Погледи форум

Види се да си новопечени студент Богословског факултета и новотарац.Препоручио бих ти да прочиташ дела Аве Јустина Поповића(чија су дела на жалост избачена са Богословског факултета) о екуменизму.О овој теми има много да се пише......
Укратко,нисмо ми отпали од Исуса Христа,већ католичка црква 1054.год.Ако је по теби екуменизам мисија Цркве онда си ти пријатељу у дубокој прелести и заблуди....
А ево ти једно писмо светог Аве Јустина упућено Синоду Србске православне Цркве 1974.год

Ваше Преосвештенство,

Његовом Преосвештенству Господину Јовану Епископу Шабачковаљевском, Шабац – за Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве 13/26. новембра 1974

Ваше Преосвештенство,Свети Владико, У предмету који ми преко Вас упућује Св.Архијерејски Синод СПЦркве “на проучење и мишљење” налазе се три папира које је Свети Синод добио од “Бискупске конференције Југославије” из Загреба. Наиме: два пропратна писма (прилози 1 и 3) и “програм заједничких молитава за јединство кршћана за 1975″ (према пропратном писму загребачког надбискупа Кухарића), или “грађа за приправу прославе тједна кршћанског јединства 1975″ (према пропратном писму мариборског бискупа Држечника). Мене пре свега запањују и сама ова пропратна писма и изазивају питања: ко их шаље? коме их шаље? и шта она захтевају? Писмо бискупа Држечника (прилог 1), очигледно у својству председника Екуменске комисије Бискупске конференције Југославије (БКЈ), коме је упућено? Из његовог текста се види да је Држечник као председник Екуменске комисије БКЈ добио ову “грађу” (прилог 1) из свог центра у Риму (тј. папског “Тајништва за јединство кршћана”, и Држечник ништа не говори о учешћу Екуменског Савета Цркава из Женеве, које Кухарић у свом писму спомиње). Међутим, из подскриптума се види да је Држечниково писмо упућено “свим члановима БКЈ”, – дакле римокатоличким бискупима Југославије. Ако је тако, онда су једино тако разумљиви захтеви Држечникови: да треба “користити то градиво” у својим бискупијама и да, после одржавања седмице молитве, треба “послати кратак извештај” (да би тај извештај, очигледно, био достављен центрима у Рим). Иначе, ако би то писмо г. Држечника било упућено свој “браћи у бискупском реду” (које он поздравља “екуменским поздравом у Христу”!), онда би то било не што друго него већ позната у историји дрскост претенциозних и безочно наметљивих римокатолика, који сво време у име и по диктату Рима самозвано патронирају над “одјељеном браћом”. Но ми ипак хоћемо да верујемо да се то Држечниково писмо односи само на римокатоличке бискупе у Југославији. Али, то нас потстиче на питање: зашто је загребачки надбискуп Кухарић и то писмо послао у прилогу Св. Синоду СП Цркве (мада у његовом писму стоји да је прилог само један, тј. ова “грађа” или “програм” о молитви)? Чињеница је: Кухарић пише своје сасвим посебно, самостално пропратно писмо, и то у својству председника БКЈ, и без икаквог спомињања Екуменске комисије БКЈ и њеног председника Држечника. За разлику од Држечника, Кухарић вели да је тај “програм заједничких молитава” припремљен од Екуменског Савета Цркава из Женеве и Секретаријата за јединство хришћана из Рима, и додаје да су сада тај програм “послали свим католичким бискупима у Југославији”. Ваљда он то чини као председник, или цела БКЈ, у име које он поздравља Св. Синод СПЦркве и очекује “предлог или савет” у вези споменутих молитава. Владико Свети, није нам овде циљ да изналазимо противречности и двосмислености у ова два пропратна писма двојице римокатоличких бискупа у Југославији, него се питамо о умесности уопште оваквог писања, и посебно скрећемо пажњу Св. Синоду на неумесност и неприхватљивост упућивања истовремено обадва ова и оваква писма Синоду Православне Цркве Српске. Али да пређемо на главну ствар читавог предмета. Господа римокатолици из Загреба и Марибора шаљу Светом Синоду самосталне Православне Цркве Српске образац “молитве за јединство кршћана 1975″ како су га саставила господа из Рима и Женеве. Тај образац садржи: 1) уводни мото из Посланице Ефесцима, гл. 1, 3-10 (а зашто само од 3-10, када је недељива целина све до 14 стиха?), са образложењем због чега је овај мото изабран, и са кратком поуком директивом која говори, мада укратко, о томе шта је и у чему је “јединство Цркве”, како да радимо на њему, и како да га остваримо. Међутим, нема сумње, да и овај кратак уводник претставља не просто “предлог” него управо “програм” (како се вели