Мирослав Ј. Трифуновић (Крагујевац, 14. август 1894 – Зеленгора, 13. мај 1945), уз Дражу је дуго био једини генерал у слободним српским планинама. Касније су на Равну Гору дошла још четири генерала (Ђукић, Дамјановић, Божић и Парац), али је од свих њих Трифуновић оставио најдубљи траг, не само због тога што је имао најдужи ратни

ДУШАН ТРБОЈЕВИЋ Душан Трбојевић (Плашко, Лика, 1921 – Чикаго, 2003), завршио је основну школу и нижу гимназију у свом родном крају, а 1935. године постаје питомац Војно-техничког завода у Крагујевцу. После завршеног школовања, 1939. године, био је запослен у Другом одељењу Војно-техничког завода, све до априла 1941. године. Половином маја долази у родни крај, али

Пуковник Велимир Пилетић (Београд 1906 – Париз 1972), унук сердар Јола Пилетића, био је елитни официр у војсци Краљевине Југославије. Завршио је највише војне школе и, као и Дража Михаиловић, постао један од 160 ђенералштабних официра, што је еквивалент данашњем звању доктор војних наука. У Априлском рату 1941. био је начелник Штаба Дунавске дивизијске области.

Пуковник Милош Радојловић Пуковник Милош Радојловић рођен је 8. маја 1907. године у Београду. Завршио је Нижу и Вишу школу Војне академије, а потом и Ђенералштабну припрему. У Ђенералштабну струку (еквивалент данашњем звању доктор војних наука) преведен је 1937. године. У априлском рату 1941. Милош Радојловић, тада ђенералштабни мајор, је заробљен и одведен у Немачку.

Мајор Радослав Филиповић Радослав Доса Филиповић је рођен 1909. године у земљорадничкој породици у Медвеђи код Трстеника. Четворогодишње школовање завршава у Медвеђи, а осмогодишњу гимназију у Крушевцу 1929. године. Уписује Војну академију и излази као потпоручник 57. класе. Почиње да службује у Пожаревцу.  Жени се 1938. године ћерком једног од најбогатијих трговца у Источној Србији, Стевана

Мајор Вучко Игњатовић Мајор Вучко Игњатовић (Ваљево 1909 – Нова Варош 1942) био је један од најважнијих официра у првој фази грађанског рата. Велики број официра, спреманих за борбу против спољног агресора, тешко је прихватао грађански рат наметнут од стране комуниста, иако су они нападали с дозом радости: ‘‘Дошло је до коначног обрачуна са четницима.

Мајор Предраг Раковић је рођен 1912. године у селу Пријевор код Чачка. Априлски рат 1941. дочекао је у чину активног интендантског поручника. Избегао је заробљавање, вратио се са фронта у Хрватској и одмах отишао на Равну Гору.  У устанку 1941. командовао је Љубићким четничким одредом. Децембра месеца исте године одред прераста у Љубићку бригаду, а

Капетан Звонко Вучковић Капетан Звонимир Звонко Вучковић је рођен 1916. године у Бијељини. Потицао је из мешовитог брака (отац Хрват, мајка Српкиња). Мајка му се касније преудала за српског генерала Александра Вучковића, који постаје најважнија личност у његовом животу. Узео је очухово презиме и изјашњавао се као Србин, мада му је увек остало блиско југословенство.

Капетан Леонида Петровић Капетан прве класе Леонида Петровић, рођен је 1906. године у Кладову. У Априлском рату 1941. избегао је заробљавање и постао један од водећих устаничких команданата у свом родном крају. Када је средином 1942. године формиран Тимочки корпус, именован је за команданта Зајечарске бригаде. Важио је за најхрабријег и најдисциплинованијег официра, не само

Капетан Радомир Петровић Кент Капетан Радомир Петровић Кент је рођен 6. септембра 1917. године у селу Горњи Крупац код Алексинца. Његов отац Велимир, угледни домаћин, био је кандидат Демократске странке Давидовић-Грол. Радомир је гимназију завршио у Алексинцу, а матурирао је у Нишу. Војно-интендантску академију завршио је 1939. у Београду. У априлском рату 1941, Немци два