(07-03-2015, 12:52 PM)aco Пише: [ -> ]Да се није одрекао помињао би Патријарха на литургији,
не би оснивао манастире по туђим епархијама.
Не би ви који сте његови следбеници нападали Цркву.
Не би се ставио на чело комуниста и свих непријатеља Цркве.
(Мада лично мислим да се он не би сложио са 80% онога што ви ревнитељи причате)
Био би послушан Цркви и да је неправедно кажњен, али његова реакција управо показује кривицу.
Ниједна православна Црква није оспорила Артемијево рашчињење.
нити га признаје за епископа.
Када га је САСабор изабрао за епископа Артемијеније није Сабору налазио мане,
а када га је Савор разрешио дужности епархијског архијереја, онда му је постао јеретички и неканонски.
Иначе Сабор и постоји да правилно тумачи и примењује каноне.
ДА могу канони да воде Цркву Савор и Синод не би ни постојали.
Управо тако! Све је речено.
Све је речено и у мојим предходним постовима,али џабе кад нећете то да прихватите или не читате,тако да ви идите својим путем,ја ћу својим,па ћемо видети ко ће упасти у рупу!
(07-03-2015, 02:43 PM)смедерево Пише: [ -> ]Све је речено и у мојим предходним постовима,али џабе кад нећете то да прихватите или не читате,тако да ви идите својим путем,ја ћу својим,па ћемо видети ко ће упасти у рупу!
Ту смо, да те извучемо из те рупе, само нам пружи руку!
Само ти немој да ме извлачиш,боље да се удавим него ти да ме вадиш,читај:Боље да ме Турци муче,него латини уче!
(07-03-2015, 02:49 PM)смедерево Пише: [ -> ]Само ти немој да ме извлачиш,боље да се удавим него ти да ме вадиш,читај:Боље да ме Турци муче,него латини уче!
Па онда буди добровољац ISIS- a!
О УЈЕДИЊЕЊУ ЦРКАВА
Када дубље у историји истражујемо узроке снаге и моћи прве Цркве и слабости и пропадања садашње цркве, доћи ћемо до врло јасног и простог закључка.
Првобитна Црква је била слободнија у односу на спољашње форме, а врло строга у чувању свога унутрашњега духа. Код савремене цркве је обратно, она је строга у погледу форме, али либерална у односу на свој дух.
Рана Црква је била пуритански строга када се тицало њеног хришћанског духа. Она није много марила за судове у које досипа ново вино, већ је била врло пажљива какво се вино дољева. Она је позајмљивала судове у Јудеји, Александрији, Атини, Риму, али никада није позајмљивала вино. Хришћански дух и пагански дух били су супротни као северни и јужни пол, као црно и бело, или дан и ноћ. Црква је била свесна тога и љубоморно је пазила да ни кап овог страног духа не буде помешан са скупоценим духом новог Јеванђеља. Није било ни помисли о компромису, или прилагођавању духа Цркве духу света. Стравични сукоб хришћанства и паганизма, који је трајао вековима, проистекао је из непомирљивости ова два различита духа. Да је Црква мењала и прилагођавала свој дух, као што је то чинила са формама, обичајима и богослужењима, сукоб се никада не би појавио, али онда ни хришћанство не би било хришћанство.
Модерна црква је посебно опрезна у вези својих установа, а сасвим неопрезна у вези свога духа. Римски императори никада не би прогонили савремену цркву, јер би лако препознали свој дух у њој. Нити би фараони у Египту прогонили модерно хришћанство. Нити би се Ареопаг и Акропол онако чудили да им је свети апостол Павле проповедао овако модерно европско хришћанство. Хришћанство са замршеном и чудном мешавином различитих духова и компромиса и са небом и са паклом, државом, плутократијом, национализмом, империјализмом, ратом и дипломатијом, световном философијом и науком, безбожним парламентима, покраинским шовинизмом, бирократијом и тако даље и тако даље. Сви ови правци и појаве имају свој посебан дух, и сваки такав дух је делимично или у целини присутан и у духу цркве. Ни једна од хришћанских цркава у нашем времену не чини изузетак у односу на присуство свих ових врста духова. Чак и протестантизам, који присваја упрошћеност свог хришћанског богослужења и администрације, претставља жалостан мозаик различитих духова сакупљених са свих ћошкова паганске световне европе и помешан са хришћанским вином у истом бурету.
