Документа о злочинима у Нишком округу
Део грађе коју је пронашао Александар Динчић. Сва документа су из комунистичких извора.
Историја
Главни мени за историју
Прекид процеса
Рехабилитација ђенерала Драже Прекид процеса Адвокати подносиоца захтева уложили су жалбу Апелационом суду, али и даље је све неизвесно, осим да ће за званичну Србију Дража још дуго бити ”ратни злочинац”, а Тито ”народни херој” ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ У последњих неколико месеци одржано је највише рочишта у процесу рехабилитације ђенерала Драже Михаиловића, али са лошим
ЗАХТЕВ ЗА РЕХАБИЛИТАЦИЈУ ЂЕНЕРАЛА ДРАЖЕ МИХАИЛОВИЋА
ОКРУЖНИ СУД У БЕОГРАДУ Б Е О Г Р А Д На основу чл. 2. и 3. Закона о рехабилитацији (Сл. гласник РС 33 од 17. априла 2006. године) подносимо следећи: ЗАХТЕВ ЗА РЕХАБИЛИТАЦИЈУ Армијског генерала Драгољуба – Драже Михаиловића, рођеног 27. априла 1893. године у Ивањици, од оца Михаила и мајке Смиљане, рођене
Покрет ђенерала Драже у Јужној Србији
Петар М. Милосављевић ПОКРЕТ ЂЕНЕРАЛА ДРАЖЕ МИХАИЛОВИЋА У ЈУЖНОЈ СРБИЈИ За разлику од комуниста, који су желели само да припреме свој долазак на власт у Јужној Србији, Дража Михаиловић је на југу извршио организацију свог покрета, прво да би онемогућио кретање непријатељских композиција долином Вардара, као што је то вршио и у долини Мораве и
Комунисти и нацисти – заједничке фотографије
Пази, снима се и чува се! Комунисти су систематски уништавали своје фотографије са Немцима и усташама, али ипак их је сачувано довољно да би се видело шта се дешавало ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ Мада су у Други светски рат ушли као немачки савезници, и мада су и касније повремено сарађивали са Немцима и усташама, комунисти су
Лапски четнички одред
Др Предраг Пејчић Лапски четнички одред Лапским четничким одредом командовао је капетан Војислав Танкосић. Одред је формиран у Прокупљу, 11. октобра (1912), када је Танкосић примио само 505 људи, док је из разних разлога одбио 1870 пријављених. Припреме за прелазак границе отпочеле су у четничком логору 29. септембра, када су формиране две велике групе:
Стварање четничке организације у Београду
Др Предраг Пејчић Стварање четничке организације у Београду У Србији се, практично, од 1902. почело, сасвим приватно, радити на четовању, вешто се кријући од званичних власти, а носиоци тих идеја били су водећи људи у привредном животу, као што су др Милорад Гођевац, Лука Ћеловић, Голуб Јањић, Живојин Рафајловић, Никола Спасић, затим Љубомир Ковачевић
Формирање и програм рада српске четничке организације
Др Предраг Пејчић Формирање и програм рада српске четничке организације Прве идеје за формирање четничке организације у Србији настале су у периоду 1901–1903. када су се у Старој Србији и Маћедонији појачали терористички акти турских башибозука, бугарских комита, арнаутских качака и грчких андарта. Због свакодневног убијања, силовања, пљачки и других облика зверстава, становништво у овим