Главни мени за историју
Титов биограф о Дражи ПИШЕ: Милослав Самарџић Београдски новинар Перо Симић, познат као биограф Јосипа Броза Тита, и то најбољи, јер је у домаћим и руским архивима успео да сакупи све битне податке о овом диктатору – објавио је књигу ”Дража – смрт дужа од живота” (Службени гласник, Београд, 2012). О Брозу Симић је објавио
Стеван К. Павловић: „Хитлеров нови антипоредак – Други светски рат у Југославији” ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ Зашто нам из српске емиграције долазе књиге као да су писане у Србији под Брозом? Ово питање поставио сам недавно у рецензији романа Николе Моравчевића ”Албион, Албион”, а сада га понављам у вези са књигом Стевана К. Павловића „Хитлеров нови
Дневник Хитлеровог генерала (Глез фон Хорстенау, ”Између Хитлера и Павелића”, ”Нолит”, Београд, 2007) ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ Захваљујући вредном преводиоцу Николи Живковићу, објављена је и трећа за редом немачка књига на тему Други светски рат. Реч је о дневничким записима Глеза фон Хорстенауа, који је од 1941. до 1944. године био ”немачки опуномоћени генерал у Хрватској”.
Кад Немац пише српску историју ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ На округлом столу одржаном у уторак 24. фебруара о књизи ”Историја Србије од 19. до 21. века” немачког историчара Холма Зундхаусена, речено је поред осталог да су странци написали чак 2.500 историја Срба! Ако су их писали као Зундхаусен – а изгледа да јесу – онда смо
О роману ”Албион, Албион” ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ Историјски роман ”Албион, Албион” Николе Моравчевића има велике амбиције. Намера аутора је да открије највеће тајне Другог светског рата, а нарочито оне које су одредиле судбину српског народа. Ликови у роману су главни актери на различитим ратним странама: Генерал Дража Михаиловић и официри из његовог штаба, попут мајора
О књизи ”Грађански рат у Србији” ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ Читао сам разне књиге о Другом светском рату, али књига Боривоја М. Карапанџића ”Грађански рат у Србији 1941-1945” (Нова искра, Београд, 1993), стварно је нешто посебно. Аутор, који је током рата био љотићевац, описао је своје саборце још боље него комунисти своје. Похвално се изражава и
Најдановић: ”Равна Гора, заблуде…” ПИШЕ: Александар ДИНЧИЋ У рату, а понајвише ако је он попрпимио облике грађанског, пропаганда је по правилу најбоља храна. Ово посебно треба рећи за оне који су од тог рата видели само корист. Kратко и јасно, да преживе под нечијом заштитом-конкретно немачком. Лако је писати памфлете и критике заваљен у удобну
Ово је поглавље из књиге Бранислава J. Страњаковића (објављене анонимно, 1944. године – аутор je тaдa имаo 21 годину) ”Основне истине о раду и циљевима Тита и кoмуниста”. Поднаслов: ”Прави лик комунистичког покрета у Југославији. Противсрпско обележје комунистичког рада. Зашто водим борбу против комуниста.” На насловној страни је писало: ”Августа 1944 Слободне српске планине 501”.
ДРАЖИНА СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ Чак је и Мољевић, коме је то било у другом плану, приметио наглашену социјалну црту у Дражиним погледима на свет. О утисцима са првог састанка са Дражом, он пише: У социјалним питањима показује већу широкогрудност него у политичким. У разговорима о друштвеном уређењу нарочито наглашава задругарство… Наглашава и учешће
У четвртак 3. октобра 2002. године Први програм Црногорске телевизије емитовао је документарну емисију о партизанском комесару Љуби Чупићу, једном од учесника тзв. левих скретања у Црној Гори, у зиму 1941/42. године. Чупића су априла 1942. заробили четници Баје Станишића, који су га потом предали квислиншкој управи у Никшићу. Јавно је осуђен и стрељан. Приликом
