Нисте ми одговорили!
Молим Вас!
Да ли подржавате горе наведени цитат који је отворио дискусију са братом ZICANINOM, а сада SUMADINCEM?
Рекли сте да подржавате његово исповједање вјере, молим вас, одговорите ми да ли је оно што је написао најблаже речено хм, хм став, а најтеже речено јеретички став или сматрате да је по догматима Православне Цркве? Ако сматрате Православним, молим Вас у пар реченица образложите.
Ради се о овоме.
Цитат: (13-02-2015, 01:01 AM)Иван Пише: [ -> ]Лепо је и корисно пратити ваше дискусије и видети међусобно уважавање због различитих ставова, а и по коју прозборити. Потпуно подржавам веросповедање које износи Шумадинац.
Подржаваш изнешен овај његов јеретички став од којег је почела моја дискусија са дотичним?
Цитат:Jer Crkva po svojoj prirodi ne moze biti podeljena,ali je,naprotiv,hriscanstvo i te kako rascepkano. Pred istim Bogom mi smo razliciti hriscani i razlika se odnosi na samo iskustvo vere,na crkveno iskustvo Boga.
Да ли је он при чистој свијести овако нешто написао?
Да ли је филиокве или безгрешно зачеће Пресвете Богородице, примат и непогрешивост папе мање јеретичко учење од Аријевог?
Да ли протестантско одрицање поштовања Пресвете Богородице и све остало њихово је мање јеретичко од старијих јеретичких учења?
Да ли онда, пошто он тврди да смо сви Хришћани са различитим искуством вјере,
Боже ме опрости, Боже ме опрости,
из његовог произилази и да су стари јеретици, осуђени на светим Саборима, хришћани са различитим искуством вјере?
Боже опрости!
Човјек је тврдио да је Павле Евдокимов свештеник и то је закључио по томе што је завршио теолошки факултет, а онда се поставља тако да ниподаштава свачији став и све карактерише љотићевцима, зилотима, артемијевцима, есфигменцима...
Праштајте!
Кажете: "Јеретици су такође хришћани." Откуд вам то? Зар ће неко ко назива себе хришћанином а ништа не зна о Христу, због крајњег незнања свога решити да себе сматра исто таквим хришћанином као што су и јеретици, а свету веру хришћанску неће разликовати од порода проклетства: богохулне јереси? Другачије расуђују о овоме истински хришћани. Многобројни зборови светих примили су венац мученички, сматрали за боље најжешће и најдуготрајније муке, тамницу, изгнанство, него да пристану да саучествују са јеретицима у њиховом богохулном учењу. Васељенска Црква свагда је сматрала јерес смртним грехом, свагда је увиђала да је човек, заражен страшном болешћу јереси, мртав душом, удаљен од благодати и спасења, да је у општењу са ђаволом и његовом погибијом. Јерес је грех ума. Јерес је више грех ђаволски, него људски; она је кћер ђавола, његов изум, бешчашће, блиско идолопоклонству. Оци обично називају идолопоклонство неверјем, a јерес зловерјем.
