Непозната италијанска документа Мила Михајловић: ”Југославија април 1941 – септембар 1943”, издање Удружења српских издавача, Београд 2012. ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ Ауторка ове изузетно значајне књиге живи и ради у Риму, па се посветила истраживању италијанских архива. Италијанска документа су до сада у нашој историографији коришћена у ретким приликама и недовољно, тако да су многе битне

Лажни зборници НОР-а ПИШЕ:  Александар ДИНЧИЋ   Да ли највећа едиција о Другом светском рату на овим просторима под називом „Зборници докумената и податакао о НОР-у 19411945“ у свим томовима дају истину? Одговор гласи Не! У великом броју ових зборника објављивана су комунистичка, италијанска, бугарска, четничка и недићевска документа. Ако занемаримо комунистичка документа, па погледамо

Лик ђенерала Драже Михаиловића у делима Војислава Шешеља ДА Л’ ЈЕ ДРАЖА, ДА Л’ ЈЕ ТИТО… Шешељ прихвата комунистичку историју о ђенералу Дражи, укључујући и део о ‘’великосрпској идеологији’’, с тим што он тврди да је то добро, а да су методе, за разлику од комунистичких, биле лоше ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ     Поред Вука

Лик ђенерала Драже Михаиловића у делима Вука Драшковића Вук Драшковић – ОД ТИТА ДО ДРАЖЕ И НАЗАД Јавно одрицање Вука Драшковића од комунизма, по питању историје, само је формална ствар, јер четнике и данас описује на исти начин као у фељтону „Последња четничка завера”, објављеном у „Политици експрес” августа 1974. године ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ  

Демантујем књиге Добрице Ћосића ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ Неписано правило гласи: једна слика говори више од 1.000 речи. Зато прилажем 20 слика и демантујем романе Добрице Ћосића ”Далеко је Сунце” и ”Деобе”. Партизане, којима је и сам припадао, Ћосић је описао као народну војску и оличење добра, док је четнике приказао црње и од самог ђавола.

Скривена историја Прича о злу Поводом исповести Титовог убице Видана Мићића, у роману ”Џелат” Слободана Гавриловића ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ Непосредно после Другог светског рата, и у село Губеревац у Гружи дошле су партизанке ради ”идеолошког образовања жена”. После њиховог излагања, реч је узела бистра и отресита домаћица Милка Алексић. Поред осталог, рекла је: ”Позивам вас

Титов биограф о Дражи ПИШЕ: Милослав Самарџић Београдски новинар Перо Симић, познат као биограф Јосипа Броза Тита, и то најбољи, јер је у домаћим и руским архивима успео да сакупи све битне податке о овом диктатору – објавио је књигу ”Дража – смрт дужа од живота” (Службени гласник, Београд, 2012). О Брозу Симић је објавио

Стеван К. Павловић: „Хитлеров нови антипоредак – Други светски рат у Југославији” ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ Зашто нам из српске емиграције долазе књиге као да су писане у Србији под Брозом? Ово питање поставио сам недавно у рецензији романа Николе Моравчевића ”Албион, Албион”, а сада га понављам у вези са књигом Стевана К. Павловића „Хитлеров нови

Дневник Хитлеровог генерала (Глез фон Хорстенау, ”Између Хитлера и Павелића”, ”Нолит”, Београд, 2007) ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ Захваљујући вредном преводиоцу Николи Живковићу, објављена је и трећа за редом немачка књига на тему Други светски рат. Реч је о дневничким записима Глеза фон Хорстенауа, који је од 1941. до 1944. године био ”немачки опуномоћени генерал у Хрватској”.

Кад Немац пише српску историју ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ На округлом столу одржаном у уторак 24. фебруара о књизи ”Историја Србије од 19. до 21. века” немачког историчара Холма Зундхаусена, речено је поред осталог да су странци написали чак 2.500 историја Срба! Ако су их писали као Зундхаусен – а изгледа да јесу – онда смо