Још једна тема коју су започели ”Погледи”. Први чланци објављени су још пролећа 1990, то су била писма читалаца. Прво истраживање наших новинара објављено је 12. октобра те година.(број 68). Била је то репортажа о јами Понор код Миљевине, односно Фоче. Онда смо ангажовали адвокате и почели да подносимо кривичне пријаве против комуниста (бр. 76).

То је било у ”Погледима” од 20. децембра 1989. године. На насловну страну ставили смо фотографију споменика краљу Александру Првом у Крагујевцу, који су комунисти срушили после рата. Уз предлог да се обнови. Прича са насловне стране био је чланак под насловом ”Краљ је наш”. У међувремену, престолонаследник се вратио, више странака истакло је обнову

За пет дана биће тачно 30 година откако је објављен чувени број ”Погледа”, са Дражином потерницом из 1943, која је до тада скривана од домаће јавности. Био је то први афирмативни чланак о Дражи икада објављен у социјалистичкој Југославији (још је била СФРЈ). Тај број је покренуо много тога… Иако сада многи причају да су

Овакво историописање подсећа нас на све оно што раде у последње време српски режисери, продуценти и сценаристи стварајући серије и филмове у којима се национална историја интерпретира на српску штету: подсетимо се само Немањића или Равне Горе или филмова попут Светог Георгија … Српски историчари, као и српски режисери налазе се увек пред истим избором: или

Шид је у Првом светском рату ослобођен на дан Светог Арсенија Сремца, 10. новембра 1918. године кад је из Сремске Митровице у Шид ујахао коњички одред Четвртог пешадијског пука Дринске дивизије војске Краљевине Србије под командом капетана Алексића. Пре тога је у Шиду, као и у осталим крајевима Аусто-угарске где су Срби чинили већину, формирано

Српски члан Председништва БиХ, Милорад Додик, дао је недавно за ТВ Н1 изјаву због које су се многи читаоци обратили ”Погледима”, тражећи објашњење. Та Додикова изјава гласи: “Ја сам дијете Козаре, васпитан сам на тој врсти приче и страдања у Јасеновцу. Никада нисам могао прихватити и негативан однос сам имао према томе да су четници

Београд је синоћ (5. новембра 2019) показао да није мртав. Престоница је показала да и даље постоји окосница национално свесних Београђана који су једва дочекали да искористе мало светла, добијеног синоћ, одшкринутим вратима. Уз помоћ ових 350 људи који су јуче својим присуством учинили Београд после дуго времена поносним градом, не сумњамо да ће та

БЕСПЛАТНА ПРЕМИЈЕРА “ЗАИСТА ОТПИСАНИ” У БЕОГРАДУ – РЕЗЕРВИШИТЕ ВАША МЕСТА НА ВРЕМЕ ! После дуго времена, у сарадњи са брендом Принцип и Студентски клуб Правног факултета, Београђани ће коначно добити прилику да сазнају како су се наши суграђани борили у престоници током Другог светског рата и ко су били прави Валтер, Прле и Тихи… Филм

Група Шапчана, међу којима је и дописник ”Српских новина”, посетила је место чувене битке ПИШЕ: Драган ТОПАЛОВИЋ   Минулог септембра навршило се тачно 103 године од најкрвавије победе српске војске у Великом рату, битке на Кајмакчалану. Кајмакчалан је највиши вис планине Ниџе, која се онда налазила на граници Србије и Грчке. Тог септембра, 1916, српска

Историјски пројекат Сребреница са задовољством вас обавештава да ће наша дугогодишња сарадница из Финске, др. Пирко Турпеинен-Сари, у уторак 22. октобра 2019. одржати промоцију своје књиге о три национална хероја из финске и српске историје, свакo од којих је на свој начин битно утицао на судбину свога народа. Један од тих националних хероја је генерал