Погледи форум

Ријалити СПЦ....

Пометња међу православцима: Српска црква ипак иде на Крит

Свеправославни сабор, који треба да се одржи од 17. до 26. јуна, на грчком острву Криту, радиће у крњем саставу.
Долазак су већ отказале Бугарска, Антиохијска и Грузијска црква, а Московска патријаршија је саопштила да у таквој ситуацији ни Руси не могу учествовати.
Српска црква је прво затражила одлагање скупа, да би затим патријарх Иринеј цариградском патријарху Вартоломеју потврдио долазак српске делегације. Примедбе на сабор имају и Румунска црква, монашка Света гора, аутономна Украјинска црква, те Молдавска и Буковинска митрополија.
Све врви од америчких шпијуна
Константин Малофејев, председавајући Надзорног одбора међународног истраживачког центра Катехон, први је обелоданио да су се на Крит већ искрцали припадници америчких обавештајних служби.
„Изведен је огроман десант америчких специјалних служби – ФБИ и ЦИА, пошто ће се тамо сабрати многи православни патријарси, и како их нико тамо не би напао, некоме су потребни амерички специјалци. Добија се чудна слика. Ко их је позвао и ко је издао наређење да се изврши тај „десант“? Зар је могуће да су руководиоци специјалних служби САД толико заволели православље да су решили да се побрину за безбедност чланова Сабора? Зар учеснике скупа Господ Бог не би боље заштитио од било којих агената? Није тешко претпоставити да ће сала за заседање, места одмора и боравка чланова Сабора, бити опремљени најсавременијим прислушним и шпијунским уређајима“, рекао је Малофејев.
Спорно је много тога у вези са овим сабором, укључујући његову организацију и начин рада. Трвења постоје и у вези православне дијаспоре, иначе значајног извора прихода коју Цариград хоће да изузме из матичних цркава и стави под своје окриље.
„Ова вавилонска пометња међу православцима јасно говори да су неке цркве прозреле да Цариградска патријаршија није одустала од својих источно-папистичких претензија. Да противно канонима и духу древних васељенских сабора организује скуп на Криту како би покушала да своје одлуке наметне другима. Али, намера патријарха Вартоломеја је пропала, пошто предстојећи скуп неће имати карактер свеправославног и његове одлуке биће ништавне у православном свету“, тврди за „Вести“ др Зоран Чворовић, историчар црквеног права.
У вези предомишљања Српске цркве он каже да то најбоље говори о њој самој.
„Након што је Московска патријаршија Цариграду пре отказивања упутила упозорење, и СПЦ је затражила одлагање сусрета на Криту, али је очигледно да је Београд преурањено истрчао са другим писмом Цариграду да делегација СПЦ долази на скуп. Или је оваквим потезом врх СПЦ хтео да покаже да је под великим утицајем патријарха Вартоломеја, иако су он и Цариградска патријаршија испостава Вашингтона у православљу“, објашњава Чворовић.

ОТАЦ РАФАИЛ БРЕСТОВ: ПАПА ЈЕ ПРЕТЕЧА АНТИХРИСТА!
У разговору који је водио за сајт „Буди веран“ светогорски сијеромонах отац Рафаил Брестов говорио је о екуменизму, митарствима, осмом Васељенском сабору али и о уједињењу свих православних.

Како треба да се понашамо како не би скренули са Царског пута?

Треба чувати чистоту православља и бити у недрима Цркве, не треба ићи ни лево ни десно, тј. ни у раскол ни у јерес. То је нарочито важно у наше време, јер се људи осипају, губе наду и веру у Православље или падају у безверје. На питање има ли још чуда, да ли је Хришћанство сила, баћушка Рафаил одговара да је оно велика сила, Бог је исти јуче, данас и сутра. Православље је сачувало сву чистоту Божанске истине и све зависи од наше непобожности или побожности. Када је човек побожан, онда има и чуда, људи васкрсавају мртве, дешавају се многа чудесна исцељења. Отац додаје да је Бог исти као и у древним временима, али да се у нама охладила вера, љубав и ревност. Под утицајем чулног, Хришћанство је постало раслабљено.