у заглављу), тј. став о “јединству Цркве”, онај став који представља, узајамним уступцима и неискреним компромисима између Рима и Женеве, постигнути минимум за екуменску делатност и “заједничку молитву”. Но ту се сваком православном хришћанину намеће питање: није ли овај “програм” или став (са својом теоријом о “подели Цркве”, о многим “удовима Цркве”, при чему се очигледно мисли на римокатолике, протестанте и православне; о Божјем “плану сједињења цијелог човечанства”, који по овом тексту изгледа да је нешто друго, изнад и изван Цркве Божје, која стога треба да се “прилагођује” том Божјем “плану” и “краљевству”, како то замишљају Рим и Женева); није ли дакле тај “програм” већ својеврстан оквир који се својим менталитетом намеће и унапред детерминише услове учешћа у екуменској “сурадњи” и екуменској “заједничкој молитви”? 2) У другом делу овога програма наводе се “библијска питања” која се имају читати “кроз дане молитвене осмине” (18-25, сјечањ-новембар 1975). Наравно, у нашој Православној Цркви се тих дана читају сасвим друга Библијска чтенија и славе спасоносни Богочовечански догађаји, Пророци и Светитељи, на којима учествују у заједничким молитвама и богослужењима само правоверни чланови Цркве Христове. 3) Трећи део поменутог текста претставља “програм богослужења”, тј. четири богослужбена елемента који улазе у поредак и састав тих заједничких “екуменских богослужења”. То су, ни више ни мање: а) заједничка адорација (=поклоњење Богу, – да ли “у Духу и Истини” (Јн.4,24) не каже се); б) заједничка покора (=покајање; ко и зашто не каже се; да ли само због заблуде или и због Истине, такође се не каже); в) јединство у речи (тј. у проповеди, – али чега? Речи Божје онако како је папа тумачи? или Лутер? Или Свети Оци и Свети Сабори?); г) јединство у молитви (тј. једно и једнодушно мољење Богу, о Коме различито мислимо и верујемо; о Богородици и Светима о којима такође различито верујемо или их уопште не признајемо?) Нема сумње, сваком савесном православном хришћанину очигледно је да у читавом овом сваштарском конгломерату има много неправославних и непредањских елемената – “шутња”, “дијалог”, “исповијест вјере” (које?), “екуменске прошње”, “благослов” (чији?), итд. Зато прелазим на начелна питања која у оваквим случајевима ставља преда се православна хришћанска, и поготову свештеничка и богословска савест. Преосвећени Оци, Свој став према јеретицима, – а јеретици су сви који су неправославни -, Црква Христова је једном за свагда одредила преко Светих Апостола и Светих Отаца; то јест преко светог Богочовечанског Предања, јединственог и неизменљивог. По томе ставу: православнима је забрањено свако молитвено општење и дружење са јеретицима. Јер, какав удео има правда с безакоњем? или какву заједницу има видело с тамом? или како се слаже Христос с Велијаром? или какав удео има верни с неверником? (2Кор.6,14-15). Светих Апостола Правило 45 наређује: “Епископ, или презвитер, или ђакон, који се са јеретицима само и молио буде, нека се одлучи; ако им пак допусти, као клирицима, да што раде, нека се свргне”.[2] Овај свети Канон Светих Апостола не одређује какво богослужење, него забрањује свако заједничко мољење, ма и појединачно (συνευξάμενος) са јеретицима. А на екуменским заједничким молитвама зар не долази и до нечег крупнијег и групнијег? Лаодикијског Сабора правило 32. наређује: “не треба од јеретика примати благослов (ευλογίας), јер је то пре безумље (άλογία) неголи благослов”. А на заједничким екуменским сусретима и самољењима (συμπροσευχή) зар не бива да благосиљају јеретици: римокатолички бискупи и фратри, протестантски пастори, па чак и жене?! Ова, и сва, по овоме питању, остала правила Светих Апостола и Светих Отаца важила су не само за древна времена него она у пуној мери важе и за све нас, садашње православне хришћане. Важе несумњиво и за наш став према римокатолицима и протестантима. Јер римокатолицизам је многострука јерес, а о протестантизму и да не говоримо. Није ли још Свети Сава у његово време, пре седам и по векова, називао римокатолицизам ” латинска јерес”. А колико је од тада нових догамата папа измислио и “непогрешиво” одогматио! Нема сумње, са догматом о непогрешивости папе римокатолицизам је постао свејерес. А многохваљени II Ватикански Концил ни у погледу те чудовишне свејереси ништа није изменио него ју је напротив, потврдио.