Београд, 27. марта 1941. Оно што сви заговорници потписивања Тројног пакта, 25. марта 1941. у Бечу, понављају, то су изјаве званичника, немачких и југословенских, смишљене да би биле прихватљиве српском јавном мњењу. У оно време, маневар није успео. Али, изгледа да јесте у међувремену, јер је, после вишедеценијске пропаганде, већи део јавности поверовао у ту

Србија у време владавине дукљанског краља Бодина (11. век). Извор: ”Историја српског народа” Станоја Станојевића. У раном средњем веку српске земље чинило је седам области. Обједињавала их је Рашка, осим у другој половини 10. века, када превласт преузима Дукља ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ Према Станоју Станојевићу, прва слободна српска држава, на челу са кнезом Властимиром, основана је у

Видео интервју са рођеном сестром Николе Калабића, рађен 1999, неколико месеци пре него што је преминула. Ангелина говори у логорским данима у Нежидеру током Првог светског рата, затим о логорским данима на Бањици током Другог светског рата, о свом оцу Милану, брату Николи… Интервју је радила екипа ”Погледа” почетком 1999. године, у Ваљеву. Ангелина је

Тог јутра, 7. јануара 1944. године, реке драгачевских сељака, занатлија и трговаца слиле су се у порте драгачевских цркава, као и у три манастира на планини Овчар. И све је изгледало као да је слобода која ће ускоро наступити и у целој држави, као што је тог тренутка било у Драгачеву ПИШЕ: Милутин ВЕЛИСАВЉЕВИЋ Немачка окупација Кра­ље­ви­не

Нова зграда Баштине завршена је августа 2023. На спрату зграде налази се Равногорска библиотека и зборно место Четници из Калгарија су били веома активни у српској заједници Калгарија у промоцији српске историје и културе кроз гостујуће говорнике из Србије и Северне Америке, вечери историјског филма и друге догађаје као што је обележавање 100 година од

”Уосталом, Србија не може да прави авионе” – изјавио је недавно један владин чиновник на Првом програму радио телевизије Србије ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ Један високи владин чиновник причао је недавно на Првом програму Радио телевизије Србије како будућност земље лежи у оријентацији на пољопривреду. Када је исцрпео све аргументе, овако је поентирао: ”Уосталом, Србија не

У дебати која се усковитлала на ову тему истичу се два непостављена али кључна питања. Прво гласи, како је у јавном дискурсу уопште дошло до тога да се озбиљно третира методолошки апсурд који држи да је за доказивање броја српских жртава неопходно оформити списак убијених? Друго питање се односи на то, какви мотиви покрећу острашћене

У званичним научним круговима данас постоје две струје које заступају опречна мишљења по питању етничког порекла Албанаца, тј. како сами себе називају – Шћипетара: 1)Или да воде директно порекло од (преживелих и неасимилованих) балканских староседелаца Илира (након сеобе Словена на Балкан). 2)Или да су пореклом са Кавказа (дакле дошљаци а не староседеоци). Са квалитативно-методолошке тачке

Пред нашим очима дешава се један занимљив процес: сада су државни историчари у Србији практично постали алтернативни, односно опозициони историчари ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ Поред (нео)комуниста разних фракција, безусловном рехабилитацијом Николе Калабића у небрано грожђе највише је упао Институт за савремену историју из Београда. Не само што његови историчари – којима је иначе шеф др Предраг Марковић, високи