Постоје многи људи који желе да се спасу, али наводе да општење са Васељенским патријархом и његово помињање за њих представља велико искушење. Која је ваша порука тим људима?

Према учењу Светих Отаца, постоје два правила. Једно је да се још могу помињати патријарси и епископи па чак и јеретици на принципу икономије. А ако неко не може да помиње јеретике, не мора да га помиње у складу са петнаестим правилом Константинопољског сабора.

Има многих људи који не признају митарства, тј. не примају Црквено учење у вези са митарствима. На пример, ђакон Андреј Курајев сматра да су митарства „благочестива измислица“. Oбјасните нам нешто о томе.

Андреј Курајев је нама добро познат, он је тај који је позван из Комсомола, учио је у атеистичким школама, завршио је заједно са још једним богословом оцем Георгијем Тартишниковим. Њих су послали као већ проверене јаке атеисте у оквире Цркве да уче на семинарима и академијама. Отац Георгије учио је у Тројице-Сергејевској лаври, а Андреј Курајев у Санкт Петерсбургу. Отац Андреј је био убачен од власти, такав је и остао, док се отац Георгије покајао и постао добар богослов. То што он говори је поровокација и остао је провокатор. Он је убачен човек, који не говори од Христа, од Бога, већ оно што му се нареди. Андреј Курајев је масон који увек ради супротно хришћанској савести.

Реците нам нешто више о осмом Васељенском сабору?

Најстрашније је то што сабор није ни потребан нама православнима, већ масонима, непријатељима Православља. Они су ти који припремају тај „велики“, „свесветски“ осми сабор да би унаказили православље, да озаконе екуменизам и да склопе унију са папом. На једном од пресаборских саветовања, договорили су се да је у првој хиљадугодишњици папа био глава Цркве и да и сада треба да га помињу као главу Цркве. Он се већ сада помиње као глава Цркве у Цариградској патријаршији. Најпре папа, потом партијарх Вартоломеј. Сам партијарх Вартоломеј је рекао да је папа епископ број један, а он епископ број два. Он на тај начин потчињава Цркву папи. Папа је претеча антихриста. Ако наши званични представници Цркве, Руске, Бугарске и других приме и озаконе тај факат, то ће бити велика трагедија. Желим да споменем речи великог румунског старца Јустина, који предлаже не екуменистичко обједињавање, већ обједињавање свих православних. Свеправославно јединство нам је потребно јер су нас са свих страна окружили непријатељи, јер је у току тотална погибао наших људи и омладине и зато треба да се објединимо – сви православни. Ми смо блиски, зато што сми сви Божија чеда, сви смо причасници Тела и Крви Христове, сви смо браћа и сестре у Христу. Зато смо једно, зато треба да се ујединимо.

Оче Рафаил, која је ваша порука људима у овим тешким временима?

Моја порука је да треба да се удљавамо од свих светских привлачности, треба више да се молимо, да се уцрквљујемо, треба постити, молити се, бдети. Посебно предлажем Исусову молитву, иако неки говоре да је она само за монахе. Али није тако, раније је била дужност свих хришћана: „непрестано се молите, за све благодарите“. Препоручујем ову молитву: „Господе Исусе Христе, Сине Божији, прости, прости, помилуј ме грешног“. То је смирена покајна молитва. Многи говоре да је ова Исусова молитва врло опасна, јер може да се упадне у прелест, али и без молитве сви опет упадамо у прелест. Зато треба да се молимо са покајањем. За крај имам да поручим свима да чувају Православну веру. Она је изнад свега. Старајте се да живите по заповестима Христовим. Бог нека вас чува и благослови. Амин!

