Капетан Нико Бауле са острва Шипана код Дубровника

15/02/2016

Пише: Саша Недељковић

После Уједињења 1918. Срби католици сматрали су да је њихово национално питање решено уједињењем са Србијом и стварањем Југославије. У листу „Дубровник” о том времену истиче се: „Католичко Српство, које је цијелу ову борбу изводило, цијенило је након рата борбу завршеном и да ће оно мирно без борбе и без запрека моћи, у јединству и слободи, наставити и довршити велике замисли свог великог учитеља Меда на спас и напредак заједничке домовине …” (1) Прва годишњица Дана Уједињења 1919. прослављена је у Луци Шипанској свечано. Село је било окићено заставама и саговима, а становништво, одазвавши се општинском позиву, обуставило је сав рад и дошло на свечано благодарење у цркву. Касније на свечаности у општинском дому истакнуто је значење ове прославе. Уз опште одушевљење и клицање, те певање народних химни одобрено је слање телеграфских поздрава краљу Петру и регенту Александру под чијим вођством бели орлови зададоше смртни ударац столетним непријатељима нашег народа и остварили завјетну мисао нашег народа. Брзо су увидели да је Југославија оптерећена многим сукобима. У Луку Шипанску стигла је 30. јуна 1921. вест која је у први мах ожалостила цело место, да је извршен напад на регента Александра. На вест да није повређен окитило се цело место заставама. У вече у 7 сати било је у цркви свечано благодарење, на коме су били заступани: општина, сви уреди, друштва и школе, те велики број становника. Жупник је говорио присутнима ,,тумачећи узрок, ради којег смо се вечерас у храму ненадно сабрали, те рече, да имамо захвалити Свевишњему на толиком дару, којег нам је овом пригодом подао, ослободивши од погибли смрти нашег будућег владара. Такођер препоручи да молимо Провидност, да и унапријед чува од сваке несреће нашег љубљеног Краљевића заједно са цијелим прејасним Домом, а на срећу и понос наше миле домовине Југославије.”(2)

Срби католици сматрали су да је соколство цемент у темељима Југославије. Соколско друштво Дубровник се трудило да оснива соколске чете по селима и отоцима. Насупрот соколима била је сепаратистичка Хрватска сељачка странка и франковци. У извештајима за скупштину соколског друштва Дубровник одржану 28. фебруара 1937. истакнуто је : „тихи и незапажени ситни рад појединаца соколских радника, … савјесно и предано вршили своју соколску дужност. Показали су труд и преданост оних који су по бури, мразу, киши и жези одлазили у наше крше или на неки усамљени оток и обављали један важан народни и соколски посао.” Лист дубровачких Срба „Дубровник” обавештавао је о соколским активностима и пратио је рад соколске чете у Луци Шипањској од оснивања. На острву Шипану од 1933. деловала је соколска чета Суђурађ са 101 чланом. (3)

Соколска чета у Суђурђу на Шипану прославила је краљев рођендан 1937. У очи рођендана изведена је расвјета обале и оточића увале Суђурђа и школе, Соколане и неколико околних кућа. На Кули Скочибуха, освијетљеној, постављен је транспарент: Петар II и Живјела Југославија !. Програм прославе завршен је пјевањем химне. Сепаратисти су током пјевања химне дизали ларму лупом и виком у гостиони Горавице, лупајући по клупама и свирајући уз тамбуре. Соколи и родољуби нису реаговали јер им је било до тога да свечаност буде озбијна и покрај оваквих изазова. Опћински органи су 1 јануара 1937. запленили копље и државну заставу која је била постављена на Суђурској Плаци. Лист ,,Дубровник” је истакао : ,,то копље и застава није ни до данас повраћено власнику, већ се и ове године на дан Божића истакла племенска застава са стране опћинског повјереника, који се није обазирао ни на протесте нити је водио рачуна о могућности каквог евентуалног сукоба међу мјештанима. Исти тај повјереник није хтио да извјеси заставу ни на Рођен-дан Њ. Вел. Краља а ни на дан Ослобођења. Иницијативом соколске чете мјесто је прославило краљев рођендан 1938. Дан пре, увече била је илуминирана обала, лукобран и два оточића у мјесној луци. Илуминирана је мјесна школа,соколана и двије стародневне куле, на којима,уз расвјету и заставе, истицали су се транспаренти иницијала : П.II. и Ж.Ј. Илуминиране су поједине куће у мјесту, чији су власници одгојени у националном духу, духу братске љубави и слоге. Соколство, уз пратњу своје музике, дефиловало је кроз мјесто уз певање и клицање: краљу, Дому Карађорђевића и Југославији, те се вечерње славље завршило химном, након чега је била игранка. На дан прославе, 6 септембра, била је свечана сједница, на којој је прочитана посланица Савеза Сокола. Старешина сокола одржао је говор о Соколској Петровој Петољетки. Ученице основне школе рецитовале су о младом краљу. (4)

