Најзад, 11. децембра 1943. године, као председник међустраначког одбора и представник Заједнице демократских партија, др Живко Топаловић је стигао у Дражину Врховну команду, у селу Горња Ораовица изнад Љубовије. Топаловић није понео ништа написмено и пред Дражом није поновио оне тешке квалификације Равногорског покрета и његових водећих људи. ”Ми смо у битности сагласни са колегама

Марта 1943. године Дража је наложио једном од својих главних београдских обавештајаца, инжењеру Петру Милићевићу, да ступи у контакт са представницима што већег броја политичких странака, као и нестраначких удружења, ради проширења Централног националног комитета, и уопште, ради њиховог укључивања у рад покрета. Милићевић је обавио посао током марта и априла. Саговорници су у принципу

Свој став да равногорске организације служе само за јачање војске Дража мења после капитулације Италије. До тада, он је очекивао да ће се Западни савезници искрцати на Јадранско море и заједно са четницима ослободити земљу. По ослобођењу, краљ и влада би се вратили и наставили своје послове, а војска би остала у касарнама. Међутим, догађаји