(Весна Ремић, Агенција Газета)
http://www.vesti-gazeta.com/pravoslavlje...rista.html

У Љубљани је 29. јула 2016. године у просторијама Љубљанске надбискупије одржан екуменистички „дијалог“ представника Руске Православне Цркве, Српске Православне Цркве и Римокатоличке „цркве“ у Словенији са којег доносимо саопштење за јавност у целини:

Саопштење за јавност: „Да Европа сачува своју душу“

Међухришћански дијалог између представника Руске православне цркве, Српске православне цркве и Католичке цркве у Словенији

Јулска комеморативна свечаност код руске капелице под Вршичем, сваке године пружа могућност да се молитвени помен на пострадале руске заробљенике повеже са међухришћанским сусретом представника Православне и Римокатоличке Цркве. Мјесто страдања и смрти међу словеначким планинама током Првог свјетског рата, посљедњих година обратило се у мјесто молитве и братских сусрета међу народима и међу хришћанским Црквама. Ратови су сијали непријатељство и подјеле, а Божија благодат је учинила да су из трагичних догађаја израсле нове везе и пријатељство између два народа, које сваке године јачају приликом руско-словеначких сусрета.

Делегацију Руске православне цркве ове године предводи Митрополит волоколамски Иларион, предсједник Одјељења за спољне црквене везе Московске патријаршије. У оквиру његове посјете у Словенији одржани су садржајно богати међухришћански разговори, у којима су учешћа узели Митрополит загребачко-љубљански Порфирије са делегацијом Српске православне цркве, католички љубљански надбискуп и митрополит монс. Станислав Зоре са сарадницима, те цељски бискуп Станислав Липовшек, као предсједник Екуменског савјета Словеније.

Заједничка нит свих разговора био је низ тема о којима су говорили Папа римски Фрања и Патријарх московски и све Русије Кирил, током састанка одржаног на Куби, 12. фебруара ове године. Разговарали смо о питањима која обеспокојавају и узнемирују данашње човјечанство, а посебно хришћане на Истоку и на Западу. Хришћанске цркве у себи носе огроман потенцијал за мир и помирење; оне осјећају одговорност за мир, јер нас све уједињују ријечи Христове: „Блажени миротворци, јер ће се синовима Божјим назвати“ (Мт 5,9).

Разговор о миру водио нас је до мисли о нашој заједничкој одговорности за створену природу, коју је Створитељ повјерио цијелом човјечанству, да би је „обрађивао и чувао“ (Пост. 2, 15). Ми, хришћани, дужни смо учинити све како би са хоризонта човјечанства уклонили пријетњу „уништења свијета и могућност новог свјетског рата“ (Заједничка изјава Папе римског Фрање и Светејшег патријарха Кирила, бр. 11).

Ми не можемо скрштених руку гледати како Европа заборавља своје хришћанске коријене и тоне у све дубљу дехристијанизацију. Јединствени смо у размишљању да су се хришћани дужни „ујединити ради заједничког свједочења о Христу и Јеванђељу да би Европа сачувала своју душу, обликовану двијехиљадугодишњом хришћанском традицијом“ (Заједничка изјава, бр. 16).

Европа доживљава талас избјеглица, чији се крај не назире. Међу избјеглицама су многи хришћани са Блиског Истока, које је рат прогнао из њихових села, градова и покрајина. Заједно са папом и патријархом питамо се да ли ће свијет мирно гледати на то што ће хришћанство бити у потпуности уништено у крајевима у којима се најприје почело ширити по свијету и гдје се у континуитету очувало током двије хиљаде година.

Током разговора такође смо се дотакли и питања породице. Православним и католицима је заједничко разумијевање породице, као заједнице једнога мушкарца и једне жене, саздане на љубави, с циљем испуњења Божије заповијести о рађању и васпитању потомства (ср. Пост. 1, 22). Вриједности очинства и материнства за нас су неповредиве.

Подсјетили смо се, такође, наших хиљадугодишњих заједничких коријена и заједничког духовног насљеђа. Године 2013. обиљежено је 1150 година откад су Света браћа Кирило и Методије из Цариграда у Велику Моравску донијели свјетлост Јеванђеља и писмености. Они су обављали своју службу у вријеме када хришћани Истока и Запада још увијек нису били раздијељени, и данас остају веза између Истока и Запада. С правом их називамо апостолима Словена, заштитницима Европе и заступницима хришћана.

