Ово је прича о мало познатим детаљима из живота Милеве Марић Ајнштајн, о три деценије правних спорова и цензуре који су спречавали да јавност добије увид у истину о заједничком животу и научном раду Алберта и Милеве, као и о њеном брату Милошу чије име још увек добро памте у Русији Пише: Марина Булатовић Милева

Оно што је још указивало да су припадници Команде четничких одреда ЈВ заправо правни и морални наследници Војске Краљевине Југославије, поред многих других прописа и актова, биле су и заклетва и застава ПИШЕ: Дејан ЂЕРИЋ Претпрошле године навршила се осма деценија откада су силе Осовине напале Краљевину Југославију. Иако су поједини наши историчари и правници већ

Ни 2022. године у Србији се на државном нивоу не обележавају датуми битака регуларне Југословенске војске током Другог светског рата – Дражиних четника. А било их је много, против свих непријатеља ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ   У Србији се и 2022. године на државном нивоу обележавају наводно велике комунистичке битке, попут оне на Кадињачи. Сви главни

”Уосталом, Србија не може да прави авионе” – изјавио је недавно један владин чиновник на Првом програму радио телевизије Србије ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ Један високи владин чиновник причао је недавно на Првом програму Радио телевизије Србије како будућност земље лежи у оријентацији на пољопривреду. Када је исцрпео све аргументе, овако је поентирао: ”Уосталом, Србија не

Екипа ”Погледа” саставила је списак од 13 ставки које би званична историографија требало да прихвати, како би се решила социјалистичког наслеђа, односно комунистичке пропаганде ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ   Опозициона историографија у (пост)комунистичкој Србији настајала је истовремено са опозиционим политичким партијама, од краја 1989. године. У новембарском броју ”Погледа” тада је објављена немачка потерница за генералом

Институт за савремену историју је један од последњих остатака партијске комунистичке државне творевине на тлу Србије, пише историчарка Ана Филиповић у другом делу чланка, поводом полемике коју је др Немања Девић, запослен у овом Институту, започео против Милослава Самарџића ПИШЕ: Ана ФИЛИПОВИЋ   Политички разлози били су претеча да се оснивање и рад института измести из

Један од историчара Института за савремену историју критиковао је рад Милослава Самарџића као ‘’нестручан’’. Тим поводом, историчарка Ана Филиповић објашњава како су комунисти срозали српске институте, преобликујући их на совјетски систем, према коме они и данас функционишу ПИШЕ: Ана ФИЛИПОВИЋ Краљевска српска академија основана је 1886. године, као наследница Српског ученог друштва. Доцније је променила име

Група комунистичких интелектуалаца добила је, пре више од пола века, задатак од Удбе (јединог правог владара, уз Броза, у Брозовој Југославији) да измисли идеологију, поткрепљену “историјом” која ће омогућити да удбаши вечито остану на власти. Тада су они решили да пређу на план “б”, односно са “тековина револуције” прешли су на “љотићевштину”. Недић је постао

Коришћење речи ”победник” за партизане, од стране државних историчара, није у духу српског језика. То је у улози психолошког рата против Срба ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ У радовима државних историчара, пре свега оних из Института за савремену историју у Београду, уз партизане – ‘’Народноослободилачку војску’’, како их они зову – релативно често помиње се термин ‘’победници’’. Међутим,

Полемику је августа месеца започео историчар Института за савремену историју др Немања Девић, прозивајући Самарџића на РТВ Стара Пазова и на Јутјуб каналу ”Нови стандард”. Како се у међувремену полемика распламсала, ”Нови стандард” је питао о њој и писца Игора Ивановића, који је као кључну тачку спора означио случај Калабић. ”Зашто би неко правио фотографије