У Луци Шипањској у кући Балда Смрдеља одржан је 14. фебруара 1937. састанак ради оснивања соколске чете. Састанку је присуствовало око 100 особа. Састанку је присуствовала и делегација матичног друштва Дубровник од 7-8 чланова на челу са старешином Ником Шутићем. У име промицатељног одбора састанак је отворио Нико кап. Бауле, који је поздравио делегате Соколског друштва Дубровник и чете Суђурад. Нико Шутић је истакао значај оснивања чете у данашње време, када се са свих страна „пуца на Соколство и Југославенство”. У управу чете изабрани су : старјешина Бауле кап. Нико; замјеник Вуковић Антун; тајник Стјеповић В. Марко; благајник Матић Перо; начелник Горјанц Петар; просвјетар Стјеповић Иво; књижњичар Бороје Перо; статистичар Винцетић Жељко; повј. за штедњу Иванковић Викторија; повј. за пољопривреду Злокић Петар; домаћин Алабаш Иво; ревизори Стјепковић Нико и Копорчић Здравко. Кап. Бауле позвао је чланство да прионе на рад без обзира на претње којих не треба да се боје. Мато Урђевић, старјешина чете Суђурађ, преко свог изасланика поздравио је новосновану чету и обећао им пуну помоћ и сарадњу у почетцима њеног рада. Нико Шутић је говорио о жртвама које су пале за стварање Југославије, те о значају соколске Петрове Петољетке. У чету се одмах на скупштини уписало око 80 чланова и чланица. Због оснивања Соколске чете у Луци Шипањској неколико локалних хрватских сепаратиста претило је оснивачима. Они су се обратили листу „Дубровник” : „Ми се сада налазимо у тако тешком положају, да морамо тражити заштиту код власти … Обраћамо се уједно и Вама да нас јавно узмете у заштиту, као чланове најјаче националне установе у држави,”. (5)
Соколска чета у Луци Шипањској 4. априла 1937. одржала је своју прву академију на којој је позоришна секција извела веселу игру „Два Глуха“. Вежбе подмладка и женског нараштаја задивиле су гледаоце што је била заслуга Петра Горјанца. Академија је приређена у пространој дворани виле ,,Катино” Ива Стјеповића. У листу „Дубровник“ истакнуто је : „Кроз непуна два мјесеца што је ова чета основана много се урадило у сваком погледу. Оваквом изведбом програма могла би се поносити и већа варошица а не село од 700 душа. Овај велики успјех је толико разјарио противнике народног јединства, да су у свом немоћном бјеснилу исте ноћи уништили лијепи чамац власности старјешине чете, који је био усидрен пред његовом кућом. Има ли тко да заштити ове борце за народно јединство од напада разбјешњелих изрода ?“.(6)

Приликом прославе деведесетог рођендана 1937. Федерико Главић примио је много честитки од разних установа и угледних личности. Именован је почасним старешином Соколске чете у Луци Шипанској и како се истиче у писменој одлуци да се Соколска чета „уколико јој је могуће одужи за сва доброчинства која сте учинили и још чините народу овога мјеста, молећи Вас, као вјерном присташи Соколске идеологије да примите ову част”. Федерико Главић рођен је на острву Шипану, у раној младости пошао у свијет. Радећи и штедећи постао је после неколико година власник рудника у Чилеу. Вратио се у отаџбину и настанио са својом супругом у Дубровнику. Федерико Главић је домаћем поморству дао новог полета. Поучен искуством стеченим у иностранству, био је увјерен да у напретку бродарства лежи и напредак привреде Дубровника. Зато је потицао своје пријатеље да набављају нове пароброде, а с друге стране је улагао готово цијело своје имање у море. И тако је домаћим капиталом створено скроз национално паробродарско предузеће, „Дубровачка Паробродарска Пловидба А.Д.“. Бринуо се за добро бродске посаде. Приликом свечаног благослова пароброда „Св. Влахо” у градској луци, Федерико Главић се успео на палубу брода и одмах упутио према прамцу и спустио у помјешћа за становање морнара. Кад је изашао на палубу, упитан од чланова управе што је ондје радио, одговорио је : „био сам да видим најприје фали ли што мрнарима, јер знам да је свима другим на броду добро”.(7)