Међухришћанске разговоре смо употпунили посјетом љубљанској католичкој катедрали и српском православном храму у Тиволију.

У молитви Христу, Пресветој Богородици Марији и светим угодницима Божјим, које поштују и православни и католици – Светом Николају Чудотворцу и Светој браћи Кирилу и Методију – свако од нас је молио помоћ Божију у рјешавању свеопштих проблема и за превладавање изазова, који стоје пред хришћанима

Љубљана, 29. јул 2016. године

Митрополит волоколамски Иларион, предсједник Одјељења за спољне црквене везе Московске патријаршије

Митрополит загребачко-љубљански Порфирије

Братство румунског манастира Лакул Фрумос прекида општење са екуменистима!
Од јуче , 01. августа 2016. године, манастир Лакул Фрумос (Предивно језеро) је други манастир у Румунији који прекида општење са екуменистима, након што је слична мера донета у Скиту Ојтуз Архиепископије Романуе и Бакануе јула месеца ове године, објављено је од стране братства из села Владести у округу Валча. Сходно 15. Правилу Двоктратног сабора Константинопољског престају са помињањем надлежног архијереја- архиепископа Варсонуфија Рамникулског.
Након проучавања Одлука донетих на Сабору, и позива надлежном архијереју да јавно изнесе своје ставове по питању свејереси екуменизма , као и о горким плодовима Критског сабора који су све само не православни, под утиском да је самим сазивањем оваквог Сабора разорена православна саборност, братство се обратило следећим речима:

Ваше Вископреосвештенство,

Услед догађаја који се у последње време дешавају у њедрима Православне Цркве, мислећи првевасходно на одржани Критски сабор , ми братство манастира Лакул Фрумос, село Владести, округа Валча, имамо обавезу да Вас обавестимо о следећем:

1. Организација Сабора, у многим аспектима, одступа од традиције Васељенских и Помесних сабора, и сматрамо је начином да се успостави принцип папске непогрешивости у Православној цркви;

2. Документ „Односи Православне Цркве са остатком хришћанског света“ сматрамо личном картом или визит картом свејереси екуменизма;

3. У истом документу, у тачки 22., каже се да је „носилац кредибилитета у очувању аутентичности православне вере саборски систем, а не православна пуноћа“, и да овај систем представља „врховни ауторитет у питањима вере и канонског права.“ Међутим, врховни ауторитет у питањима догме је трезвен ум Цркве. Због тога су неки Сабори кроз историју упамћени као православни а други – као разбојнички;

4. У документу “ Света Тајна Брака и њене препреке“, “ у поглављу другом , под насловом „Препреке за брак и примена икономије „, уведена је могућност примене икономије бракова између православаца и неправославних, кршећи на тај начин, 72. правило Трулског Сабора, које подразумева да се брак православних с инославним забрањује по канонској строгоћи и не венчава се.

5. Након писма које смо Вам упутили 20.07.2016 године, нисте се удостојили да нас обавестите о званичном ставу Вашег Високопреосвештенства по питању Сабора на Криту;

6. До сада, нисте показали ни на који начин да се ограђујете у односу на Сабор.

Стога, према 15.правилу Двократног Константинопољског сабора (861), а које се односи се на престанак помињања надлежног архијереја, братство манастира Лакул Фрумос, одлучило је да прекине помињање Вашег Високопреосвештенства на богослужењима.

1) Игуман јеромонах Григорије
2) Монах Кириакос
3) Монах Атанасије
4) Послушник Валерик

„А за туђином (лошим пастиром) неће да иду, него бјеже од њега, јер не познају гласа туђега“ (Јов 10, 5).

Извор: aparatorul.md, odigitria.by

Слаб одјек верских фанатика, тј. православних фундаменталиста! Ништа нарочито.

