ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ Потпуковник Жарко Тодоровић рођен је у Београду око 1908. године. Завршио је 51. класу Ниже школе Војне академије, а потом и Вишу школу Војне академије, такође у Београду. Као један од најбољих официра послат је на специјализацију у Француску, где завршава чувену Ратну школу, у којој му је један од професора био

ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ Колико је дубока провалија у којој се налазимо, види се поред осталог и по томе које историјске личности се највише помињу у штампи и на телевизији. И 23 године после пада Берлинског зида, то су Јосип Броз Тито и његово окружење, од супруге Јованке па до бројних ”хероја рата и револуције”. Образложење

Рођен је у питомом селу Голубићу у Далмацији (18. марта 1921), у подножју Динаре, а рат га је затекао као младића који се одмах у устанку Срба на Динари 27. јула 1941, дочепао пушке. И отишао у родне планине да душмане туче. А те планине он је познавао, јер се у њима крила и колиба

Према истраживањима историчара Александра Динчића, већина четничких војвода Косте Пећанца из Јужне Србије прешла је током рата у Дражину организацију. Динчић је сачинио списак од 56 Пећанчевих војвода из Јужне Србије који су посталио Дражини, међу којима су били и Пећанчев млађи син војвода Милан Миловановић и посинак војвода Вукоје Миловановић. Неколицина Пећанчевих војвода из

У Дражиној организацији – Југословенска војска – током Другог светског рата је проглашено 40 четничких војвода. Од овог броја, 30 је прогласио војвода Илија Трифуновић Бирчанин, а 10 мајор Јездимир Дангић. Рачунајући и војводу Бирчанина, то је укупно 41 војвода. Сем тога, за сада је познат списак од 56 војводе Косте Пећанца из Јужне Србије

Доброслав Јевђевић (Милошевац код Праче 1895 – Рим 2. октобар 1962) је рођен у свештеничкој породици, од оца Димитрија и мајке Анђелке, девојачко Косорић. У раној младости приступа организацији „Млада Босна“, због чега је искључен из сарајевске и свих других гимназија Босне и Херцеговине. Гимназијско школовање наставио је у Београду где је становао у истој

Мајор Милан Цвјетићанин (Босанска Крупа 1915 – Чикаго 1963), завршио је шест разреда гимназије, Инжењеријску подофицирску школу и електромашински курс Машинске школе морнарице. У Априлском рату 1941. био је потпоручник 2. пионирског пука у Карловцу. Избегао је заробљавање и склонио се у планине око Котор Вароши. Организовао је четничку петорку, коју је брзо претворио у

Момчило Ђујић (Топоље, Книн 27. фебруар 1907 – Сан Маркос, Калифорнија 11. септембар 1999), завршио је Богословију у Сремским Карловцима и потом постао парох у с. Стрмице код Книна. Као млад богослов објавио је збирку песама ‘‘Емилијаде’‘ (Српска манастирска штампарија Сремски Карловци, 1931. године). Уочи рата организује четнички пододбор у својој парохији. У Априлском рату

Илија Трифуновић (1887, Топола – 1943, Сплит) четовао је још од младих дана иза ондашње турске границе. У Првом светском рату тешко је рањен и изгубио је леву руку до рамена у оном чувеном боју на Грунишком вису, на Солунском фронту, 29. новембра 1916. године, када гине његов командант четнички војвода Војин Вук Поповић. Имао

Мајор Јездимир Дангић је рођен 4. маја 1897. у Братунцу, у свештеничкој породици. Као ђак, припадао је ‘‘Младој Босни’‘, због чега је у време сарајевског атентата ухапшен. Тако је Први светски рат провео у тамници. После рата Дангић завршава права у Београду и запошљава се у жандармерији. У активну службу је преведен 1928, у чину