ПОЉСКИ ЧЕТНИК ПОНОВО У СРБИЈИ Припадник Пољске бригаде Млавског корпуса, др Марјан Блажејчик из Варшаве, после 60 година срео је свог ратног друга Миодрага Д. Пешића, сарадника ”Погледа”, чија прича следи… ПИШЕ: Миодраг Д. ПЕШИЋ     АНТРФИЛЕ: ОВО ЈЕ СРБИЈА КОЈУ ВОЛИМ Интересантно је да је Марјан Блажејчик запамтио све четничке песме које су припадници

  Једног мартовског дана 1942. године, петнаестогодишњи Марјан Блажејчик из варошице Крупно, удаљене 120 километара од Варшаве, пошао је код своје баке у оближње село. Изненада, док је чекао воз, наишли су Немци и похапсили све на железничкој станици. Блажејчикова група променила је два концентрациона логора крај Берлина и повремено је рашчишћавала рушевине у немачкој

U poslednje vreme na sajtu POGLEDA možemo na tematiku četnika i delovanja JVuO za vreme II svetskog rata u Sloveniji pročitati mnogo toga. Pisanje je pogotovo interesantno zbog toga jer se vodi duel – debata između najpoznatijeg pisca ravnogorske istorije MILOSLAVA SAMARDŽIĆA, koga mi ravnogorci zovemo »Prvo pero ravnogorske istorije», mladog aktivnog istraživača i vrlo

Слажем се са генералом Крањцом да смо довољно полемисали. На основу изложеног, читаоци свакако могу да се упознају са нашим ставовима. Овом приликом најпре ћу цитирати речи генерала Крањца, а потом одговарати. КРАЊЦ: Očekivao sam, da će se poštovani M. S. barem izvodno upoznati sa spomenutom dvotomnom knjigom o najnovijoj slovenačkoj istoriji, što znači, da

Zaista neznam zašto je M. Samardžić (u nastavku M. S.) u našu diskusiju »uveo« na sporedna vrata i jedno sasvim otvoreno propagandno delo, knjigu Staneta Kosa sa naslovom Stalinistična revolucija u Sloveniji 1941–1945, koja u stručno-istorijskim delima, kao što je Slovenska novejša zgodovina 1848–1992, nema skoro nikakvu težinu (tri besznačajne fusnote). Znači, potpuni promašaj, osim

Ево одговарам генералу Крањцу с малим закашњењем, прво због обавеза, а друго јер сам најзад добио двотому књигу Станета Коса ”Стаљинистичка револуција у Словенији 1941-1945” (Stane Kos, Stalinistička revolucija na slovenskem 1941-1945, 1-2, Samozaložba, Ljubljana, 1994). Хтео сам, дакле, да се информишем и са треће стране. Како је књига обимна, а словеначки споро читам, то

Odgovor Miloslavu Samardžiću, avtoru XII. glave pod naslovom SLOVENAČKI ČETNICI (PLAVA GARDA) Miloslavu Samardžiću zahvaljujem što je korektno u Pogledima objavio na slovenačkom jeziku moju oceni (kritiku) glave XII o slovenačkim četnicima, kao i svoj odgovor na srpskom, kojega sam zatim objavio na svojoj web stranic http://users.volja.net/marijankr. Tako su posetioci naših web stranica mogli pročitati

Полемика о словеначким четницима Наша војска и наши непријатељи Они који су одрастали и деловали под петокраком доживљавају комунисте, уместо као непријатеље, као своје, и самим тим у начелу неспорно добре, па чак и као меру вредности за све остале ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ Генерал-мајор у пензији из Љубљане, Маријан Крњац, написао је недавно приказ моје

Slovenski četniki (Plava garda) – ocena Marijan F. Kranjc, generalmajor v pokoju V založbi Pogledi v Kragujevcu, Srbija, je te dni izšel zadnji, peti, del obsežne zgodovinske monografije Miloslava Samardžića pod naslovom GENERAL DRAŽA MIHAILOVIĆ I OPŠTA ISTORIJA ČETNIČKOG POKRETA (General Draža Mihailović in splošna zgodovina četniškega gibanja), ki obsega 900 strani. Naklada je bila

СЛОВЕНАЧКИ ЧЕТНИЦИ (”ПЛАВА ГАРДА”) ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ 1. ПОЧЕТНА СИТУАЦИЈА Силе осовине напале су два од три конститутивна народа Краљевине Југославије, Србе и Словенце, док су им Хрвати били савезници. Зато је после Априлског рата 1941. територија Бановине Хрватске драстично увећана и претворена у ”Независну Државу Хрватску”, док је словеначка Дравска бановина доживела судбину српских