић, стрељан: Радиша Петровић, убијен у борби; Радован Обрадовић, стрељан; Радојко Даниловић, убијен у борби; Божидар Дробњак, и Милан Чолић, убијени као издајници НОВ.
Из села Теочин – Превислав Ботић, ликвидиран од НОВ.
Из села Враћевшница – Добривоје Илић, ликвидиран од НОВ, Михаило Стевановић, стрељан од НОВ, Превислав Ратић, убијен у бекству, Бранислав Марковић, Миодраг Гавровић и Радош Видаковић, стрељани од НОВ.
Из села Сврачковци – Боривоје Т. Поњавић, Дарије Видић, Милорад Лазић и Драгомир Тодоровић, стрељани 1944.
Из села Коштунићи – Богдан Дамљановић, Радисав Ђоковић, Милета Весковић, стрељани, и Десимир Мирковић, убијен у борби.
Из села Лозањ – Светозар Поповић и Радиша Поповић, стрељани 1945. године.
Из села Брусница – Драгослав Ђоковић и Вукосав Трифуновић, стрељани 1944. од НОВ, Станимир Вукићевић, ликвидиран од НОВ 1944, године, Михаило Поњавић, стрељан 1945. године, Марко Стругаревић, Милун Илић и Владислав Радовић, стрељани 1944.
Из села Врбава – Паун Ђоковић, убијен и Љубивоје Павловић, стрељан.
Из села Озрен – Љубинко Јоксић, Селимир Новаковић и Милић Чолић, стрељани од НОВ.
“Списак народних непријатеља” потписали су Управник народних добара Рад. Милојевић и секретар Ђорђе Цајић.
“Списак народних непријатеља” који објављује “Српска борба” је, вероватно, први тајни документ објављен у емигрантској штампи. Надамо се да ће ускоро доћи до пропасти комунистичког режима у Београду и осванути дани слободе српском народу, јер ће само тада моћи цела истина изаћи на видело дана и српски народ видети како су комунисти ликвидирали српске родољубе у другим крајевима Србије, као што су у Таковском срезу Шумадије.
(Број 212, 1. март 1998)
