Валтер бранио Београд
  • Погледи
  • Актуелно
  • Књиге
    • Књиге
    • У ПОНУДИ
    • Распродато
    • Милослав Самарџић
  • Филмови
  • Форум
  • Галерије
    • Галерије
    • Четници (Југословенска војска)
    • РАТ 1991-1995.
    • Злочини над Србима
    • Српска православна црква
    • Србија
  • Историја
  • YouTube
  • World War II
  • Контакт
  • English
      EnglishСрпски

  • Погледи
  • Актуелно
    • Најновије

      Зашто Срби пишу хрватским писм...

      • 12/01/2025

      Моја велика православна српска...

      • 23/05/2024

      Сценариста и идејни творац Мил...

      • 14/05/2024

      Сабор на Равној Гори

      • 09/05/2024
  • Књиге
    • У ПОНУДИ
    • Распродато
    • Милослав Самарџић
  • Филмови
  • Форум
  • Галерије
    • Четници (Југословенска војска)
    • РАТ 1991-1995.
    • Злочини над Србима
    • Српска православна црква
    • Србија
  • Историја
      • Историографија
        • Историјски филмови
        • Издања ”Погледа”
        • Књиге
        • Чланци
      • Aрхива листа “Погледи”
        • ”Погледи”, по темама (1)
          • Четници (1)
          • Четници (2)
          • Злочини комуниста
      • Дража Михаиловић
        • Биографија
        • Албуми
        • Дража у политици
        • Процес рехабилитације
      • Aрхива листа “Погледи”
        • Милослав Самарџић
          • Четници
          • Чланци и репортаже
          • Уводници
          • Полемике
      • Четници (Југословенска војска)
        • Јединице, наоружање, формацијска питања
        • Команданти
        • Списак палих четника
        • Други народи у четницима
        • Антиосовински фронт
        • Антикомунистички фронт
        • Питање ратних злочина
        • Остале теме
      • Други светски рат
        • Недићевци
        • Љотићевци
        • Комунисти – партизани
      • Комунистички злочини
        • Спискови жртава комуниста
        • Документа, анализе
      • Ратови 1912-1918.
        • Анализе, јубилеји
        • Албуми
      • Четници до 1941.
        • Стари четници
        • Албум, војводе
      • Разно
        • Српска Босна
        • Српска Бока
        • Македонија
  • YouTube
    • Одабрано

      Video
      YouTube

      Највеће битке партизана и четника – Битка на...

      ”Партизани се разбегли ка Јошаници. Сада је момена...

      • 13/04/2025
      Video
      YouTube

      Zasto Srbi pisu hrvatskim pismom? Sta se krije od ...

      Колико дуго траје наметање хрватске латинице Српск...

      • 06/04/2025
      Video
      YouTube

      Od klupice do ludnice #park #ludnica #komunizam

      • 03/04/2025
      Video
      YouTube

      Film Djeneral: Prvo rusenje mosta u istoriji srpsk...

      Prvo rusenje mosta u istoriji srpskog filma bice p...

      • 30/03/2025
      Video
      YouTube

      Udba – Ubice dece, nisu prezali da ubiju dev...

      Dragisa Kasikovic je ubijen sa 64 uboda, Ivanka sa...

      • 23/03/2025
      Video
      YouTube

      KO JE PROBIO Solunski front – Sumadijska div...

      Свет је био запањен српским победама на Церу и Кол...

      • 02/03/2025
  • World War II
  • Контакт
  • English
    • Српски
HomeИсторијаИсториографијаЧланциВалтер бранио Београд

Валтер бранио Београд

  • 21/03/2013
0
SHARES
FacebookTwitterGooglePinterest
RedditTumblr

Валтер бранио Београд

ПИШЕ: Борис Субашић

Четнички мајор Жарко Тодоровић инспирисао најпопуларније партизанске акционе филмове. Против Тодоровића Гестапо је покренуо највећу и најсложенију контраобавештајну акцију на Балкану

Обавештајац Жарко Тодоровић, чланови демократске и равногорске омладине

Обавештајац Жарко Тодоровић, чланови демократске и равногорске омладине

 

ПРАВИ Валтер, као и онај филмски, организовао је мрежу шпијуна и илегалаца и задавао је велике главобоље окупаторима, показују немачки документи сачувани у Архиву Београда. Међутим, мајор југословенске краљевске војске Жарко Тодоровић, против кога је Гестапо покренуо највећу контраобавештајну акцију на Балкану, није имао штаб у Сарајеву већ у Београду, а незаслужени заборав дугује писцима идеолошке историје после Другог светског рата.