[3] Стога, ако смо православни, и желимо остати православни, онда став Светога Саве, Светог Марка Ефеског, Светог Козме Етолског, Светог Јована Кронштатског, и осталих светих Исповедника и Мученика и Новомученика Православне Цркве, мора бити и наш став према римокатолицима и протестантима, од којих ни једни ни други не верују правилно и православно у два основна догмата хришћанска: у Свету Тројицу и у Цркву.[4] II Ваше Преосвештенство и Свети Оци Синодски, докле ћемо нашу Свету Православну Светосавску Цркву ропски понижавати нашим стравично несветопредањским односом према Екуменизму и такозваном Екуменском савету цркава? Стид спопада сваког искреног и на Светим Оцима васпитаног православца када чита да су православни учесници V Свеправославне конференције у Женеви (816. јуна 1968.Г.), у вези са учестовањем православних у раду “Светског савета цркава” донели одлуку: “да се изрази опште сазнање Православне цркве да иста представља органски део Светског савета цркава” (Гласник СПЦркве, бр.8, август 1968, страна 168). Ова одлука је, по својој неправославности, апокалиптички језива. Зар је Православна Црква, – то пречисто Богочовечанско тело и организам Богочовека Христа -, морала бити тако чудовишно понижавана да њени представници, богослови, и чак јерарси, међу којима и српски, траже “органско” учешће и укључење у Екуменски савет цркава, који на тај начин постаје неки нови црквени “организам”, нова Црква над црквама, чији су Православне и неправославне цркве само “делови” (”органски” међусобно везани!?). – Авај, невиђеног издајства! Одбацујемо православну богочовечанску веру, ту органску везу са Богочовеком Господом Христом и Његовим пречистим Телом – Православном Црквом Светих Апостола и Отаца и Васељенских Сабора, и хоћемо да будемо “органски део” јеретичког хуманистичког, човекопоклоничког удружења, које се састоји од 263 јереси. А свака је од њих по – духовна смрт. Као православни – ми смо “уди Христови”. Хоћемо ли дакле узети уде Христове и од њих начинити уде блуднице? Боже сачувај! (1 Кор. 6,15). А ми то чинимо кроз “органско” сједињавање са Светским саветом цркава, који није ништа друго до повампирено незнабожачко човекопоклонство=идолопоклонство. Крајње је време, Преосвећени Оци, да Православна Светосавска Црква наша, Црква Светих Апостола и Светих Отаца, Светих Исповедника, Мученика и Новомученика, престане да се меша црквено, јерархијски и молитвено-богослужбено са такозваним Екуменским саветом цркава, и да за увек откаже било какво учествовање у заједничким молитвама и богослужењима – која су у Православној Цркви сва органски повезана у једну целину и возглављена Светом Евхаристијом. И уопште у било каквим црквеним актима који носе у себи и изражавају јединствени и непоновљиви карактер Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве Православне, увек Једне и Једине. III Не мешајући се црквено са јеретицима, били они груписани око Женеве или Рима, Црква наша Православна, у свему верна Светим Апостолима и Светим Оцима, неће се тиме одрећи хришћанског позива и еванђелског дуга: да пред савременим неправославним и неверним светом смирено али смело сведочи о Истини=Свеистини, о Богочовеку живом и истинитом, и о свеспасоносној и свепреображајној сили Православља. Христовођена, Црква ће наша преко својих богослова светоотачког духа и карактера свагда бити готова – на одговор свакоме који запита за нашу Наду (1Петр.3,15). А наша Нада сада и увек и кроза све векове и кроза све вечности јесте само једна и једина – Богочовек Исус Христос у свом Богочовечанском телу=Цркви Светих Апостола и Отаца. Православни богослови су дужни ићи не на “екуменске заједничке молитве”, него на богословске дијалоге у Истини и о Истини, као што су то кроз векове радили свети и богоносни Оци Цркве. Истина Православља и Правоверја јесте удео само оних који се спасавају (ср. 7. Канон II Васељенског Сабора). Свеистинита је благовест светог Апостола: спасење је у светињи Духа и вери Истине (2Сол. 2, 13). Богочовечанска је вера – ” вера Истине”; суштина је те вере Истина=Свеистина= =Богочовек Господ Христос; Богочовечанска је љубав – “љубав Истине” (2Сол. 2, 10); суштина је те љубави Истина=Свеистина= =Богочовек Господ Христос. А та Вера и та Љубав су срце и савест Православне Цркве. Све то очувано је неокрњено и неунакажено једино у мученичком светоотачком Православљу, о чему су православни и позвани да неустрашиво сведоче пред Западом и његовим псевдоверама и псевдољубавима. На Св. Јована Златоуста 13/26 новембар 1974. Ман. Св. Ћелије