Свети Игњатије Брјанчанинов: О немогућности спасења иноверних и јеретика
(13-02-2015, 04:34 AM)SUMADINAC Пише: [ -> ]Na svakom bogosluzenju Crkva se moli za "mir celoga sveta" i "sjedinjenje svih"."Bog ne gleda ko je ko,nego u svakom narodu onaj koji Ga se boji i tvori pravdu mio je Njemu",kaze Apostol Petar(Da.10,34-35). Jedan od najvecih otaca Crkve,Sveti Jovan Zlatousti na jednom mestu kaze: "Ne verujem u spasenje onoga koji se ne trudi da spasava druge". To znaci da nama pravoslavnima nema spasenja ako ne cinimo sve sto mozemo da se spasu i imaju Zivot Vecni drugi. To podrazumeva ne da druge vere ravnodusno "tolerisemo",i da prema njima ne pokazujemo prezir,vec mnogo vise. Treba da izadjemo iz sebe,da se sazivimo sa ne-ja,s drugim ljudima i narodima koji pripadaju drugim religijama i hriscanskim konfesijama. Treba ih upoznati,razumeti njihove patnje i probleme,uci u njihov svet. To znaci,treba ih voleti. Za Pravoslavnu Crkvu,ucestvovanje u Ekumenskom pokretu i dijalogu sa nehriscanskim religijama nije stvar taktike i diplomatije. To je Njena misija,projavljivanje samog Njenog identiteta. Pitanje verske tolerancije i Ekumenizma je prevashodno soterioloski problem i pitanje,tj. izraz i briga Crkve za spasenje svih. Antiekumenizam se cesto pravda toboznjom brigom za ocuvanje "pravoslavnog Predanja" i "Vere Otaca". To se moze cuti i od pojedinih teologa. Medjutim,ne ucestvovati u ekumenskom dijalogu,ne pokazati brigu,odgovornost i ljubav prema onima koji ne pripadaju Pravoslavnoj Crkvi,u sustini znaci kapitulaciju pravoslavnih pred nepravoslavnim umom i duhom. To bi znacilo da se Crkva odrice Njene misije,tj. same sebe. Ako dobro razumem Pravoslavlje i prirodu Pravoslavne Crkve,za njih nije merilo istine doktrina,uverenje,ubedjenje,religija,tekst,dogma,kanon,nego ziva Licnost Bogocoveka Hrista,odnosno Crkva kao Telo Hristovo i ljubavna zajednica. Pokazivanje ljubavi prema neistomisljenicima,nepravoslavnim,nehriscanima pa i neprijateljima,nikako ne podrazumeva da Pravoslavni napuste svoje Predanje,dogmate,kanone,ucenje. Naprotiv,to samo znaci,sve to potvrditi na delu. Pravoslavni ne mogu da se odreknu verske tolerancije ciji je telos Istina,jer jedino ona oslobadja i preporadja. Ekumenizam u "vertikali",jedinstvo u veri i Istini,jeste nuzna pretpostavka Ekumenizma u "horizontali". Bez zivog i licnog Boga nema mira i dobre volje medju ljudima. Ukoliko bi Pravoslavni napustili svoju veru,Predanje i ucenje,to bi znacilo da napustaju ekumenski pokret i Ekumenizam ljubavi koji jedini daje prave plodove. To bi znacilo samonegaciju Crkve,Njenu redukciju na religiozno udruzenje s posebnim ciljevima. Cilj i teznja Pravoslavnih je jedinstvo svih u Hristu,jedinstvo u veri i Evharistiji. Vekovno iskustvo ih uci da nema preobrazaja,promena na bolje,istinske ljudske slobode,sve dok se ne razluci Istina od lazi,dobro od zla. Ekumenizam i verska tolerancija podrazumevaju licno samoogranicenje,pokajanje i prastanje,sto podrazumeva i zaborav tudjeg greha i nepocinstva; rat sa samim sobom,podvig da se obuzdaju oni impulsi u nasoj prirodi koji je teraju na egoizam,samozivost,samozatvorenost i mrznju.
D R. R A D O V A N B I G O V I C
(13-02-2015, 01:22 PM)Иван Пише: [ -> ]Наравно да није исто позивати се на Евдокимова и на св.Оце, а да ли су ово на сликама примери Православног Икуменизма или само спровођење Екуменизма?
Ne vidim komentare!