У својој књизи ,,Дубровник и околина” Луцијан Марчић истакао је : „У другој половици XIX века капитал неколицине дубровачких Американаца са Шипана, Лопуда и приморја био је узроком да је Дубровник онако снажно пркосио аустријском настојању да бирократизира становништво. Зато је Дубровник био вазда независан у свом политичком мишљењу.” (8)

Соколска чета у Луци Шипањској 7.6.1937. положила је камен темељац свог соколског дома. На свечаности биле су соколске музике из Стона, Орашца и Дубровника, око 600 сокола и око хиљаде других излетника. Дошли су соколи и народ из околине : Стона, Орашца, Затона, Мокошице, Суђурђа, Колочепа, Бабинопоља, Говеђара, Дубровника и Жупе дубровачке. У листу „Дубровник” о томе : „Сви предратни родољуби искитише своје куће југословенским заставама, само нијесу они предратни вјерне слуге. Мјесто се спремало већ неколико дана, да што боље прими своју браћу и госте….Музике, соколске чете и народ сврставају се у веома дугу поворку у којој је узело учешћа преко 1500 душа, те уз свирку музике и клицање: Краљу, Југославији, југословенској војсци, југословенском Шипану и Соколству …Свечаности су завршене са соколским вјежбама … Соколи и излетници срдачно опростише од својих милих Шипањана, који су показали да их никакви терори одоздо, нити икакви хушкаши могу смести или скренути са пута националног рада. …Смијешан, … био је долазак заступника професора Рока, … Био је окружен са својом тјелесном гардом, „елитом” из Дубровника. Ступивши на тло Шипана викне: хрватски народе за мном! Али се јаднику а ма баш нико не одазове, већ са њиме пођоше само они са којима је и дошао. Да би уобразио, у свој успијех када су се касније, иза свршене свечаности, враћали, пуцали су из барке револверима у море”. (9)

Соколска чета у Луци Шипанској одржала је скупштину 30. јануара 1938. у још потпуно недовршеном соколском дому. У име матичног друштва Дубровник присуствовао је скупштини старешина Нико Шутић са делегацијом. Нико Шутић је поздравио сакупљено чланство „истакнувши како сложан рад и пожртвованост управе и чланства може да ствара чуда и подиже Дом за неколико мјесеца, а главна је то заслуга пожртвованог и енергичног старјешине кап. Ника Бауле”. У нову управу ушли су: старјешина Нико Бауле, подстарјешина Антун Вуковић, тајник Иво Стјеповић, благајник Алабаш, просветар учитељица Мурати. После подне одржана је забава у Дому. Изведено је пар патриотских декламација и два шаљива комада „Миш” и „Изборна туберкулоза”. Забави је присуствовала соколска чета из Суђурђа са својом музиком предвођена старјешином Урђевић Матом, старим 80 година. На забави је било око 200 посетилаца (10).

На Ускрсни Понедељак 1938. приредили су излет нараштајци дубровачког Соколског друштва у Луку Шипанску. У новом соколском дому одржали су приредбу.Пространа дворана Дома била је дупком пуна тежака и рибара са острва Шипан, који су аплаузом награђивали ритмичке вјежбе нараштајаца и нараштајки. На програму су биле и патриотске песме Војислава Илића и Силвија Крањчевића, које је народ са сузним очима пратио и живим аплаузом одобравао. У чланку о овој прослави у листу ,,Дубровник” истакнут је поступак мјесног жупника, који је по наговору функционера једне политичке странке заказао процесију за кишу баш у три сата поподне за који сат је била најављена Соколска приредба. Узалуд су му 12 најугледнијих мјештана послали писмену молбу да одржи процесију после мисе, како је био обичај на Шипану. Жупник је са уврједама одбио да изађе у сусрет великом броју добрих католика чланова соколских чета у Луци и Суђурђу. Ради овог поступка жупника приредба је наступила два сата касније него је била најављена. Жупник Анте Д. Макљанчић одговорио је у клерикално-мачековској „Народној Свијести” дописнику „Дубровника” истакавши : „Будући видим, да озбиљне особе са села не одговарају на типичне дописе у „Дубровник-у” ја ћу након опетовних обједа против мене тек приговорити дописнику само овај пут, … особито ме мрчи што сам одредио процесију тога понедјељка у 15 с. јер да је то био сат њихов ! Дакле господин дивни не мисли на право пука у своме мјесту, нити онда када пук страхује од глада. … тек сат прије св. Мисе 10 потписника (уз увредљиве тврдње) умолили”. (11)