Препоручује се светим апостолским молитвама

Вашег Преосвештенства и светих Отаца

Светог Архијерејског Синода

недостојни Архимандрит Јустин

Пажљиво прочитај!!!!!И спашавај се док је време!!!!

---

U vezi svega toga,treba procitati "Zapisi o Ekumenizmu" od ave Justina,koji je priredio ep.Atanasije Jevtic,pa nije zgoreg procitati i sam uvod od ep.Atanasija Jevtica. Drugo,to "novotarac" zna se odakle duva. Sada cemo navesti spisak poznatijih pripadnika paracrkve,tj. "Staroveraca" i Zilota,danasnjih otpadnika koji krivo tumace i propovedaju Pravoslavlje,najcesce po Internetu,gde zavode i obmanjuju lakoverne i ogranicene ljude: Bivsi-Vladika Artemije,o.Zarko Gavrilovic,Vlada Dimitrijevic,Gresni Miloje,o.Joil,o.Simeon(Rukumija),dr.Miodrag Petrovic,protosindjel Maksim Novakovic,o.Nikolaj,Arhiepiskop Akakije i Nektarije(Srpska Istinska Pravoslavna Crkva) i drugi. Njihovi sajtovi su: "Borba Za Veru","Pravoslavlje","Svetosavlje","Krotki Lafovi","Srpska IPC","Istinski Srbin Pravoslavac" i "Utesiteljevo". O cemu se tu zapravo radi? Oni su stavili Stare Kanone ispred Jevandjelja,Hrista i Apostola,zakone i propise iznad blagodati,te tako predstavljaju pravoslavne Fariseje,nalik onim Farisejima koji Hrista osudise. Njihovo shvatanje verskih pitanja nalikuje shvatanju ortodoksnih Muslimana i ortodoksnih Rimokatolika. Oni Starim Kanonima zaklanjaju zivi Lik Bogocoveka Hrista,te Ga ne vide jasno,ne vide licnost drugog coveka kao Ikonu Boziju,kao mogucnost...vec vide coveka kao sredstvo za ispunjavanje propisa i normi. Otud im je suzeno i staticno shvatanje Kanona i Predanja,i to u duhu predhriscanskog porekla. Kod takvih vlada velika napetost,nemir i strah od propasti,od paklenih muka,od apokaliptickih iscekivanja,od celoga sveta...svuda vide djavolje spletke i zamke,te tako dovode sebe u poziciju sluge i najamnika,u stanje paranoje i osudjivanja.