Источна црква је искључила из своје заједнице хиљаде оних који су се крстили са два прста уместо са три прста. Западна је црква спалила хиљаде оних који су се супротставили папизму и учењу римске цркве да она једина поседује лађу спасења за људе. У црквеним историјским аналима ретко се може наћи пример, да је неко био искључен из цркве због шовинизма или бруталног егоизма. Ни један од светских освајача, ни Наполеон ни Кајзер Виљем, нису били искључени из својих цркава. То потврђује озбиљну декаденцију цркве. Ова декаденција прожима и доминира и садашњим нашим временима. Говорећи о поновном сједињењу цркава, народи Истока не питају да ли је Западна црква сачувала непроменљиви дух и достојанство хришћанства, већ да ли ова црква још увек држи ''Филиокве'' као догму, да ли има иконе, и да ли она дозвољава да се једу јаја и млеко у време поста. Западни народи су нестрпљиви да сазнају, да ли Источна црква има иконостасе сасвим различите од њихових преграда којим одвајају олтар, и да ли је она још увек непопустљива у учењу, богослужењима и организацији. Ни једни ни други не питају за достојанство хришћанског духа. Када би се свети апостол Павле појавио међу нама он би исмејао наше ситне спорове и неслагања око црквене организације и спољашњег изражавања хришћанства. Он би нас запитао: шта се догодило са хришћанским духом који сам ја проповедао? Шта се деслио са оним духом, који је одбацио уски јеврејски национализам и римски империјализам? Имамо ли још увек духа хришћанске љубави који је потресао цели свет стварајући највећу револуцију у историји? Ја сам сигуран, да би он имао пуно разлога да сваком од нас и свакој цркви упути ове речи: ''Сваки човек који у себи нема духа Христовог, није Христов''.
Ми се морамо вратити једином извору хришћанске снаге и величине - духу Христову. Ово ново оживљавање и ново рођење хришћанства, могуће је остварити само у уједињеној цркви Христовој. Уједињење цркава је могуће само на темељима првобитне цркве. Црква која је била блага и снисходљива у погледу учења, богослужења и организације, али врло строга и искључива у чувању свога духа. Онога дана, када се ослободимо јеврејског, грчког или романског духа и задржимо само чисти хришћански дух, бићемо спремни да се ујединимо у једну цркву и једно хришћанство.
Ми морамо бити начисто са тим и јавно признати, да је до поделе цркава дошло због продора и инвазије страног духа у цркву. Када црква очисти себе и однесе победу над овим туђим нечистим духом; онда од ове победе до коначне победе хришћанства на нашој планети остаће врло мала раздаљина.
ВЛАДИКА НИКОЛАЈ
Попут светих Апостола, свети Оци и Учитељи Цркве, херувимски богомудро и серафимски ревносно исповедају јединство и јединственост Цркве Православне. Стога је појмљива пламена ревност светих Отаца Цркве, и њихов строги однос према јересима и расколима. У том погледу од изузетне су богочовечанске важности свети Васељенски и свети Помесни Сабори. По њиховом христомудром духу и ставу, Црква је не само једна него и једина (од педесетнице до данас, и не само до данас, него до краја света, па и у сву вечност). Као што у Господа Исуса Христа не може бити неколико тела, тако у Њега не може бити ни неколико Цркава. По Богочовечанској природи својој, Црква је једна и једина, као што је Богочовек Христос један и једини. Отуда је раздељење, деоба Цркве, ствар онтолошки, суштински немогућа. Раздељења Цркве никад није било, нити га може бити, а бивала су и биће отпадања од Цркве, као што добровољно бесплодне лозе отпадају сасушене са вечноживог Богочовечанског Чокота – Господа Христа. Од једне једине нераздељиве Цркве Христове у разна времена одвајали су се и отпадали јеретици и расколници, и тиме престајали бити чланови Цркве и сутелесници Богочовечанског тела њеног.
Тако су најпре отпали гностици, па аријанци, па духоборци, па монофизити, па иконоборци, па римокатолици, па протестанти, па унијати, па … редом и сви остали припадници јеретичко– расколничког легиона (Православна црква и екуменизам, стр. 53).
