Зашто државни историчари и даље некритички преузимају ”документа” ОЗН-е и УДБ-е?
Они то чине као да им није јасно да су документа ових органа настала у тоталитарном систему само лектира ”диктатуре пролетаријата” а никако историјски извор. Настављајући се на ову „искривљену логику“, званична историографија, у лику института, се прилично искомпромитовала. Њихове књиге, штампане као мало ублажена и умивена издања из педесетих година, нико не чита и углавном