Охохо,то је то.Маске падају,екуменисти се откривају...
Као прво ниси ми одговорио зашто је са Богословског факултета избачена догматика Аве Јустина Поповића а уведен јеретик Зизјулас?
Владика Артемије није бивши,већ и даље службује и више народа окупља на својим литургијама него сви екуменисти заједно.Познато је зашто је извршена смена владике Артемија по налогу западних сила.
Сви други православни оци и људи које спомињеш(О.Симеон Рукумијски,отац Жарко Гавриловић,отац Јоил,отац Николај,др.Миодраг Петровић,Влада Димитријевић,грешни Милоје) истински су борци за очување православне вере и Светосавља и да их Бог поживи стотину љета!!!Рецимо у Рукумији дође више људи на литургију него у целој Браничевској епархији.
Садашње руководство СПЦ иде у погрешном смеру тј.смеру екуменизма и отпадништва од православне вере и Светосавља.
Ево за тебе још један поучан текст Светог Владике Николаја Велимировића:
Шта је Свети Николај Српски говорио о својим непријатељима?

„Благослови непријатеље моје, Господе. И ја их благосиљам и не кунем... Они су место мене исповедили грехе моје пред светом. Они су ме шибали, кад сам се ја устезао шибати себе самог. Они су ме мучили онда, када сам бежао од мука. Они су ме ружили онда, кад сам ја сам себи ласкао. Они су ме пљували онда, кад сам се ја гордио собом. Благослови непријатеље моје, Господе, и ја их благосиљам и не кунем. Кад сам се ја правио мудрим, они су ме називали лудим. Кад сам се правио моћним, они су ми се смејали као кепецу. Кад сам хтео водити људе, они су ме гурали у позадину... Роб куне непријатеље, јер не зна. А син их благосиља, јер зна. Јер зна син да му се непријатељи не могу дотаћи живота. Зато слободно корача између њих, и моли се Богу за њих”.

Тако је писао Владика Николај у својим Молитвама на језеру. И није само тако писао, него је тако и осећао, тако се свим бићем Богу молио за увредиоце своје и за све који су га мрзели и покушавали да уклоне из јавног живота. У „Жичком благовеснику”, објављеном уз Часни пост 1940, налази се и овакав запис: „Поводом пашквила које су се појавиле против нашег Епископа, неки свештеници и световњаци послали су нашој редакцији чланке и дописе у којима се са гнушањем те пашквиле обеснажују и износе се скривени подстрекачи који то све финансирају. Ми жалимо што те чланке не можемо штампати. Ни Епископ нам то не препоручује. У разговору са епископом Николајем, он нам је рекао: „Ми православни свештеници морамо бити позитивни и конструктивни, ако икад то нарочито у овом времену. Не смемо трошити ни време ни снагу на ствари негативне и деструктивне. Што се мене лично тиче, ја се радујем што сам могао бити користан и мојим непријатељима, писцима ових пашквила, бар материјално, кад нисам могао духовно. Јер грдећи мене они добијају за то паре, те се хлебом хране”.

Од ове изјаве до данас прошло је скоро 67 година. И непријатељи Николајеви, то јест, непријатељи Христа Богочовека, чији је Николај Угодник, и даље зарађују на жичком светлоснику, ружећи и грдећи све његово и Христово добро у србском народу, и настојећи да то уклоне из свести Срба.
Што каже Просветар:ПАМЕТНОМ ДОСТА!!!
Свако добро од Господа ти желим!

Uzalud se diciti brojem vernika,kada je realnost sasvim drugacija...tako da sledbenici ovde pomenutih su u znatnoj manjini. I uzalud se pozivati na Vladiku Nikolaja,jer je on daleko drugacijeg duha od danasnjih antiekumenista! Dovoljno je se podsetiti da je Vladika Nikolaj,kao pravoslavni Episkop i bogoslov,odgovorno ucestvovao u ekumenskim susretima i dijalozima izmedju dva rata,kod nas i u svetu,a posle rata u Americi bio je prisutan na skupu "Svetskog Saveta Crkava" u Evanstonu 1954 g. Vladika Nikolaj je i pozitivno ocenio taj skup,i narocito ucesce i stav Pravoslavnih. Dovoljno je samo procitati njegovu knjigu "Agonija Crkve"! Ako vec oplemenjujes ovaj forum sa Zitijem Svetih,onda sigurno sve to kvaris iznosenjem jeretickih stavova povodom ove teme. Uzdravlje!