А када нас је то Господ, све позвао у јединство и на који начин, опет можемо бити у њему заједно, сведочи један од ученика Аве Јустина: Назив БаВеЛ=Вавулон је од глагола (балал)=мешати, смешивати (ст.9;Ос.7,8). Отуда су LXX превели са Σύγχυοις=Смутња, Пометња.
Вавилон је у Откривењу символ сваког зла (Откр.14,8) – богоборства, које је истовремено и човекоборство. Пометња језика је био знак да људи и народи без Бога, Слова=Логоса=Речи, постају без-словесни, а-логосни (каже о. Јустин), смућени, једни другима неразумљиви; и кад говоре исти језик не могу се истински разумети (чега је сведок наше нововавилонско доба).
„Вавилон је символ гордости цивилизације без Бога и против Бога, чиме је она и против самог човека и рода људског – Господ је спасао род људски од вавилонске смутње језика и неспоразума у дан Педесетнице – силаском Духа Светога у виду огњених језика на Апостоле и на свако тело тј. на Цркву и на сав род људски, када су сви људи и народи позвани у благодатно јединство, са Богом и међусобно, у Христу богочовеку. А то јединство је само у Духу Божијем и Духом Божијим – у Цркви као Богочовечанској Заједници и Цивилизацији“ (Дап.гл.2 и кондак педесетнице).
Свети Јустин Ћелијски
Победа над Православљем у Финској
У Финској, где су већ све границе Православља погажене и Црква је постала средство за исмевање, десио на дан Недеље Православља знаменит случај. Хелсиншки епископ Амвросије је за време службе позвао у олтар лутеранску „епископицу“ Ирју Асколу. То се десило у време када се један клирик рукополагао за свештеника. Такође, еп. Амвросије је наредио ђакону да помиње у јектенијама „епископицу Ирју“.
На нападе да је прекршио све норме Православља Амвросије одговара да он ништа није неуобичајено урадио:
„Папа Франциско је био у гостима код Константинопољског Патријарха на концу новембра и учествовао је у Литургији, коју је служио Патријарх Вартоломеј у Цркви св. Ђорђа. Био је кађен и, за њега су се молили на Литургији“.
Епископ Амвросије се, такође, залаже за рукополагање жена за свештенице.
Наравно, копирано из антицрквеног сајта ''Борба За Веру''. А Владику Николаја ни прочитао није!
Ти да си га читао,не би тврдио да је за екуменизам,или су те тако учили???
(08-03-2015, 08:15 PM)смедерево Пише: [ -> ]Ти да си га читао,не би тврдио да је за екуменизам,или су те тако учили???
Био је увек Екумениста, шта има нејасно? Е сад што се теби то не свиђа....
(07-03-2015, 01:22 AM)aco Пише: [ -> ]Не секирај се брате шумадинац, смедерево ради од броја поновљених линкова
рекламирајуће истине. Криза од нечега мора да се живи.
Не знам да ли ће да му плате више, ако и ми будемо постављали тај линк.
Ако оће, дај да помогнемо човеку, јер ипак он нас је упутио где чучи "истина".
На страну све расправе,
али мени није јасно како си се сложио са Шумадинцем када је он прва фрула екуменизма на форуму...
Уназад неколико страна сам имао жустру расправу са њим гдје ми је одговорио на мој навод авве Јустина да је он, авва Јустин, контрадикторна личност!
Гдје потенцира Берђајева и прича о ширинама Православља које откривају посленици јереси софизма...
Једна о наших расправа!
Цитат:18-02-2015, 09:50 PM
херцеговац
Како иде лаж са Истином?
Како људски разум са Богооткривеном Истином?
Да ли си похватао шта желим да ти кажем?
И ја сам некада, по својој глупости и неразумности, куповао Берђајева, али послије указивања на свете оце, Берђајев је само једна далека прошлост. Чак ме нервира што још увијек стоји на полицама.
18-02-2015, 09:56 PM
Шумадинац
Која лаж? Наведи конкретно! Друго,које књиге имаш од њега?
