Према истраживањима историчара Александра Динчића, већина четничких војвода Косте Пећанца из Јужне Србије прешла је током рата у Дражину организацију. Динчић је сачинио списак од 56 Пећанчевих војвода из Јужне Србије који су посталио Дражини, међу којима су били и Пећанчев млађи син војвода Милан Миловановић и посинак војвода Вукоје Миловановић. Неколицина Пећанчевих војвода из

У Дражиној организацији – Југословенска војска – током Другог светског рата је проглашено 40 четничких војвода. Од овог броја, 30 је прогласио војвода Илија Трифуновић Бирчанин, а 10 мајор Јездимир Дангић. Рачунајући и војводу Бирчанина, то је укупно 41 војвода. Сем тога, за сада је познат списак од 56 војводе Косте Пећанца из Јужне Србије

Доброслав Јевђевић (Милошевац код Праче 1895 – Рим 2. октобар 1962) је рођен у свештеничкој породици, од оца Димитрија и мајке Анђелке, девојачко Косорић. У раној младости приступа организацији „Млада Босна“, због чега је искључен из сарајевске и свих других гимназија Босне и Херцеговине. Гимназијско школовање наставио је у Београду где је становао у истој

Мајор Милан Цвјетићанин (Босанска Крупа 1915 – Чикаго 1963), завршио је шест разреда гимназије, Инжењеријску подофицирску школу и електромашински курс Машинске школе морнарице. У Априлском рату 1941. био је потпоручник 2. пионирског пука у Карловцу. Избегао је заробљавање и склонио се у планине око Котор Вароши. Организовао је четничку петорку, коју је брзо претворио у

Момчило Ђујић (Топоље, Книн 27. фебруар 1907 – Сан Маркос, Калифорнија 11. септембар 1999), завршио је Богословију у Сремским Карловцима и потом постао парох у с. Стрмице код Книна. Као млад богослов објавио је збирку песама ‘‘Емилијаде’‘ (Српска манастирска штампарија Сремски Карловци, 1931. године). Уочи рата организује четнички пододбор у својој парохији. У Априлском рату

Илија Трифуновић (1887, Топола – 1943, Сплит) четовао је још од младих дана иза ондашње турске границе. У Првом светском рату тешко је рањен и изгубио је леву руку до рамена у оном чувеном боју на Грунишком вису, на Солунском фронту, 29. новембра 1916. године, када гине његов командант четнички војвода Војин Вук Поповић. Имао

Мајор Јездимир Дангић је рођен 4. маја 1897. у Братунцу, у свештеничкој породици. Као ђак, припадао је ‘‘Младој Босни’‘, због чега је у време сарајевског атентата ухапшен. Тако је Први светски рат провео у тамници. После рата Дангић завршава права у Београду и запошљава се у жандармерији. У активну службу је преведен 1928, у чину

Мирослав Ј. Трифуновић (Крагујевац, 14. август 1894 – Зеленгора, 13. мај 1945), уз Дражу је дуго био једини генерал у слободним српским планинама. Касније су на Равну Гору дошла још четири генерала (Ђукић, Дамјановић, Божић и Парац), али је од свих њих Трифуновић оставио најдубљи траг, не само због тога што је имао најдужи ратни

ДУШАН ТРБОЈЕВИЋ Душан Трбојевић (Плашко, Лика, 1921 – Чикаго, 2003), завршио је основну школу и нижу гимназију у свом родном крају, а 1935. године постаје питомац Војно-техничког завода у Крагујевцу. После завршеног школовања, 1939. године, био је запослен у Другом одељењу Војно-техничког завода, све до априла 1941. године. Половином маја долази у родни крај, али

Пуковник Велимир Пилетић (Београд 1906 – Париз 1972), унук сердар Јола Пилетића, био је елитни официр у војсци Краљевине Југославије. Завршио је највише војне школе и, као и Дража Михаиловић, постао један од 160 ђенералштабних официра, што је еквивалент данашњем звању доктор војних наука. У Априлском рату 1941. био је начелник Штаба Дунавске дивизијске области.