Почетком августа 1938. у присуству краљевог изасланика отворен је соколски дом на отоку Шипану. Благослов заставе извршио каноник дон Нико Ђивановић из Дубровника, јер је шипански жупник отклонио. Соколска чета у Луци Шипанској прославила је 14. августа 1938. отварање свог соколског дома. Међу гостима били су чланови чете Бабинпоље и народ из других мјеста на отоку Мљету; затим чете из Сланога, Мравинца, друштво из Стона са музиком, чета из Орашца са музиком и чета из Мокошице. Са два пароброда стигло је матично друштво из Дубровника са делегатима друштва у Требињу и чета из Жупе дубровачке. Из листа „Дубровник”: „Хиљаде народа у живописним народним ношњама прекрило је пространу плацу на Луци. ….Нека је свака част и признање оној шачици рибара и тежака, који нијесу галамили, пјевали и вијали заставе него, како се доликује Соколима, марљиво радили и откидајући од свог грла кроз годину дана саградили красну зграду којом би се и један град поносио“. Старешина чете Нико Бауле одржао је говор у коме се захвалио присутнима на тако бројном одазиву, а затим је каноник дон Нико Ђивановић извршио благослов заставе. Заставу је даровао и кумовао јој члан чете Нарцис Пухиера. Кума је била соколица Иванка Бауле. Старјешина Бауле је предајући заставу барјактару у свом говору истакао : ,,Заставо Света Ти си симбол животне снаге народа нашега. Ти си резултат свих крвавих борба кроз вјекове, које је наш народ водио и сретно до побједе довео. Тебе су у својим срцима донијели наши прадједови иза Карпата и засадили на обалама овога нашег плавог мора. У твојој сјени су лежали љешеви Косовских јунака … Тебе су у својим срцима носили сви они знани и незнани јунаци, који су кроз вјекове своје животе за тебе полагали. С тобом је сиједи Краљ прешао албанску Голготу. … Тебе су послије 13 вјекова тешке борбе бијели Орлови и јунаци југославенских легија донијели на својим бајунетама и засадили по други пут за увијек на обалама нашег Јадрана. Чувајте сестре и браћо ову нашу светињу, поносите се њоме и предајте је часно у насљедство вашим потомцима.” Старешина матичног друштва Дубровник Нико Шутић нагласио је у свом говору да се на све стране граде Соколски Домови што је најбољи доказ озбиљног и стваралачког рада Соколства. У свом говору описао је значај ове прославе и рад Соколства у Петровој Петогодишњици. На то се непрегледна поворка упутила пред нови дом. Послије благослова капетан фрегате Вилфан, изасланик краља, извршио је чин отварања дома. Најугледнији Шипањанин Марко Мурат, осим новчане помоћи, даровао је „најљепши урес новог Соколског Дома,” двије слике краља Александра и краљице Марије (12).

Соколско друштво Дубровник упутило је 28. јула 1938. представку М. Стојадиновићу : „Да би омели напредак соколства у срезу Дубровник, које је бројало 26 соколских чета, са олтара се проповедало против соколства и претило пакленим мукама онима, који ступе, или остану у соколској организацији. Чак, штавише, претило се и животом и имовином. Неки су наши чланови били заиста тучени, а некима је упропашћена имовина. У години 1936. паљени су стогови сена и ишчупано на стотине чокота лозе нашим члановима, потпаљена је соколана у Орашцу. Године 1937. запаљен је соколски дом соколске чете Поповићи (Конавле). Исте године је руља сепаратиста полупала излоге на дућанима наших чланова, а пре неколико дана, под кућу у којој се налази соколска чета у Пострењу, подметнут је динамит.” Услед оваквих притисака соколске чете у Мрцинама, Витаљини, Плочицама, Комолцу и Осојнику сасвим су престале са радом. (13) И соколи на Шипану били су на удару хрватских сепаратиста, али упркос томе наставили су са радом. За време избора исписала су катраном непозната лица на фасади дома, „израђеној од финог корчуланског камена, разне партијске и протусоколске пароле”. Разне пакости и штете учињене су старешини чете Ники капетан Бауле. (14) Поморски капетан Нико Бауле био је изабран за потпретсједника у Управном одбору Обласног одбора Јадранске страже у Дубровнику 1940.(15)

