Мане Пешут: Неумрли браниоци Радуча – тужна али часна четрдесетогодишњица (1942-1982)   У цвету младости као капља свеже пролетње росе, Витешки и часно положили сте ваше младе животе! Писац. Увод   Други светски рат посејао је ужасну пустош у нашој отаџбини. Окупација земље од вишеструког окупатора, подељене на окупационе зоне, створила је немогуће стање. Распиривана

Историјски подаци о злочинима комуниста су изизетно оскудни, не због немара локалних стручњака из ове значајне области науке, већ због вишедецинијског сатирања тзв. „противника револуције“,али се претпоставља да је Требиње и околина посуто необиљеженим  гробницама, пуних костију невиних жртава комунистичког терора с краја Другог свјетског рата. Недавни радови у требињском парку, гдје је откривено неколико

Партизанска убиства нису вршена тајно, без свједока, већ напротив, ту је ријеч о театралним убиствима, са пуно свједока, својеврсном „публиком“. (Радачки бријег на Љубомиру, Јасеник код Гацка…). Актери тих злочина нису се скривали, већ истицали у убијању српских цивила, што је ратни злочин без преседана у историји Херцеговине. Ови злочини су раније тумачени да су

ПИШЕ: Миша МАТИЋ (…) Четрнаест година после смрти др Владана Ђорђевића у Београд долазе комунистички властодршци. Иако смо у предхосном делу видели да су први српски лекари прогоњени по политичким и идеолошким основама, од протеривања до осуде на временске затворске казне, ово што предстоји по завршетку Другог светског рата, није забележено у историји Србије. Током

”Наредба КПЈ за Црну Гору  05. 02. 1942. године –  Строго пов: НАРЕЂУЈЕМО: Командантима и политичким комесарима са подручја: Колашина, Мојковца, Берана, Бијелог Поља и Андријевице, да одмах без размишљања или тражења неких додатних обавјештења под хитно организују напад на Васојевићко племе, јер су они велики – Срби. Њих треба најстрожије казнити тако – убијајући све

На овом списку, бар што се тиче људи из Шида, налази се добар део оних којима су руке биле крваве зато што су као припадници хрватског усташког покрета учествовали у геноциду и злочинима (за Велику Госпојину 1942.године и др.) над Србима. То су на пример Ефлер Ђура, Ефлер Анђелко и Ефлер Калман (под ред.бр.123, 143

Суђења је, ипак, било. Угледни новосадски дерматовенеролог др Обрад Милутиновић признао је у поступку, вођеном 22. новембра 1944. пред Војним судом војне области за Бачку и Барању, да је био члан делегације која је 17. јануара 1942. посетила великог жупана др Петера Фернбаха и прихватила његов предлог да се у Новом Саду изврши рација. Признао је,

Када су се мештани Велике Дренове одбили да њихова школа понесе име по Добрици Ћосићу, ‘’Вечерње новости’’ су објавиле извештај Расинског партизанског одреда, који садржи и Ћосићев потпис, о убиству 15 особа. Комунистички историчар Милан Радановић оспорава да је ово убиство било злочин и оптужуује саговорника ‘’Новости’’ Ратка Лековића за ревизионизам. Ово је Лековићев одговор