 

– Део Тодоровићевог лика уграђен је у филм “Валтер брани Сарајево” – каже Милослав Самарџић, историчар равногорског покрета који је детаљно проучавао Валтеров досије. – Гестапо је, наиме, заиста убацио међу београдске илегалце једног свог припадника као лажног Валтера, али узалудно. Тодоровић их је вукао за нос све до 1943. када је ухапшен с великим бројем сарадника, захваљујући пре свега дојавама љотићеваца.

Жарко Тодоровић припадао је групи официра која није прихватила капитулацију и са братом Бошком, такође мајором југословенске војске, одмах се прикључио покрету Драже Михаиловића.

 

– Валтер је постао први командант Команде Београда 17. маја 1941. године – наводи Самарџић. – Илегални рад Команде огледао се у стварању обавештајне службе, слању официра и подофицира на терен, убацивању људи на стратешки значајна места у државним службама и у апарат окупационе власти. Илегалци су сакупљали санитетски материјал, новац за јединице на терену, бавили се пропагандним радом.

 

По речима нашег саговорника, Валтерова обавештајна служба, која је радио везом слала информације Михаиловићу и Британцима, била је трн у оку окупационим властима. У извештају из августа 1942. Немци наводе 10-15 четничких радио-станица и наглашавају да њихов број стално расте.

 

– До половине 1942. године против београдских илегалаца била је ангажована Недићева Специјална полиција, али је она постизала слабе резултате против праве војне организације – каже Самарџић. – Зато је борбу против четничких илегалаца преузео Гестапо и формирао “Анти ДМ (Дража Михаиловић)” одсек, под командом СС капетана Бранта. Првобитни састав од 700 гестаповаца појачан је са још 400 агената, одабраних из фолксдојчерске 7. СС дивизије “Принц Еуген”. Довезли су возило с гониометром које је трагало за четничким радио станицама, што је тема искоришћена у серији “Отписани”.

 

Гестапоу су од највеће користи били љотићевци, а за откривање и пријављивање четничких илегалаца у Београду Димитрије Љотић је ангажовао личног секретара Зорана Вуковића. Међутим, и Валтер је имао своје кртице чак и у самом врху окупационих власти.

 

– У командне структуре Гестапоа у Београду, као СС потпуковник, убацио се тајни агент Интелиџенс сервиса и Михаиловићевог покрета др Иван Попов – каже Самарџић. – Реч је о рођеном брату чувеног енглеског шпијуна Душка Попова, по коме је креиран лик Џејмса Бонда. Немци никада нису открили др Попова, јер није директно контактирао са Интелиџенс сервисом, већ преко четничке обавештајне службе у Београду. Капетан Радомир Милинковић Џек и мајор Бора Ранковић његове информације су прослеђивали Енглезима.

 

У четничком покрету шифре др Попова биле су “Ескулап”, “Лала” и “Ханс Пол”, а Србију је напустио у августу 1944, авионом са импровизованог аеродрома у Прањанима, са једном групом спасених савезничких пилота. Врстан обавештајац био је капетан Радомир Милинковић Џек, рођен у Америци, који се вратио у Србију као ђак и потом завршио војну академију.

 

– Шпијунажа је била његова велика страст, имао је агенте у свим Недићевим, па чак и немачким установама – каже Самарџић. – Немачки командант у Србији генерал Бадер често се у извештајима жалио на изванредну обавештајну службу “Покрета ДМ”, како су називали ЈВуО. Један од највећи успеха четничке обавештајне службе био је улазак тајног агента капетана Бојановића у кревет секретарице генерала Бадера. Она је Бојановићу почетком 1943. рекла да се Немци веома плаше савезничког искрцавања на Балкану “због јаке организације Дражине која би много штете нанела и да ће покушати све да је угуше”.

Заљубљена Немица је најавила једну од највећих акција немачке тајне полиције на Балкану, у којој је 17. марта 1943. године ухапшен потпуковник Жарко Тодоровић Валтер са великом групом сарадника.

 

– У истој акцији ухапшено је и осам Тодоровићевих сарадника у Загребу, махом југословенски оријентисаних Хрвата, професора универзитета – каже Самарџић.

 

– Страдало је и много припадника равногорске омладине, у коју је колективно била учлањена омладина Демократске странке.

 

Ухапшене илегалце Гестапо је сурово мучио, а потом их стрељао или су одвођени у концентрациони логор Маутхаузен. Према извештају који је један од преосталих Валтерових официра Боривоје Месаровић извукао из Гестапоа, до краја августа 1943. године на Јајинцима крај Београда стрељана су 62.184 Србина и 13.862 Јеврејина.

