Поводом књиге “Суђење Равногорском покрету”
Субнор по старом
ЛАЖИ ЗА НАРОДНЕ ПАРЕ
Поводом књиге “Суђење Равногорском покрету” Миодрага Зечевића
ПИШЕ: Миодраг Д. ПЕШИЋ
СУБНОР-ова герусија је решила да се дефинитивно обрачуна са мртвим генералом, јер је у српској националној свести надживео “најбољег сина” њиховог народа. И они су га брзо заборавили и многи благовремено претрчали на другу страну.
Поштујући правно начело “Нон бис ин идем”, да се никоме не може судити два пута за исто кривично дело, проширили су оптужницу и на Равногорски покрет. Навикли да раде све по закону. Уколико изузмемо стотину хиљада црних марама широм Србије када су је 1944. “ослободили” шуњајући се за руским тенковима, и међусобно тамањење на “голаћу”, не треба им ни замерити.
КО ЋЕ ТО ДА КУПИ?
Зато је поменути Савез натруковао у четири тома “Зборника интегралних докумената са суђења генералу Михаиловићу”, па процесу наденуше и ново име:
“Документа са суђења Равногорсом покрету”
Тај “Зборник” лажи и фалсификата демантовало је и време и озбиљна историјографија, па се нећемо тиме бавити, али добронамерним читаоцима морамо да одговоримо на питање ко то плаћа и која ће то будала да купи и још мање да верује у написано? Плаћају то порески обвезници из буџета, а део тиража купиће, опет на терет буџета, Министарство за културу Србије и утрапити библиотекама, а остатак ће се вући по подрумима и магацинима док се не отпише и не заврши на отпаду, где му је и место. У свим буџетима, и савезном и републичком и општинским, још увек постоји позиција “Финансирање друштвено-политичких организација”, одакле поменути Савез вуче највећи део. Када би се сви ти износи сабрали, сваке године би могао да се изгради један клинички центар у Србији.
То Јеванђеље по СУБНОР-у приредио је, а ко би други, Миодраг Зечевић, дипломирани правник овдашњи, дугогодишњи службеник Савезног СУП-а, професор на Факултету политичких наука и др за самоуправни систем. Ушао је у “забран” историчара и овим “ремек делом” их заскочио. Објавио га је у време када су све гласнији захтеви за рехабилитацију генерала Драже Михаиловића и Равногорског покрета, па је и те заговорнике благовремено заскочио. (Бар је он тако мислио.)
Тим склеротичним заробљеним умовима још нико није јавио да им је њихова “славна НОБ” остала у иностранству. Они су још на Игману, Неретви, Сутјесци и Дрвару, и још увек живе у Јајцу. АВНОЈ-ска Југославија им је идеал. За њих се 5. октобра 2000. није ништа догодило. Па и није. Још увек примају своје лажне борачке пензије са два сведока. Још увек су у својим становима, из којих их није нико истерао, нити има намеру то да чини, као што су они чинили.
НОВИ УЏБЕНИК ИСТОРИЈЕ
Нећемо о томе – могу мирно да спавају – али хоћемо да их обавестимо да се ипак нешто променило. Садашња власт, намерно не кажемо нова, јер се састоји из преобраћених и непреобраћених комуниста, односно Завод за издавање уџбеника, штампао је нови уxбеник из Историје за осми разред основне школе. Приређивачи овог уxбеника нису насели “доказима о издајничком и колаборацијском покрету” из поменутог “Зборника”, већ су оба покрета ставили у исту раван. На страницама од 160 до 171 пше следеће:
“Већ у лето 1941. године у Југославији је створен покрет отпора великих размера, један од највећих у окупираној Европи. У борби против окупације и за ослобођење Југославије окупљали су се партизани, на чијем је челу био Јосип Броз Тито, и четници, које је предводио пуковник Војске Краљевине Југославије Драгољуб-Дража Михаиловић…
Драгољуб Михаиловић био је пуковник у Југословенској војсци. Успео је да избегне заробљавање после капитулације Југословенске војске. Са групом од неколико десетина официра и војника стигао је 11. маја на зараван планине Сувобор – Равну Гору, близу Ваљева. Ту је одмах организовао покрет отпора фашизму, Равногорски покрет, који су чиниле четничке јединице… Поред војне, четнички покрет Драгољуба Михаиловића добио је и политичку организацију. Био је то Централни национални комитет, на челу са Драгишом Васићем, познатим писцем, као председником…
Равногорски покрет се борио за онбављање Југославије у којој је требало прво омеђити Велику Србију. Први озбиљнији напади у Србији на немачке гарнизоне почели су удруженим снагама и дејствима партизана и четника. Драгољуб Михаиловић је 1941. успео да у Западној Србији окупи близу 10.000 бораца. Успоставио је радио везу са Владом Краљевине Југославије, која се налазила у Лондону. Убрзо су у његов штаб стигли изасланици Владе, а он је постављен за команданта Југословенске војске у отаxбини и унапређен у чин генерала…
Окупационе власти решиле су да што хитније униште покрет отпора у Србији. Напад на слободну територију отпочео је крајем септембра 1941. године. У току те прве офанзиве против оба покрета отпора у Србији, Немци су вршили многа масовна убиства невиних људи, жена и деце… Највише жртава било је у Мачви, затим у Крагујевцу и Краљеву. Немачка војска била је бројно надмоћнија и боље наоружана. Крајем новембра и почетком децембра 1941. године Врховни штаб НОПОЈ-а морао је да се повуче пред непријатељем из Западне Србије у Санxак.
У току офанзиве против оба покрета отпора у Србији, у јесен 1941. године, почели су сукоби између четника и партизана. Драгољуб Михаиловић је наступао као изразити противник комунизма и револуције. За разлику од њега, Јосип Броз је сматрао да оружану борбу против окупатора треба водити по сваку цену (До последњег Србина – додао М.П.) али и искористити рат против окупатора за извођење социјалистичке револуције и освајање власти у земљи. Неслагање између четника и партизана прерасло је у оружани сукоб – грађански рат.
После офанзиве против партизана, Немци су у децембру 1941. године спровели и офанзиву против четника на Равној Гори. Михаиловић је тада успео да сачува своје снаге у Србији. Сам се са својим штабом повлачио према Санxаку, а у јуну 1942. године морао је да пређе у Црну Гору…
Четнички покрет Драже Михаиловића покушао је да пружи друкчије решење за обнову Југославије од оног које је дато на Другом заседању АВНОЈ-а у Јајцу. У селу Ба код Љига крајем јануара 1944. окупили су се представници политичког крила четничког покрета. Овај скуп је назван Светосавски конгрес. Ту је одлучено да се Југославија обнови као монархија према федеративним начелима…”
Зато предлажемо поменутом Савезу да крене пречицом и да не троши више народне паре на памфлете. Да поднесе јавном тужиоцу кривичну пријаву против Равногорског покрета, а Министарству правде захтев да поништи своје решење о упису Равногорског покрета у регистар политичких организација. Све по закону…
(Март 2002)
