Пише: Саша Недељковић После Уједињења 1918. Срби католици сматрали су да је њихово национално питање решено уједињењем са Србијом и стварањем Југославије. У листу „Дубровник” о том времену истиче се: „Католичко Српство, које је цијелу ову борбу изводило, цијенило је након рата борбу завршеном и да ће оно мирно без борбе и без запрека моћи,

Преписка између генерала Михаиловића и потпуковника Ђуришића од децембра 1944. до марта 1945. године. Њихов сусрет на Вучјаку. Шта се дешавало у селу Мајевац? Шта је истина о наводном нападу на Тузлу? Михаиловићев проглас поводом Ђуришићевог одласка. Шта је Ђуришић одговорио Рачићу? Пише: Милослав Самарџић Повезани чланци: Лијевча поље Павле Ђуришић мења страну Зашто се

Био је штићеник проф. др Михаила Илића, Члан Српског културног клуба, лидер Демократске омладине на Београдском универзитету, сарадник Љубе Давидовића и Милана Грола, командант среза у Дражиној организацији… ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ Када је реч о Другом светском рату, наша историографија се и даље креће у релацијама четници – партизани, односно комунисти – равногорци. То је

Пише: Раде Ликић Алекса је рођен 1910. године у невесињском селу Грабовици од оца Јанка и мајке Милице (дјевојачки, Капор). Била је то бројна породица. Јанко и Милица имали су десеторо дјеце, од којих је 6 преживјело, Спасоје, Миле, Андрија, Коса, Милка и јунак наше приповјести Алекса. Његове најраније успомене биле су мучне. Много херцеговачких

Пише: Милослав Самарџић Миодраг Басарић је рођен 1910. године у селу Врбета у Гружи, од оца Велимира и мајке Живане. Око 1933. године завршио је подофицирску школу у Сомбору. Оженио се 1936. године Јеленом Павлов, кројачицом из Бечеја. Тада су се преселили у Крагујевац, где им се 1937. родио син Добросав. Ново место Миодрагове службе

Пише: Милослав Самарџић Алекса Б. Драшковић (Заљуће, Чево код Цетиња, 1907 – Мунстерау, Индијана, САД, 1996), je после шест разреда гимназије завршио Нижу школу Војне академије (1930) и Пешадијску официрску школу (1931). Уочи рата, 1940. године, због болести је оцењен као ограничено способан и распоређен у Војни округ Цетиње. Ипак, и са нарушеним здрављем, остаје

Мит гласи: командант Србије, генерал Мирослав Трифуновић, позвао је команданта Црне Горе, потпуковника Ђуришића, мимо Дражиног знања да се повуче у Босну, што је довело до страдања војске и народа… Како овај мит изгледа у „судару“ са документима: да ли се ту уопште помиње генерал Трифуновић, или су извесну улогу одиграли љотићевци? Шта кажу документа

Мајор Павле Ђуришић је у јесен 1943. побегао из логора у Пољској, са капетаном Милошем Словићем. Стигли су до Београда, где их хапсе недићевци. Ђуришића пушта др Херман Нојбахер, специјални опуномоћеник владе Трећег Рајха за Балкан, покушавајући да промени немачку политику. Ђуришић је почетком децембра 1943. отишао код Драже у Врховну команду, где је остао

И на прагу 2014. година званична историја у Србији остаје (нео)комунистичка. То видимо по њеном најновијем (не)делу: најави штампања „Мољевићевих мемоара” – мада је реч о фалсификату Удбе, највероватније из радионице Николе Миловановића Грбе ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ   Данашња званична историја задржава све битне елементе историје социјалистичке Југославије, а то су: –         обавезно коришћење термина

У свом дому у Чикагу, 16. новембра 2013. године, у 94-тој години преминуо је Милан Драговић, почасни председник Организације српских четника ”Равна Гора”. Пре рата Милан је био пилот ратног ваздухопловства Краљевине Југославије, а током рата четнички командант у Лици. У наставку преносимо један од ретких интервјуа Милана Драговића, из 1991. године: Милан Драговић је