Лијевча поље ПИШЕ: Милослав Самарџић Ђуришић је одступио на запад 13. марта 1945, јер су тога дана из Загреба стигле вести које је дуго очекивао. Код лидера малобројних црногорских сепаратиста, Секуле Дрљевића, који је од почетка рата живео под заштитом Анте Павелића, Ђуришић је раније послао најмање пет делегата: Бећира Томовића, Бошка Аграма, потпуковника Милана

Коментар у вези сарадње са окупаторима ПИШЕ: Милослав Самарџић Још пре Битке за Србију комунисти су јавно открили своја два основна ратна циља: смањење територије Србије више него упола (до 1941. српска територија протезала се од грчке границе на југу до Неретве и Уне на западу) и насилно укидање демократије и завођење диктатуре. У четничким

Споразуми између Босанских четничких одреда и НДХ ПИШЕ: Милослав Самарџић Још за Дангићеве слободе поједини босански четнички одреди потражили су спас у потписивању локалних примирја са Хрватима и Немцима. На предузимање овог корака пресудно је утицала немогућност вођења борбе истовремено против три непријатеља. Према речима Бранислава Лазичића, на конференцији четничких одреда са леве обале Врбаса

Немачка стратегија током Битке за Србију и улога мајора Вајела ПИШЕ: Милослав Самарџић Зашто су Немци покушавали да наоружају четнике, када су знали да ће то оружје бити употребљено против њих? Одговор на ово, наоко апсурдно питање, једноставан је: Вајкс и Нојбахер су веровали да, иако им је то највећа жеља, четници не могу окренути

Како су комунисти фалсификовали Кесеровићев говор на суђењу ПИШЕ: Александар ДИНЧИЋ Случајно сам на сајту нашао одсечак са Кесеровићевог суђења у Београду. Извор: http://www.znaci.net/00001/11_36.htm Каже се: U optužnici se kaže da sam se jula meseca 1941. godine stavio pod komandu Koste Pećanca i da me je on postavio za vojvodu rasinskog, kao i da sam

Демократска странка у четницима ПИШЕ: Милослав Самарџић Странка која је највише учествовала у четницима била је – Демократска странка. Зато је једино њој Дража дозволио да има своју јединицу: Омладинска бригада ”Михајло Наумовић”, у саставу 1. равногорског корпуса. Михаило Наумовић је био студент из Београда. Овде су његове слике, као београдског илегалца и као четника

ПИШЕ: Милослав Самарџић Крајем 1943. године Дража наређује стварање мреже равногорских одбора, који постају база Централног националног комитета Краљевине Југославије. После Светосавског конгреса, они ће постати база Југословенске народне демократске заједнице, у коју су ушле и политичке странке (чија инфраструктура је такође чинила базу ЦНК). Равногорски одбори су основани према Дражиним упутствима свим командантима од

Укупна савезничка помоћ четницима 1941-1944. ПИШЕ: Александар ДИНЧИЋ   Укупна савезничка помоћ која је уручена четницима према потпуним документима износи: НОВЕМБАР 1941 -30 митраљеза -20 аутомата -90 аутоматских револвера -1000 завоја за прву помоћ -10.000 динара у злату -50 бацача са по 100 мина за сваки -100.000 ручних бомби -40 италијанских револвера са муницијом -100

Четници (ЈВуО) у међународном праву ПИШЕ: Александар Динчић Израз „после капитулације Југославије“ може се наћи по свим школским уџбеницима историје уназад седамдесет година, а такође и у свакодневном говору на теми о Другом светском рату. Самим чином капитулације нестала је правна легитимност војно-зараћених снага Краљевине Југославије које су отишле у пораженички табор. С тога се