Главни мени за историју
Битка на Јеловој Гори ПИШЕ: Милослав Самарџић Када је почетком јула 1944. године главнина снага 4. групе јуришних корпуса отишла на Копаоник, једна њена јединица, 4. јуришни корпус под командом капетана Миломира Коларевића, послата је на сектор Прибој – Пријепоље. Коларевићева јединица се десно наслањала на Дрински корпус мајора Алексе Драшковића, а лево на
Битка за Јужну Србију ПИШЕ: Милослав Самарџић У заповести од 26. јуна 1944. године, командант 4. групе јуришних корпуса, мајор Драгослав Рачић, тачно наводи називе пет комунистичких дивизија у Јужној Србији, као и њихове локације, с једном грешком: Брус је заузела 21, а не 24. дивизија. У сваком случају, Рачић је знао да су
Битка на Буковику ЈУЛСКА БИТКА НА БУКОВИКУ ПИШЕ: Милослав Самарџић Комунистичка група која је имала задатак да избије на Дунав остаје на левој обали Јужне Мораве до 20. јуна 1944. У области села Суповац и Сечаница стижу нови британски транспорти, захваљујући којима се оснива 23. дивизија (7, 9. и 14. бригада), бројна око 1.500 партизана.
Битка на Златибору ПИШЕ: Милослав Самарџић Прва велика битка између комуниста и четника 1944. године одиграла се током априла и маја у Западној Србији, са епицентром догађаја на Златибору. Са комунистичке стране учествовала је Оперативна група дивизија под командом Милутина Мораче, састављена од 2. пролетерске и 5. крајишке дивизије, а бројна око 5.000 партизана.
Битка за Грачац ПИШЕ: Милослав Самарџић Битка за Грачац била је једна од најкрвавијих у читавом рату. Овај српски градић испод Велебита, на прузи Сплит – Загреб, комунисти су безуспешно нападали још октобра 1942. године. Сада, уочивши долазак херцеговачких четника, они довлаче веће снаге. Помоћник начелника Врховног штаба, Велимир Терзић, писао је Ј. Б. Титу
Независна група националног отпора ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ 1. ОСНИВАЊЕ И РАЗВОЈ ДОГАЂАЈА Боравећи у Лондону, као Дражин изасланик на венчању краља Петра и краљице Александре, 20. марта 1944. године, командант Старог Раса мајор Војислав Лукачевић разговарао је са многим високим званичницима, чак и са британским краљем и краљицом. Према једном документу британског министарства иностраних послова,
Лијевча поље ПИШЕ: Милослав Самарџић Ђуришић је одступио на запад 13. марта 1945, јер су тога дана из Загреба стигле вести које је дуго очекивао. Код лидера малобројних црногорских сепаратиста, Секуле Дрљевића, који је од почетка рата живео под заштитом Анте Павелића, Ђуришић је раније послао најмање пет делегата: Бећира Томовића, Бошка Аграма, потпуковника Милана
Коментар у вези сарадње са окупаторима ПИШЕ: Милослав Самарџић Још пре Битке за Србију комунисти су јавно открили своја два основна ратна циља: смањење територије Србије више него упола (до 1941. српска територија протезала се од грчке границе на југу до Неретве и Уне на западу) и насилно укидање демократије и завођење диктатуре. У четничким
Споразуми између Босанских четничких одреда и НДХ ПИШЕ: Милослав Самарџић Још за Дангићеве слободе поједини босански четнички одреди потражили су спас у потписивању локалних примирја са Хрватима и Немцима. На предузимање овог корака пресудно је утицала немогућност вођења борбе истовремено против три непријатеља. Према речима Бранислава Лазичића, на конференцији четничких одреда са леве обале Врбаса
Немачка стратегија током Битке за Србију и улога мајора Вајела ПИШЕ: Милослав Самарџић Зашто су Немци покушавали да наоружају четнике, када су знали да ће то оружје бити употребљено против њих? Одговор на ово, наоко апсурдно питање, једноставан је: Вајкс и Нојбахер су веровали да, иако им је то највећа жеља, четници не могу окренути
