Пише: Раде Ликић Алекса је рођен 1910. године у невесињском селу Грабовици од оца Јанка и мајке Милице (дјевојачки, Капор). Била је то бројна породица. Јанко и Милица имали су десеторо дјеце, од којих је 6 преживјело, Спасоје, Миле, Андрија, Коса, Милка и јунак наше приповјести Алекса. Његове најраније успомене биле су мучне. Много херцеговачких

Пише: Милослав Самарџић Миодраг Басарић је рођен 1910. године у селу Врбета у Гружи, од оца Велимира и мајке Живане. Око 1933. године завршио је подофицирску школу у Сомбору. Оженио се 1936. године Јеленом Павлов, кројачицом из Бечеја. Тада су се преселили у Крагујевац, где им се 1937. родио син Добросав. Ново место Миодрагове службе

Пише: Милослав Самарџић Алекса Б. Драшковић (Заљуће, Чево код Цетиња, 1907 – Мунстерау, Индијана, САД, 1996), je после шест разреда гимназије завршио Нижу школу Војне академије (1930) и Пешадијску официрску школу (1931). Уочи рата, 1940. године, због болести је оцењен као ограничено способан и распоређен у Војни округ Цетиње. Ипак, и са нарушеним здрављем, остаје

Мит гласи: командант Србије, генерал Мирослав Трифуновић, позвао је команданта Црне Горе, потпуковника Ђуришића, мимо Дражиног знања да се повуче у Босну, што је довело до страдања војске и народа… Како овај мит изгледа у „судару“ са документима: да ли се ту уопште помиње генерал Трифуновић, или су извесну улогу одиграли љотићевци? Шта кажу документа

Мајор Павле Ђуришић је у јесен 1943. побегао из логора у Пољској, са капетаном Милошем Словићем. Стигли су до Београда, где их хапсе недићевци. Ђуришића пушта др Херман Нојбахер, специјални опуномоћеник владе Трећег Рајха за Балкан, покушавајући да промени немачку политику. Ђуришић је почетком децембра 1943. отишао код Драже у Врховну команду, где је остао

И на прагу 2014. година званична историја у Србији остаје (нео)комунистичка. То видимо по њеном најновијем (не)делу: најави штампања „Мољевићевих мемоара” – мада је реч о фалсификату Удбе, највероватније из радионице Николе Миловановића Грбе ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ   Данашња званична историја задржава све битне елементе историје социјалистичке Југославије, а то су: –         обавезно коришћење термина

У свом дому у Чикагу, 16. новембра 2013. године, у 94-тој години преминуо је Милан Драговић, почасни председник Организације српских четника ”Равна Гора”. Пре рата Милан је био пилот ратног ваздухопловства Краљевине Југославије, а током рата четнички командант у Лици. У наставку преносимо један од ретких интервјуа Милана Драговића, из 1991. године: Милан Драговић је

ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ Потпуковник Жарко Тодоровић рођен је у Београду око 1908. године. Завршио је 51. класу Ниже школе Војне академије, а потом и Вишу школу Војне академије, такође у Београду. Као један од најбољих официра послат је на специјализацију у Француску, где завршава чувену Ратну школу, у којој му је један од професора био

ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ Колико је дубока провалија у којој се налазимо, види се поред осталог и по томе које историјске личности се највише помињу у штампи и на телевизији. И 23 године после пада Берлинског зида, то су Јосип Броз Тито и његово окружење, од супруге Јованке па до бројних ”хероја рата и револуције”. Образложење

Рођен је у питомом селу Голубићу у Далмацији (18. марта 1921), у подножју Динаре, а рат га је затекао као младића који се одмах у устанку Срба на Динари 27. јула 1941, дочепао пушке. И отишао у родне планине да душмане туче. А те планине он је познавао, јер се у њима крила и колиба