Да у праву си реалност је сасвим другачија каквом је Ви екуменисти представљате.
Хвала драгом Богу што још увек има нас који нисмо "скренули" са пута Светог Саве,владике Николаја,Аве Јустина,владике Артемија,оца Симеона......
Неистине о владики Николају пласирате управо ви екуменисти,јер сте га управо Ви и протерали из Србије у Америку.У свој књизи Агонија цркве,свети владика Николај управо износи чињенице,као и што сам наслов каже "АГОНИЈА ЦРКВЕ" а та агонија настала је у вековном труду паписта да убију Светосавље,али Ви стално изврћете дела светих људи и додајете само оно што Вама одговара тј.папистима.
Још ми реци како је добро да "пређемо" на нови календар и да први до патријарха буде неки бискуп из Ватикана!!!!
Е мој Србине,још једном ти кажем ко брату:ВРАТИ СЕ ПРАВОСЛАВЉУ И ВЕРИ НАШИХ ПРЕДАКА!!!ДА НЕ БУДЕ КАСНО!!!
Свако добро од Господа ти желим.

п.с још не добих одговор на своје питање?

Smederevo,nema potrebe da stavljas u isti kos Svetoga Savu,Vladiku Nikolaja i Avu Justina sa tim otpadnicima nase Crkve! Otpadnici- jer im dela govore tako. Svaki iole obrazovan vernik zna da je Vladika Nikolaj ucestvovao u ekumenskim susretima i dijalozima. Dobro se zna da ta lica,sto ih zucno branis su nekada napadala i blazenopocivseg Patrijarha Pavla zbog toga. Sto se tice vladicine knjige "Agonija Crkve"...vidi se da je nisi ni procitao! "Neistine o vladiki Nikolaju plasirate upravo vi ekumenisti,jer ste ga upravo Vi i proterali iz Srbije u Ameriku." -- o ovakvoj nebulozi je suvisno bilo sta komentarisati.

(08-02-2015, 05:52 PM)smederevo Пише: [ -> ]

У потпуности сам на твојој страни али имаш погрешан приступ.
Ово је форум, људи овде долазе да изнесу своје аргументе и да побију аргументе оних који мисле супротно. Никад се то не заврши тако, али зато и волимо овај форум јер можеш да прочиташ гомилу занимљивих теза које заступају паметни људи.

У последње време, сви у старту етикетирају и расправа се сече у корену.

Наравно, слободно можеш и мени да ставиш ово што сам цитирао...

(08-02-2015, 06:01 PM)Pavle Пише: [ -> ]

(08-02-2015, 05:52 PM)smederevo Пише: [ -> ]

У потпуности сам на твојој страни али имаш погрешан приступ.
Ово је форум, људи овде долазе да изнесу своје аргументе и да побију аргументе оних који мисле супротно. Никад се то не заврши тако, али зато и волимо овај форум јер можеш да прочиташ гомилу занимљивих теза које заступају паметни људи.

У последње време, сви у старту етикетирају и расправа се сече у корену.

Наравно, слободно можеш и мени да ставиш ово што сам цитирао...

Ok,слажем се са тобом да је ово форум и да свако има право на своје мишљење и излагање.
Ја сам поставио једно питање овом новотарцу али он га упорно избегава?Тако да чекам одговор,па да наставимо расправу...

То и ја чекам.

Цитат:Пољска Православна Црква се враћа на јулијански календар

После 90 година већина парохија у централном и западном делу земље прославила је Божић и Богојављење заједно с Јерусалимским Патријархатом, Руском, Српском и Грузијском Православном Црквом и Светом Гором Атонском, као и с парохијама на истоку Пољске вративши се на календар по којем су живеле многобројне генерације православних верника од памтивека.