 

– Немци наводе да су “стрељани Срби у огромној већини били припадници или присталице ДМ покрета” – каже Самарџић. – Валтера су гестаповци одвели у Загреб да им открије тамошње везе, али он им бежи. Поново га хапсе 9. септембра 1943. и одводе у Маутхаузен, где је преживео старховиту тортуру, али није одао преостале радио станице у Београду. После ослобођења постаје пуковник француске армије и службеник у влади Француске. Преминуо је у Паризу, у дубокој старости, после 2000. године.

 

ТОДОРОВИЋА ЦЕНИЛИ И ПРОТИВНИЦИ

МАЈОРА Тодоровића професионално су ценили и идеолошки противници, о чему сведоче и књиге публицисте Николе Миловановића, који је у СФРЈ важио за стручњака на тему издаје Драже Михаиловића и утицаја страних обавештајних служби у Краљевини Југославији.

 

– Да би проширио своју организацију на целу територију Југославије Дража Михаиловић је још у току 1941. године формирао “Команду северних покрајина” са седиштем у Београду. За њеног команданта именовао је мајора Жарка Тодоровића, који је имао надимак “Валтер”. Као искусни генералштабни официр, који је дуже време радио у обавештајном одељењу Главног генералштаба одржавајући везе са страним војним аташеима, Тодоровић је главну пажњу концентрисао на организовање обавештајне службе у крајевима који су му поверени – забележио је Миловановић.

 

Миловановић наводи и изјаву генерала Михаиловића о формирању оружаних одреда која је забележена у току истражног поступка 1946. године.

 

– Успоставио сам везу на готово читавој територији Србије. За мене се већ било чуло и многи официри, подофицири и грађанска лица долазили су к мени. Ја сам људима давао задатке да иду на терен и да организују “Југословенску војску у отаџбини”. Многе људе сам враћао и давао им налог да чекају моја наређења, јер организовати војску није било могуће, а нисам имао ни новца за њено финансијско осигурање. Жарко Тодоровић је имао моје пуномоћје, којим сам га именовао за команданта Београда, још у мају 1941. године и овластио га да формира свој штаб. Поред тога, добио је и задатак да ради у Хрватској. Додајем да је, сем Дангића, у Босну отишао и мајор Бошко Тодоровић – рекао је Дража Михаиловић.

 

Илегална Команда Београда коју је утемељио Валтер није нестала после његовог хапшења. Међутим, од савезничког искрцавања на Балкану се одустало, што је срушило Михаиловићеву стратегију, а Черчил је изабрао Тита за свог фаворита.

 

ИЛЕГАЛЦИ

БРОЈНО стање илегалне Команде Београда после хапшења Валтера било је 5.119 илегалаца, од којих је 3.500 имало скривено оружје, наводи Милослав Самарџић. – Београдски илегалци су располагали и са 80 возила и четири радио-станице. Команда Београда је сматрала да су тих 3.500 људи сигурни за акцију у прва 24 сата. Али, пошто је Дража одустао од напада на Београд, у рану јесен 1944. године, београдски корпуси нису ступили у оружану акцију.

 

ОТПИСАНИ РАВНОГОРЦИ

КОМУНИСТИ су потпуковника Жарка Тодоровића под лажним оптужбама прогласили за ратног злочинца, наглашава Самарџић. – То им није сметало да делове његове биографије и доживљаја илегалаца равногораца искористе за снимање филма “Валтер брани Сарјево” и серије “Отписани”. Наравно, приказујући главне јунаке као комунисте, што је потпуно фалсификовање историјских догађаја.

 

Вечерње новости, 08. септембар 2012.

Мапа са Дражиним гробом

  • 21/03/2013

Београд, 20. октобар 1944: Шта се заиста дешавало?

  • 21/03/2013

Share this

0
SHARES
FacebookTwitterGooglePinterest
RedditTumblr

Related Posts

Чланци

Кривична пријава Немање Девића против Милослава Самарџића

  • 30/05/2025
Чланци

Немања, Св. Сава и Стефан Првовенчани о пореклу Срба

  • 03/03/2025
Чланци

Ко је био бољи писац: Радослав Филиповић или Добрица Ћосић?

  • 13/01/2025
Чланци

Милета Солујић: Како су ме спасиле сестре Борисављевић

  • 19/12/2024

Do not miss

Чланци

Кривична пријава Немање Девића против Милослава Самарџића

  • 30/05/2025

Помозите рад ''Погледа'' својом донацијом. За донације из Србије: Рачун број 325-9500500624650-92, ОТП банка Сврха уплате: Донација Прималац: Погледи д.о.о. Немањина 16, 34 000 Крагујевац За донације из иностранства: Пеј пал налог
Copyright © 2020 Polgedi