18-02-2015, 10:00 PM
херцеговац
Имам Судбина човјека у савременом свијету, Филозофија неједнакости, Човјек и машина, Смисао стваралаштва... ма оно што је Меденица издавао.
Не желим ни да размишљам о томе.
Дубина је у светоотачком штиву, ово је плитко мудрованије по људском разуму. Празно, без благодати писано.
18-02-2015, 10:14 PM
Шумадинац
Штета што те књиге нису дошле у праве руке,код искренијих и јачих у вери.
Овако само ти чаме узалуд. Дубина је и у Руским Православним мислиоцима,
исто са Благодаћу с више, јер следе и откривају дубине светих Отаца. Овако
само нагађаш, занесен нечим и што сам ниси сигуран. Дакле, која је то лаж?
18-02-2015, 10:17 PM (Последња измена: 18-02-2015 10:18 PM од херцеговац.)
херцеговац
Па Иван ти је одговорио на то питање.
Погледај бесједу игумана Рафаила Пад.
(13-02-2015 06:24 PM)Иван Пише: Брате, поодавно сам читао о руској православној философској мисли у периоду 19-20 век, да, знам да се као последица јавила јерес софиологије-наглашавања принципа Божанске Мудрости итд. сличност са оригенизмом, Соловјев, Флоренски, Булгаков и Берђајев....критикују их Флоровски и Лоски итд.....ако на то алудираш да ми скренеш пажњу, али то није тема.
18-02-2015, 10:24 PM
Шумадинац
Да, али да видим твије мишљење....шта конкретно је лаж код Берђајева, па и код Булгакова,
Флоренског, Соловјова, Франка, Несмелова, Тарејева, итд. како хоћеш?
18-02-2015, 10:30 PM
херцеговац
Не желим ни да мислим ни да тртљам о томе. Прашина.
Ти не желиш добро ни Православнима ни Римокатолицима.
Имам јако добре пријатеље римокатолике. Јако их поштујем и осјећам велико пријатељство без потребе да натурам став и Православље.
Оно што није у реду у овоме што ти причаш је то лицјемерје између наших и њихових екумениста. То је стварање једне вјерске Европске уније која није добра ни нама ни њима.
Ни римокатолици нису задовољни. Погледај ову спрдњу око избора папа.
18-02-2015, 10:40 PM
Шумадинац
Да си све прочитао... оно што сам изнео... како треба, не би такав закључак
изнео. Дакле, ниси у току! Друго, што се тиче Руских баћушка...не да не желиш
или не мислиш о томе, него не знаш о томе, ниси упућен. Треба само признати!
18-02-2015, 10:47 PM
херцеговац
Као што рекох, читао у младости. Боље да и нисам.
Људски разум супростављаш Богонадахнутости опитних светих отаца?
Котва је издала књигу Свети Марко Ефески, а Шумадијци Сети Марко Ефески и фјоретинска унија. Имаш и Свети Јован Хозевит из Образа, Мој старац Јосиф Исихаста исто од Образа и од Хиландараца Изложење монашког опита.
Али обавезно Свети Макарије Велики и Аскетски огледи светог Игњатија Брајчанинова, наравно Принос савременом монаштву исто једнако... Хиландарци издали.
И поред оваквих књига, ја да дангубим мантајући лудости неких филозофа?
Удариће ме аутобус сутра, а нисам ни пола библиотеке ишчитао...
Свети Григорије Палама, Слава Господу за све светог Јована Златоустог... па онда Сиријци, поред Кападокијаца...
Ја стварно чекам некога ко ће скренути Шумадинцу пажњу да то што он говори нема везе са Православљем!
(08-03-2015, 08:49 PM)Шумадинац Пише: [ -> ] (08-03-2015, 08:15 PM)смедерево Пише: [ -> ]Ти да си га читао,не би тврдио да је за екуменизам,или су те тако учили???
Био је увек Екумениста, шта има нејасно? Е сад што се теби то не свиђа....
Ти тежак случај за посматрање!!!!
Пише да су отац Јоил, отац Николај из Свете Петке Изворске, отац Жарко Гавриловић... расколници!?
Цитира Буду, Зизјуласа и опет када му лијепо скренеш пажњу дречи о акакијевцима, зилотима...
Шумадинац, јаране, не иде па не иде.
Шта зна плаћеник о вери???