Филиповић пре рата ”Ратни дневник” мајора Радослава Филиповића, команданта 1. трстеничке бигаде, потом шефа инжењерије Расинског корпуса и везисте у Врховној команди –  одавно је распродат. Али, то није разлог да се не подсетимо његовог вансеријског књижевног талента. Повод је екранизација књига Добрице Ћосића, из суседне Велике Дренове (Филиповић је био из Медвеђе). И отуда

Ружица Борисављевић, на сахрани војводе Јевђевића, у Риму 1962. године “Слобода” од 10. новембра 2024. године, број 2253, објавила је чланак Милослава Самарџића о сестрама Борисављевић – равногоркама које су после рата спашавале Србе избегле у Италију. Један од спашених, Милета Солујић из Њујорка, тим поводом послао је писмо ”Слободи”, сећајући се догађаја из 1959.

Према документима ЦИА-е, које је открио и објавио историчар Небојша Озимић, бивши усташки официри представљали су 1946. године други најмоћнији фактор у копненом делу ЈНА (после 11 официра учесника шпанског грађанског рата). У документу се наводи: ”Као руски заробљеници у Стаљинграду ови хрватски официри формирали су прве јединице Титовог покрета у Русији. Представник ове групе

Свети Сава Милешевски. Ово је најреалистичнији портрет Св. Саве Свети Сава није писао да смо Трибали, Трачани, Илири, Власи, или шта већ, него да смо Срби, да живимо на српским земљама, да говоримо српским језиком и да имамо српску цркву. Зашто је Халкокондил написао да су ”Трибали најстарији и највећи народ у васељени”, мислећи при томе