Врло је лако да препознате духовника

Ово нам је синод СПС

Ко овде изгледа као Духовник?
https://www.bhdani.ba/media/articles/3f45e-sabor.jpg

---

MyBB has experienced an internal SQL error and cannot continue.

SQL Error:
2006 - MySQL server has gone away
Query:
SELECT COUNT(*) AS queue_size FROM mybb_mailqueue

Шта то скрива СПЦ?

Преп. Јустин Ћелијски: «Екуменизам је заједничко име за псевдохрићанства, за псевдоцркве Западне Европе. У њему су срцем својим сви европски хуманизми, са папизмом на челу. А сва та псевдохришћанства, све те псевдоцркве нису друго већ јерес до јереси. Њима је заједничко еванђелско име: свејерес.“

Сабор на Криту је окончан. Оцене и резултати истог, гледано из православног угла, су врло брзо изашли на видело, а у светлу датих оцена српски народ не може а да се не упита шта је делегација СПЦ уопште тражила на том Сабору и у чије име су стављени потписи челника СПЦ на документима који су усвојени на Сабору?

Руски писац – академик Александар Филимонов у тексту „Удари у срце Православља“ поменути Сабор назива „конгресом архијереја – модерниста – екумениста“ који су својим потписима на усвојеним документима нанели „тешке ударе“ традиционалном Православљу у десет Цркава, (међу којима Православљу и у Српској Православној Цркви). Учешће у екуменистичком покрету и делатности Светског Савеза Цркава су основа учења које је промовисано на Критском скупу, а непријатељи Православља су одржавањем овог скупа за још један корак напредовали по питању достизања свог главног циља – изградње јединствене светске религије антихриста – истиче Александар Филимонов.

С тим у вези треба поменути и Отворено писмо Светогорских отаца Светом Киноту Свете Горе, у којем се констатује да је, након пажљивог проучавања докумената прихваћених на Криту, утврђено да је сабор показао своју неправославност, тј. да је исти разбојнички и јеретички, услед чега су Светогорски оци поднели захтев да Свети Кинот осуди поменути лажни сабор и прекине општење са константинопољским патријархом, a као разлог се између осталог наводи то што је на сабору, користећи се неправославним методима, званично озакоњена јерес екуменизма, а јересима као што је папизам признато својство цркве.

Свети Синод Руске Православне Црквe је поводом Критског сабора издао кратко саопштење одлучивши „да се Сабор који је одржан на Криту не може сматрати Свеправославним, нити документа усвојена на њему као израз свеправославног консензуса“.

Када је у питању Српска Православна Црква и њено учешће на Критском скупу, може се констатовати да након што је Критски сабор окончан никаквих конкретнијих и прецизнијих званичних саопштења о томе за сада нема.

По завршетку Сабора на званичном порталу СПЦ-а огласио се Митрополит Порфирије који је известио верни народ да је Сабор завршен, најавивши једно циркуларно опширније писмо упућено свим Помесним Црквама, као и једну краћу поруку верном народу, везано за резултате скупа на Криту, чији текстови до дана данашњег нису званично објављени од стране СПЦ. Митрополит Порфирије је приликом обраћања истакао да ми „као хришћани не можемо бити самозаљубљени и чувати истину Јеванђеља само за себе као своје власништво, него је морамо сведочити пред светом, морамо пружати руку наде, руку спасења, руку љубави и онима који су близу и онима који су далеко.“ На кога је конкретно Митрополит мислио, тј. коме је потребна наша рука наде, спасења и љубави, нисмо успели да сазнамо, јер никад касније није дат никакав кључ за дешифровање фраза изнетих у саопштењу Митрополита.

До данашњег дана представници Српске Православне Цркве нису дали званично саопштење о томе:

· који документи су изгласани и усвојени на Сабору (тачан назив тих докумената);

· како је гласао Патријарх Српске Православне Цркве тј. да ли се успротивио доношењу било које од донетих одлука;

· тачан списак свих архијереја који су били присутни приликом гласања и прецизан податак о томе да ли су сви јерарси СПЦ потписали све документе и, ако нису, који од њих није потписао и који документ;

Апсолутно је недопустиво да се на сајту СПЦ-а још увек не налазе текстови свих докумената који су усвојени на Критском скупу које је потписао и Патријарх Српске Православне Цркве, преведени на српски језик, али исто тако и верзије тих докумената и на другим језицима, како би јавност могла да прати и упоређује тачност превода појединих делова докумената.

