Пише: Милослав Самарџић Алекса Б. Драшковић (Заљуће, Чево код Цетиња, 1907 – Мунстерау, Индијана, САД, 1996), je после шест разреда гимназије завршио Нижу школу Војне академије (1930) и Пешадијску официрску школу (1931). Уочи рата, 1940. године, због болести је оцењен као ограничено способан и распоређен у Војни округ Цетиње. Ипак, и са нарушеним здрављем, остаје

Мит гласи: командант Србије, генерал Мирослав Трифуновић, позвао је команданта Црне Горе, потпуковника Ђуришића, мимо Дражиног знања да се повуче у Босну, што је довело до страдања војске и народа… Како овај мит изгледа у „судару“ са документима: да ли се ту уопште помиње генерал Трифуновић, или су извесну улогу одиграли љотићевци? Шта кажу документа

Мајор Павле Ђуришић је у јесен 1943. побегао из логора у Пољској, са капетаном Милошем Словићем. Стигли су до Београда, где их хапсе недићевци. Ђуришића пушта др Херман Нојбахер, специјални опуномоћеник владе Трећег Рајха за Балкан, покушавајући да промени немачку политику. Ђуришић је почетком децембра 1943. отишао код Драже у Врховну команду, где је остао

И на прагу 2014. година званична историја у Србији остаје (нео)комунистичка. То видимо по њеном најновијем (не)делу: најави штампања „Мољевићевих мемоара” – мада је реч о фалсификату Удбе, највероватније из радионице Николе Миловановића Грбе ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ   Данашња званична историја задржава све битне елементе историје социјалистичке Југославије, а то су: –         обавезно коришћење термина