Кратка историја календарског питања је следећа. Још 1924. године, кад је под притиском младе пољске државе проглашена аутокефалност Пољске Православне Цркве, на њу је извршен озбиљан притисак који је био усмерен на раскид везе с прошлошћу. Тако је у богослужење почео да се уводи пољски језик, уведен је и нови календар – компромисни уступци омогућили су Цркви да се не нађе под забраном.

Ова норма је омогућила избегавање раскола у Цркви – 70 процената њених парохија остало је да живи по јулијанском календару, а 30 процената у регионима где су православци чинили мањину, прешло је на нови.

Припрема за повратак старог календара одвијала се годинама, велику улогу у томе одиграо је омладински братски покрет. Архијерејски Сабор је 18. марта 2014. године одлучио да се укине саборна одлука од 12. априла 1924. године о увођењу новог календара. Такође је донета одлука о враћању на стари календар почевши од недеље Свих светих.

Mora se malo zaci dublje...povodom ove teme,a ne plivati na povrsini. Mislim da sam bio jasan u prethodnim izlaganjima! Sto se tice u vezi "dogmatike" Ave Justina,nije zgoreg pitati nekog Episkopa,koji su upuceniji povodom toga. Pojam "novotarci" je novijeg datuma i to su skovali gospoda "Borba Za Veru" i Ziloti koji su osnovali privatnu crkvu,tj. paracrkvu "Srpska Istinski Pravoslavna Crkva",te tako otpadose od svoje Majke Crkve. Nije novo da gospoda "Borba Za Veru" imaju simpatije prema Dimitriju Ljoticu i njegovoj formaciji tokom II sv. rata. To samo govori o tome koliko su oni kadri i iskreni za istorijska pitanja a kamoli za verska pitanja. Uzdravlje!

(08-02-2015, 06:43 PM)zicanin Пише: [ -> ]Mora se malo zaci dublje...povodom ove teme,a ne plivati na povrsini. Mislim da sam bio jasan u prethodnim izlaganjima! Sto se tice u vezi "dogmatike" Ave Justina,nije zgoreg pitati nekog Episkopa,koji su upuceniji povodom toga. Pojam "novotarci" je novijeg datuma i to su skovali gospoda "Borba Za Veru" i Ziloti koji su osnovali privatnu crkvu,tj. paracrkvu "Srpska Istinski Pravoslavna Crkva",te tako otpadose od svoje Majke Crkve. Nije novo da gospoda "Borba Za Veru" imaju simpatije prema Dimitriju Ljoticu i njegovoj formaciji tokom II sv. rata. To samo govori o tome koliko su oni kadri i iskreni za istorijska pitanja a kamoli za verska pitanja. Uzdravlje!

Само ти зађи што дубље,али што више залазиш само ћеш налазити издају Светоотачких предања и папске подвале и подмићивања,која нам ватикан подмеће већ 1000 година.
Оде ти и на Љотића а још не продискутовасмо о Догматици аве Јустина.
Питао сам и епископа Браничевског дон Игњатија Мидића,зашто је избачена догматика аве Јустина са Богословског факултета и убачена догматика његовог пријатеља Зизјуласа??? Само сави главу,поцрвене и промрмља нешто али нисам лепо чуо,као да ми рече шта се то тебе тиче.....???Бијаше тада мноштво народа у Смедереву,па ваљда није имао времена да ми објасни...Од тада у Смедерево долази увек у пратњи народне милиције,ваљда да му народ не би постављао незгодна питања или можда изгребао нови мерцедес!!!Да би ми било јасније слао сам му писмо са истим питањем на Браничевску епархију, али ево прође 7 година одговора не добих.
Тако да брате Србине,још једном те молим врати се Православљу!!!

Treba se osloboditi takvih predrasuda koje navodis! Vratiti se Pravoslavlju odnosi se na one koji otpadose od Majke Crkve. Stvar je jasna!

(08-02-2015, 07:27 PM)zicanin Пише: [ -> ]Treba se osloboditi takvih predrasuda koje navodis! Vratiti se Pravoslavlju odnosi se na one koji otpadose od Majke Crkve. Stvar je jasna!

Ето видиш сад се сложисмо,и ја кажем да се Православљу требају вратити одпадници од наше Свете Вере!Пре свега мислим на комплетни врх СПЦ на челу са патријархом и синодом!!!