Поводом 80 рођендана Мате М. Урђевића, неколико чланова соколске чете на челу са музиком националне омладине у Суђурђу 3. јануара 1939. изненадило је старешину дошавши му изненадно пред кућна врата где су отсвирали марш „Нашем соколу”. Старешина соколске чете у Суђурђу примио је честитке од К. Паскојевића, док му је члан чете Антун Паскојевић предао дар. Позоришна секција чете Суђурађ 8. јануара 1939. приредила је у Луци Шипањској, у четном дому претставу „Сцена из 1918” и вежбе мушког нараштаја. Пространа дворана Дома била је пуна. Главна годишња скупштина соколске чете у Суђурђу одржана је 22. јануара 1939. у просторијама Дома. Скупштини су присуствовали скоро сви чланови. Био је присутан друштвени делегат С. Зечевић. После завршене скупштине музика националне омладине свирала је на игранци. (16)

Приликом прославе Видовдана 1939. у Луци Шипанској била је увече осветљена Соколана и обала. Свечаност је одржана у Соколани, где је предавање о значају Видовдана одржала Анка Добуд. На крају предавања отпјевана је државна химна. (17)

Споразумом Цветковић-Мачек 26.8.1939. Дубровник је одвојен од Зетске бановине и додељен новоствореној Бановини Хрватској. ХСС је у Бановини Хрватској искористио своју власт да још више прогони Србе католике, југословенске националисте и соколе. Хрватским сепаратистима соколи су били сметња у остварењу њихових циљева. Лист „Дубровник” пренео је 1939. писање клерикално-мачековског листа „Народна Свијест” да је њен као и свих оних који мисле као она, главни задатак уништење сокола. По њој свакога ко је био члан сокола требало је не само анатемисати већ уништити, истерати из службе и бацити на улицу. Лист „Дубровник” од 3. фебруара 1940. објавио је да је на Соколском дому са Шипана разбијено све што се разбити могло. Староста шипанског сокола изјавио је „да га тај злочин нимало не изненађује“. (18)

После Априлског рата 1941. НДХ је преузела власт у Дубровнику и околини. Усташки терор није сломио Србе католике. У Дубровнику је деловао „Покрајински национални комитет за Херцеговину, Боку и Дубровник”, а Срби католици уписивали су се у Дубровачку бригаду Југословенске војске у Отаџбини, под командом резервног капетана др. Нина Свилокоса. Начелник штаба бригаде био је Нино Бурић. У Дубровачкој бригади били су : Иван (Нино) Свилокос, Вељко Бурић, Војо Чејовић, Ђуро Змајић, Стеван Какариџи, браћа Митровићи, браћа Цигановићи, Кулишићи, Милишићи, Враголови и други. (19) По изјави Николе Милованова поморски капетан Нико Бауле, Србин католик, родом са Шипана био је први организатор илегалног Равногорског покрета у Дубровнику. Ухапшен је у усташкој провали марта-априла 1944. у Дубровнику и завршио је у логору Јасеновац.

Поморски капетан Нико Бауле, Србин католик, родом са Шипана био је старешина соколске чете у Луци Шипањској од оснивања 1937. Због оснивања соколске чете неколико локалних хрватских сепаратиста претило је оснивачима. И касније је његова имовина страдала због његовог соколског рада. Рад чете од оснивања и нападе на соколе и њиховог старешину пратио је лист Срба католика „Дубровник”. Шипански жупник Анте Д. Макљанчић гледао је да омете рад соколске чете. Капетан Нико Бауле био је изабран за потпретсједника у Управном одбору Обласног одбора Јадранске страже у Дубровнику 1940. За време НДХ био је први организатор илегалног Равногорског покрета у Дубровнику. Ухапшен је у усташкој провали марта-априла 1944. у Дубровнику и завршио је у логору Јасеновац.