Не можемо а да не приметимо да је у црквеном животу заживео принцип тајности и лова у мутном, уместо да буде обрнуто, тј. да све што се збива у вези са православљем и нашом Црквом буде изложено на увид најширој јавности, како би у животу наше Цркве у целости могао да учествује и верни народ (тело Цркве). Да би православни верници могли да прате збивања и формирају свој став и мишљење у вези са актуелним збивањима, неопходно је најпре да о свему буду благовремено, на доступан начин и редовно обавештавани, а не да им се само спорадично и повремено обраћају поједини јерарси, и то високо стручном богословском реториком уз коришћење уопштених и двосмислених фраза, које касније дозвољавају различита тумачења, у зависности од конкретне ситуације или актуелног аудиторијума коме се Црквени врх обраћа.

Устав СПЦ у чл. 1 каже да је Српска православна црква једна, недељива и аутокефална. Она своје верско учење јавно исповеда, своје богослужење јавно врши и самостално управља и уређује црквеноверске послове.

Ако СПЦ своје верско учење јавно исповеда, како је могуће да челници исте те Цркве промовишу потпуно супротно начело, тј. начело искључења јавности из питања која су суштински битна за сам опстанак православне вере? Како је могуће да верници, не само да више не могу да учествују на Помесним саборима, већ не могу ни да прате о чему се на Саборима дискутује, те какве се одлуке доносе, а све то захваљујући новом начелу (тајност) које је заведено противно предањима Светих отаца и противно Уставу СПЦ? На пример, да ли ће српској јавности, укључујући и најистакнутије сручњаке из области историје, бити омогућено да до најситнијих детаља пропрати ток рада Мешовите православно-католичке комисије која треба да проучи улогу кардинала Алојзија Степинца у геноциду који је извршен над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ? Ово је битно јер постоје тврдње, и то са врло компетентног места, да састав наше Комисије није квалификован да обави поверени јој задатак, пошто у саставу Комисије са наше стране нема ни једног доктора историјских наука, нити неког другог квалификованог историчара из Србије, већ о тако битним питањима преговарају четири „неквалификоване владике (СПЦ) као и један дипломата који је служио у Ватикану“. Како је кренуло, разговори и договори и по овом питању ће се обављати по већ устаљеној пракси, далеко од очију јавности, иза затворених врата.

Живимо у веку високо развијених телекомуникационих технологија, па не постоји никакав разуман разлог којим би се оправдало то што није омогућен директан телевизијски пренос скупа на Криту, али исто тако и свих Сабора СПЦ (већ одржаних, али и оних који ће бити одржавани у будућности), као и других битних скупова и састанака у којим учествују представници СПЦ, како би верници били до детаља упознати са дешавањима у Цркви, тј. у ком правцу Црквени великодостојници воде Српску Православну Цркву. Српски Патријарх би требало да одговори верницима на претходно питање зашто се сагласио са одредбама Правилника које су предвиделе да се Критски сабор одвија у строгој тајности, иза затворених врата? Последица рада иза затворених врата јесте чињеница да се сада информације пажљиво селектују и тек након тога на кашичицу објављују, тако да је немогуће сазнати које чињенице никада неће угледати светло дана, шта се у ствари дешавало на Сабору и како је исти текао.

Поставља се озбиљно питање шта се то од верног народа крије и који су разлози тајности?

Одговор се сам по себи намеће.

Како време пролази, и како на видело излази суштина докумената који су усвојени на Сабору, у јавност излази један по један српски владика говорећи како наводно није гласао за неке од тих докумената.

