Масовне гробнице ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ   Опет је у моди оптуживање Срба за ратне злочине. Од Маркала до Рачка, стално слушамо исту причу – да је управо под нашом заставом почињено највише злочина. Потом гледамо закаснеле истине, али још не видесмо закаснелу правду. Када су режирали Маркале, у лажи су нашли разлог да нам уведу

Смена генерација У центру било ког нашег града  тешко је наћи предратну кућу или радњу у којој живе или раде наследници власника. Зато се потомци српске високе или средње класе данас налазе на друштвеној маргини, са које не могу – сем изузетно – доћи на било који битан положај у државној структури. И зато се

Опет комунизам? Изгледа да је у смени власти 5. октобра најгоре прошла Војводина. Тамо су завладала деца из комунистичких породица Чанак и Веселинов. Војвођани су доживели да их једна генерација из ових фамилија, педесетих година, тера у логоре током тзв. принудног откупа, а да им друга генерација сада спрема неко ново зло ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ

Судбина ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ   Био је 5. децембар, пола пет поподне. Враћао сам се из Ужица, из штампарије ”Рујно”, где сам предао у штампу последње странице новог ”Албума четника”. То сам, наравно, обавио у радно време, али, са пословним партнером Митром, по обичају одох на такозвани пословни ручак. Кад год ми он саопшти цену

Ко је срушен 5. октобра? ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ   Нопуна два месеца по паду комунизма у Србији, мање-више јасно се види профил преовлађујуће атмосфере у медијима, па и на културном и, уопште, интелектуалном, плану. Наиме, већ се јасно виде да ту комунисти коло воде. Прецизније: неокомунисти, у најмање двема фракцијама. Другачије, ипак, и није могло

Крај комунизма Ако је у Коштуници најзад добила новог Николу Пашића – а већ се може рећи да јесте – Србија ће се још начекати, рецимо, новог министра финансија какав је био Лазар Пачу, министра просвете какав је био Андра Николић, политичких саветника какви су били Слободан Јовановић и Јован Цвијић, дипломата попут епископа Николаја,

УОЧИ ИЗБОРА Ђинђићев потез деценије Ђинђићево протежирање свог, наоко конкурента, Коштунице, представља први истински велики потез који је повукао неко из редова опозиције од 1990. године наовамо. И као што је тај потез изненадио опозициону јавност, тако је изненадио и комунисте, који су своје предизборне калкулације правили на основу досадашњег понашања самољубивих и поткупљивих опозиционих

Као пре десет година Ако сам нешто научио у протеклој деценији, то је једноставна лекција: трајаће ово. Филозофски, могао бих чак рећи да ће комунизам трајати вечито, јер је зло вечно, али би то ипак био прејак закључак за једну практичну политичку анализу. Зато, мислим да је довољно само: потрајаће ово ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ  

Црна Гора ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ   Увек сам волео да идем у Црну Гору. И мада је овде већ повелик број оних који попреко гледају на Црногорце, тај вирус ме није закачио. Не због порекла, као што ће читалац можда закључити на основу мог презимена. Искрено, још и не знам да ли су се моји

Немачка опција Током 1999. године највећи проценат негативних  порука према ВЈ и СРЈ забележен је у медијима Албаније, Велике Британије (какво изненађење!), САД-а, Турске и Француске. Највећи број афирмативних порука објавили су медији у Кини, Русији, Грчкој, на четвртом месту – Немачкој, а на петом, у земљи још једног ”непријатеља” – Италији ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