Записник са рочишта од 24. јуна 2011.
Сва документа уступио нам је Српски либерални савет.
Историја
Главни мени за историју
Одуговлачење: март 2011.
Субнор жари и пали Процес рехабилитације ђенерала Драже одложен је на интервенцију комунистичких ветерана и не зна се када ће се наставити ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ ”Срећна нова 1945. година!” Ово је био коментар историчара Александра Динчића на вест да је, после интервенције тзв. Субнора, процес рехабилитације ђенерала Драже поново стављен ад акта. Наиме, Субнор
Сведочење спашеног америчког пилота: 29. октобар 2010.
Сведочио спашени пилот Милтон Френд, један од преко 600 америчких авијатичара које су спасили четници, и његова супруга, дошли су у Београд самоиницијативно и о свом трошку ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ Рочиште за рехабилитацију ђенерала Драже од 29. октобра 2010. године остаће упамћено по сведочењу једног од оборених америчких авијатичара које су спасили четници, потпуковника у
Утисци са првог рочишта: 16. септембар 2009.
ДРАЖИНА РЕХАБИЛИТАЦИЈА – УТИСЦИ Пише: Милослав Самарџић Био сам данас, 16. септембра 2009, на лицу места – а прецизније речено, скоро на лицу места. Наиме, као један од подносилаца захтева за рехабилитацију ђенерала Драже, требало је да будем у судници, у Вишем суду у Тимочкој улици у Београду, међутим, стражар ми рече да нисам на
![]({"jaw_blog-16_9-small":{"file":"https:\/\/www.pogledi.rs\/wp-content\/uploads\/2013\/03\/027-img008-Planinica-11-09-1944-170x95.jpg","width":170},"jaw_blog-16_9-middle":{"file":"https:\/\/www.pogledi.rs\/wp-content\/uploads\/2013\/03\/027-img008-Planinica-11-09-1944-270x152.jpg","width":270},"jaw_blog-16_9":{"file":"https:\/\/www.pogledi.rs\/wp-content\/uploads\/2013\/03\/027-img008-Planinica-11-09-1944-475x267.jpg","width":475},"jaw_blog-16_9-big":{"file":"https:\/\/www.pogledi.rs\/wp-content\/uploads\/2013\/03\/027-img008-Planinica-11-09-1944-878x494.jpg","width":878}})
Ђенерал Дража са народом
ПРИРЕДИО: Милослав САМАРЏИЋ Верујем да ће Дражине слике са цивилима бити занимљиве из два разлога. Прво, да се уопште види како је то изгледало. На жалост, историја Другог светског рата нам је таква, да и после толико година за већи део јавности чак и обичне фотографије представљају велико откриће. Примера ради, после албума 2. равногорског
Археолошко налазиште у Бијељини
ИСПОД ЏАМИЈЕ – ЦРКВА ТЕКСТ И СНИМЦИ: Милослав САМАРЏИЋ Када су почели радови на градњи џамије срушене у грађанском рату 1993. године, откривени су темељи православне цркве коју су Турци срушили 1530. године Година 2002. остаће запамћена у српској археологији по два велика открића. Најпре су у центру Новог Сада пронађени остаци српског насеља из
Полемика у НИН-у: партизани поново масакрирани
ПАРТИЗАНИ ПОНОВО МАСАКРИРАНИ ПИШЕ: Драгослав Димитријевић, Београд Аутор Милосав Самарџић завршава следећом реченицом: “..Тако су се четници још једном извукли из обруча, а партизани су поново масакрирани, почетком децембра; овај масакр њихови историчари називају “Пријепољска битка”. Пошто се оглашава као њихов, четнички или равногорски, што ће рећи и објективан писац, разумљиво је да он није
Дражина финансијска политика
ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ Као највећи легални државни чиновник у земљи, Дража је практично био и министар финансија. У његову надлежност спадала је набавка новца, као и потрошња и контрола потрошње. Током четири ратне године кроз Дражине руке прошле су огромне суме: мерено данашњим новцем, свакако стотине милиона евра, ако не и више. Четницима је новац
Четници и питање српских граница
ЧЕТНИЦИ И ПИТАЊЕ СРПСКИХ ГРАНИЦА ПИШЕ: Милиослав САМАРЏИЋ Светосавски конгрес тражио је обнову Југославије, али не у предратним границама, већ са проширењем државне територије. Минимално тражено проширење, према Башкој резолуцији, односило се на неусвојени захтев о границама који је изнела делегација Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, са Николом Пашићем на челу, на мировној конференцији у
Башка (Светосавска) резолуција
Најважнији званични политички документ донет под окриљем четничког покрета, и уопште у српској средини током Другог светског рата, је резолуција са Светосавског конгреса, позната као Башка резолуција. Она гласи: Представници Равногорског покрета, представници и припадници свих демократских странака у Југославији, које су и у нередовним и редовним приликама на свима изборима добијале поверење огромне већине