(13-02-2015, 02:23 PM)SUMADINAC Пише: [ -> ] (13-02-2015, 04:34 AM)SUMADINAC Пише: [ -> ]Na svakom bogosluzenju Crkva se moli za "mir celoga sveta" i "sjedinjenje svih"."Bog ne gleda ko je ko,nego u svakom narodu onaj koji Ga se boji i tvori pravdu mio je Njemu",kaze Apostol Petar(Da.10,34-35). Jedan od najvecih otaca Crkve,Sveti Jovan Zlatousti na jednom mestu kaze: "Ne verujem u spasenje onoga koji se ne trudi da spasava druge". To znaci da nama pravoslavnima nema spasenja ako ne cinimo sve sto mozemo da se spasu i imaju Zivot Vecni drugi. To podrazumeva ne da druge vere ravnodusno "tolerisemo",i da prema njima ne pokazujemo prezir,vec mnogo vise. Treba da izadjemo iz sebe,da se sazivimo sa ne-ja,s drugim ljudima i narodima koji pripadaju drugim religijama i hriscanskim konfesijama. Treba ih upoznati,razumeti njihove patnje i probleme,uci u njihov svet. To znaci,treba ih voleti. Za Pravoslavnu Crkvu,ucestvovanje u Ekumenskom pokretu i dijalogu sa nehriscanskim religijama nije stvar taktike i diplomatije. To je Njena misija,projavljivanje samog Njenog identiteta. Pitanje verske tolerancije i Ekumenizma je prevashodno soterioloski problem i pitanje,tj. izraz i briga Crkve za spasenje svih. Antiekumenizam se cesto pravda toboznjom brigom za ocuvanje "pravoslavnog Predanja" i "Vere Otaca". To se moze cuti i od pojedinih teologa. Medjutim,ne ucestvovati u ekumenskom dijalogu,ne pokazati brigu,odgovornost i ljubav prema onima koji ne pripadaju Pravoslavnoj Crkvi,u sustini znaci kapitulaciju pravoslavnih pred nepravoslavnim umom i duhom. To bi znacilo da se Crkva odrice Njene misije,tj. same sebe. Ako dobro razumem Pravoslavlje i prirodu Pravoslavne Crkve,za njih nije merilo istine doktrina,uverenje,ubedjenje,religija,tekst,dogma,kanon,nego ziva Licnost Bogocoveka Hrista,odnosno Crkva kao Telo Hristovo i ljubavna zajednica. Pokazivanje ljubavi prema neistomisljenicima,nepravoslavnim,nehriscanima pa i neprijateljima,nikako ne podrazumeva da Pravoslavni napuste svoje Predanje,dogmate,kanone,ucenje. Naprotiv,to samo znaci,sve to potvrditi na delu. Pravoslavni ne mogu da se odreknu verske tolerancije ciji je telos Istina,jer jedino ona oslobadja i preporadja. Ekumenizam u "vertikali",jedinstvo u veri i Istini,jeste nuzna pretpostavka Ekumenizma u "horizontali". Bez zivog i licnog Boga nema mira i dobre volje medju ljudima. Ukoliko bi Pravoslavni napustili svoju veru,Predanje i ucenje,to bi znacilo da napustaju ekumenski pokret i Ekumenizam ljubavi koji jedini daje prave plodove. To bi znacilo samonegaciju Crkve,Njenu redukciju na religiozno udruzenje s posebnim ciljevima. Cilj i teznja Pravoslavnih je jedinstvo svih u Hristu,jedinstvo u veri i Evharistiji. Vekovno iskustvo ih uci da nema preobrazaja,promena na bolje,istinske ljudske slobode,sve dok se ne razluci Istina od lazi,dobro od zla. Ekumenizam i verska tolerancija podrazumevaju licno samoogranicenje,pokajanje i prastanje,sto podrazumeva i zaborav tudjeg greha i nepocinstva; rat sa samim sobom,podvig da se obuzdaju oni impulsi u nasoj prirodi koji je teraju na egoizam,samozivost,samozatvorenost i mrznju.
D R. R A D O V A N B I G O V I C
(13-02-2015, 01:22 PM)Иван Пише: [ -> ]Наравно да није исто позивати се на Евдокимова и на св.Оце, а да ли су ово на сликама примери Православног Икуменизма или само спровођење Екуменизма?
Ne vidim komentare!
Отац Радован Биговић је, иначе, познати монтенегрински зизјуласовац - човек без озбиљних научних радова који само са две своје књиге, од којих је једна докторска теза о Владики Николају, а друга се састоји од чланчића објављених по новинама, држи катедру Богословског факултета. Биговић је познат по томе што је био „духовни отац“ црногорском сепаратисти Светозару Маровићу, а садашње екуменистичке позиције довеле су га до уносног места уредника за теологију у државној издавачкој кући „Службени гласник“. Мајстор за узимање новца од западних пријатеља, Биговић је и дугогодишњи „мозак“ тзв. „Хришћанског културног центра“. Његов одани сарадник, Александар Ђаковац, доказавши се као екумениста-новотарац, сада жари и пали по Патријаршији уређујући билтен „Зизјуласославље“ (некад су то биле новине Српске Патријаршије „Православље“).Ваистину!
Бог нека му душу опрости!!!
Он се упокојио.
Немојмо о њему више.