Накнадна памет и кураж српских владика нису од велике вајде и више личе на жалостан покушај прања властите савести. Да се заиста ради о искреним и бескомпромисним борцима за православље, ове владике, које су иначе међу најутицајнијим у СПЦ, би пре Сабора јавно раскринкали екуменистичку суштину докумената, чиме би се спречио одлазак наше делегације на Крит и учешће наше Црква на екуменистичком Сабору на којем су учешће пре тога отказале Руска Православна Црква, те Цркве Грузије, Бугарске и Антиохије. Опште је познато да је садржина докумената који су усвојени била позната и пре одржавања Сабора, али не чусмо наше владике да су подигли свој глас против истих, нити отказаше свој одлазак на Крит у знак неслагања. Да ли су или нису потписали поједине документе, не можемо да проверимо јер је ток Сабора био обавијен строгом тајношћу. Али то сада више није ни битно јер је правно релевантан само потпис Патријарха, док су акти потписивања или непотписивања осталих чланова делегација само накнадно смишљен начин да се спинују чињенице и релативизује улога СПЦ-а у одржавању екуменистичког скупа на Криту.

Поставља се такође питање, обзиром на учествовање и потписивање донетих одлука, да ли ће примена истих бити обавезна у нашој Цркви, да ли ће се поједина решења обавезно примењивати, и да ли ће бити прогањани и кажњавани они који отворено одбију да примењују наметнута правила?

На пример, да ли ће убудуће саслуживање и заједничке молитве са јеретицима бити дозвољене и да ли је Крит својим одлукама накнадно озаконио већ постојеће недозвољено и некажњено понашање појединих владика и свештенства у СПЦ?

Да ли се СПЦ, супротно самој суштини православља и Уставу СПЦ, сагласила са предлогом да се Критски Сабор конституише као стални наднационални орган црквене власти у чијем раду ће, нема сумње, главну реч и убудуће водити Патријарх Константинопољски, као експонент и представник западних центара моћи међу Православним Црквама?

Дакле, након што је скуп на Криту одржан, те након што је нажалост и наша Црква узела учешће на истом и прихватила донете одлуке, поставља се мноштво питања, на која изгледа нико из Црквеног врха за сада не жели да одговара.

Чини се да мук који је настао после Крита није случајан, и да се даља тактика екуменистичког врха СПЦ-а своди на анестезирање православне јавности, уз неприметну и постепену практичну примену Критских одлука у тишини, по принципу прозора Овертона, како се Власи не би досетили и побунили против издаје православља која се у тмини спроводи.
Извор: "Фонд стратешке културе"

Српски епископи екуменисти хитају у загрљај нове уније са Ватиканом – Екуменска молитва у православној цркви у Дубровнику

Молитвена осмина за јединство кршћана одржава се од 18. до 25. сијечња 2017. под геслом: „Помирење – Љубав нас Кристова обузима“ (усп. 2 Кор 5, 14-20).

Средишње екуменско славље у Дубровнику бит ће у православној цркви св. Благовјештења у суботу, 21. сијечња с почетком у 19 сати.

На молитви ће судјеловати дубровачки бискуп монс. Мате Узинић и епископ захумско-херцеговачки и приморски владика Григорије Дурић.

Извор: Дубровачка бискупија

Привредно друшто за пружање религиозних услуга "СПЦ" ДОО Београд.
Законски заступник: Свети Иринеј Неопорезиви.

---

У Епархијском двору у Новом Саду традиционално промовисана јерес папоцентричног екуменизма.
Овај несрећни чин предводили су Епископ бачки Иринеј и "Његова Екселенција апостолски Нунције римског трона у Београду, Монсињор Лућано Суријани" уз учешће Епископа крушевачког Давида као и осталих присутних међу којима су били и Епископ врањски Пахомије, Епископ аустријско-швајцарски Андреј и новосадско и гостујуће свештенство и монаштво.
„Бежите од паписта као што се бежи од змије."
Свети Марко Ефески

И КО ЈОШ?

КО ЈЕ СТАРИЈИ ЕКУМЕНИСТА?
МА НИЈЕ ВАЉДА....