Саша Недељковић, члан Научног друштва за здравствену историју Србије

Напомене:

„Успомени Меда Пуцића дубровачког властелина о 55-годишњици његове смрти”,„Дубровник”, 3 јули 1937, Дубровник, бр. 23, стр. 1;
2.Б.Г. ,,Шипањска Лука”, „Рад”, Дубровник, 6. децембра 1919, бр. 3, стр. 3; Шипањанин, ,,Из Луке Шипањске”, ,,Narodna Svijest”, Дубровник, 12. јула 1921, бр.28, стр. 2;
3. „Једна потреба и једно право Срба католика”, „Дубровник”, 1.јула 1939, Дубровник, бр. 26, стр. 1;„Главна годишња скупштина Соколског друштва-Дубровник”, „Дубровник”, 6 марта 1937, бр.5, стр.3 ; „Рад Соколске жупе Мостар у години 1933”, Сарајево, 1934, стр. 202;
4. „Прослава Краљева рођендана у Суђурђу на Шипану”, ,Дубровник”, 11 Септембар 1937, Дубровник, бр.33, стр.2,3; „Пишу нам из Суђурђа на Шипану”, „Дубровник”, 6 Јануара 1938, Дубровник, бр. 1, стр.3; „Прослава у Суђурђу”, „Дубровник“, 17 септембра 1938, Дубровник, бр. 37, стр. 4;
5. В. Л. „Нова соколска јединица”, „Дубровник“, 20 фебруара 1937, бр. 3, Дубровник,
стр. 2; „Пишу нам са Шипана”, „Дубровник“, 27. фебруара 1937, бр. 4, Дубровник, стр. 7;
6. „Лука Шипањска, априла 1937“, „Дубровник“, 17. априла 1937, Дубровник бр. 11, стр.3;
7. „Деведесети рођендан госпара Федерика Главића”, „Дубровник”, бр.17, Дубровник, 29 мај 1937, стр.5;
8. Луцијан Марчић, „Дубровник и околина“, 1937, стр. 61;
9. „Лука Шипањска 7-VI”, „Дубровник”, 12 Јуни 1937, Дубровник, бр. 20, стр. 2;
10. „Примамо из Шипана”, „Дубровник”, 12. фебруара 1938, Дубровник, бр. 6, стр. 2; „Дописнику „Дубровника” тек приговор”, „Narodna Svijest”, 11. Свибња 1938, Дубровник, бр. 19,стр. 2;
11. „Пишу нам са Шипана”, „Дубровник“, 30 априла 1938, Дубровник, бр. 17, стр. 3;
„Отворење сокол. Дома и благослов заставе”, „Братство”, 15. септембра 1938, Осијек, бр.9, стр. 184; „ (Велико Соколско славље)”, бр. 32, „Дубровник”, 20 августа 1938, Дубровник, стр. 3;
13. Никола Жутић, „Соколи”, Београд, стр. 127;
14. „Иста песма, исти глас”, „Братство”, бр. 1, Осијек, 15. јануара 1939, стр. 14;
15. Јадранска стража, јануар 1940, бр.1, стр.33; стр.508, 509, Децембар 1940, бр.12, Сплит;
16. „Из Суђурђа на Шипану”, „Претстава у Луци”, „Годишња скупштина чете”, „Дубровник”, 27.јануара 1939, Дубровник, бр. 4, стр. 4;
17. „Лука Шипанска.”, „Дубровник”, 8. јула 1939, Дубровник, бр. 27, стр. 4;
18. „У том грму зец лежи”, „Дубровник”, Дубровник, 30 септембар 1939, бр. 39, стр. 3; Civis Ragusinus, „Тодоре, Тодоре…“, „Дубровник”, 3. фебруара 1940, Дубровник, бр. 5, стр. 2-3;
19. Фикрета Јелић-Бутић, „Четници у Хрватској 1941-1945”, Загреб, 1986, стр.169, 236, 237; Богдан Радојичић, „Устанак у невесињском срезу”, Споменица Организације српских четника „Равна Гора”, Крагујевац, 2008, стр. 129,1.036, 1.037; Милослав Самарџић, „Борбе четника против Немаца и усташа 1941-1945”, Други том, Крагујевац 2006, стр. 102;