Religiozna zavisnost nema nista zajednicko sa istinskom verom u Hrista. Nju odlikuje potreba da se odgovornost za svoj uzajamni odnos sa Bogom prenese na jakog ucitelja,duhovnika,grupacije...da bi izbegao tu odgovornost. Pri takvoj ucerkovljenosti covek je motivisan OD a ne KA,on trazi bekstvo od djavola a ne kretanje ka Hristu. U religioznom zivotu takav covek trazi mogucnost da satera sebe u tesne okvire formalne religioznosti,tj. one koja se oslanja na formu,umesto da,po Apostolu Pavlu,zadobije slobodu u Hristu.
IGUMAN JEVMENIJE
(13-02-2015, 02:30 PM)херцеговац Пише: [ -> ]Он се упокојио.
Немојмо о њему више.
Konacno nesto i od tebe pametno!
Православни Символ Вере јасно дефинише вероисповедање, а искуство вере је уско повезано са тим. Јасно се зна шта је јерес, шта раскол, шта парасинагога, секташење. Из погрешног ил самовољног тумачења вероисповедања, произилази и искуство сходно таквом исповедању.
Одбијате да се изјасните на јасно постављено питање?
И то је валидно.
Хвала!
Не замјерите.
Licno spasenje se daruje onima koji traze opste spasenje,tj. Carstvo Bozije. Ideja licnog spasenja je duhovni
egoizam,prenosenje egoizma u vecni zivot. Pri tome odnos prema Bogu postaje interes i cista duhovnost
postaje nemoguca. Odnos prema Bogu biva ODSECEN od odnosa prema bliznjem,tj. narusava se zavet
Hrista i Jevandjelja,razara se celovita bogocovecnost hriscanstva. Ne moze se spasiti pojedinac,nije moguce
izolovano spasenje. Spasenje je moguce samo s bliznjima,s drugim ljudima i svetom. Svaki covek treba da
preuzme na sebe bol i muku sveta i ljudi,da podeli njihovu sudbinu. Svi su za sve odgovorni. Ja se ne mogu
spasavati ako propadaju drugi ljudi i svet. Ne zelim izdvojiti sebe iz sveta radi vlastitog spasenja i da
odbijam da delim vapaje i muke sveta. Potrebno je da svako na sebe preuzima sudbinu sveta i covecanstva.
NIKOLAJ BERDJAJEV
Николај Берђајев је имао учење које се не може назвати Православним!
Молим те, али молим те,
остави се ствари које не разумијеш.
Најмање сам ја способан да те савјетујем, али правиш такве грешке као што је цитат Берђајева чије филозофирање улази у сукоб са Православљем!
Брате Херцеговац,он само може да цитира људе чије се учење коси са Православљем.Ваљда је свима јасно да је шумадинац-иван-жичанин или како ће се већ представљати овде на форуму,фолирант,провокатор а најгоре што покушава да нас убеди да је он у праву!
Живео Свети Сава,Ава Јустин,Владика Николај и сви борци за Православље!
(13-02-2015, 03:59 PM)херцеговац Пише: [ -> ]Николај Берђајев је имао учење које се не може назвати Православним!
Молим те, али молим те,
остави се ствари које не разумијеш.
Најмање сам ја способан да те савјетујем, али правиш такве грешке као што је цитат Берђајева чије филозофирање улази у сукоб са Православљем!
Naravno,netacno! Ruska pravoslavna filosofija,tj, Pravoslavna Renesansa se savrseno uklapa u srednjovekovno Pravoslavlje,odnosno,sledi i prosiruje Svetootacku misao. To je svakom obrazovanom coveku jasno!
(13-02-2015, 04:21 PM)smederevo Пише: [ -> ]Брате Херцеговац,он само може да цитира људе чије се учење коси са Православљем.Ваљда је свима јасно да је шумадинац-иван-жичанин или како ће се већ представљати овде на форуму,фолирант,провокатор а најгоре што покушава да нас убеди да је он у праву!
Живео Свети Сава,Ава Јустин,Владика Николај и сви борци за Православље!
Tipican primer prebacivanje svojih osobina drugome! I sto je jos gore spominjati Svetitelje u svoju korist,ne videci sopstvenu zabludu raskolnistva.
(13-02-2015, 05:02 PM)smederevo Пише: [ -> ]Домаћине реагуј!
Istina boli i prociscava!
Шта би, јел ово фотографија сведочи Православни Икуменизам или не?