(26-06-2015, 03:31 PM)Чеда Пише: [ -> ]Занима ме оквирно колико је жртава пало у Србији, у грађанском рату ,али грађанском рату српског националног корпуса, тј у сукобима ЈВуО, недићеваца, љотићеваца,пећанчевих итд???
Највише у једној бици 168 љотићеваца и 12 четника - Битка код Стопање 1943, с тим што сам цифре написао по сећању.
Међутим, љотићевци су стрељали 400 ДМ присталица у Крушевцу у то време. Ако се броје та стрељања, као и жртве које су љотићевци, ''Српски Гестапо'', Специјална полиција, недићевци, и сл, предали Немцима, а ови их убили у логорима или стрељали, бројка је висока, далеко преко 10.000.
Ако се броје само погинули у борбама, око 1.000.
Ако се броје некомунисти ликвидирани од стране четника ван борбе, то је још око 1.000, али у тих 1.000 увршћени су и црноберзијанци, немачке проститутке, и сл, дакле поред сарадника окупатора.
Хвала Вам на одговору, чуо сам неке невероватне цифре које су ми се чиниле немогућим па сам морао да проверим.
На онај позив да комунисти кажу бар један град који су заузели од Нијемаца до доласка ЦА 1944, они кажу да има један (ето на шта су спали), Ивањица у јануару 1944, а и то на кратко, само један дан су га држали.
Од кога су узели град?
https://sh.wikipedia.org/wiki/Bitka_za_I...nuara_1944.
(27-06-2015, 12:52 AM)Романија Пише: [ -> ]На онај позив да комунисти кажу бар један град који су заузели од Нијемаца до доласка ЦА 1944, они кажу да има један (ето на шта су спали), Ивањица у јануару 1944, а и то на кратко, само један дан су га држали.
Од кога су узели град?
https://sh.wikipedia.org/wiki/Bitka_za_I...nuara_1944.
Нису тад успели да заузму Ивањицу, а и нису је држали Немци, него недићевци и Бугари, чија већина се одмах повукла. Ивањицу дели река Моравица, комунисти су накратко упали до реке. Повукли су се кад су наишли Немци. Они кажу да су имали три погинула, а друга страна много више. Према Калабићевом извештају, погинуо је 55 партизана, а према недићевском преко 100.
Ако би се применио тај критеријум - део града кратко време - могли бисмо рећи да су четници ослободили од Немаца 1941. Крушевац, Краљево, Шабац, итд.
Али свакако то није добар критеријум.
(29-06-2015, 09:19 AM)Брада Пише: [ -> ] Читајући http://www.pogledi.rs/forum/Thread-desim...0%B8%D1%9B
дошао сам до Резолуције Четничке Омладине у Шаховићима 1.XII 1942. и Кордунашког Процеса 1944.
Имате ли текст резолуције и шта знате о том међу партизанском суђењу 1944?
Читао сам резолуцију, има је и на интернету. Један сасвим небитан текст током рата, који су комунисти после прогласили битним, јер им користи у пропаганди. За то се током рата није ни знало, нити иначе један омладински скуп може да утиче на државу и војску.
Што се тиче Кордунашког процеса, у тим крајевима су партизани дезертирали у четнике све до краја рата, због сарадње комуниста и усташа. Партизани Срби били су под командом комунистичке партије Хрватске. Записник са тог процеса никад није објављен, али имам га негде у архиви. Послао сам га и Радету Ребићу да прокоментарише, али још нисам добио одговор, стар је човек. Ребић је познавао неке од тих партизанских пребега, а један од њих је жив и у контакту су. Тај процес одаје језив утисак о атмосфери у партизанским редовима.
Момчило Диклић је написао пар књига на ту тему:
Трагови велике преваре и дубоке ране издаје (о четницима),
Како су страдали визионари судбине Срба у Хрватској (Будачки процес),
Српско питање у Хрватској 1941-1950,
Срби у Хрватској 1945-1990
и Уништавање српске културе.
Да ли у тим књигама има о Кордунашком процесу?
Све књиге се дотичу те тематике на овај или онај начин.
Како су страдали визионари судбине Срба у Хрватској (Будачки процес): ова књига се бави само тиме. Будачки или Кордунашки процес је једно те исто (процес је одржан у Горњем Будачком).
Наишао сам негде на податак да је Душан Радоњић, зет Милана Стојадиновића, био четнички поручник. Самарџићу, да ли знаш нешто више о том човеку?
Не знам, немамо га у списку официра (формацији).
Милославе ускоро се ближи седамдесетогодишњица смрти пуковника Кесеровића, јел беше рехабилитован. да ли је уопште поднет захтев? Шта је са Лукачевићем?
(28-07-2015, 10:13 PM)Вукашин Петковић Пише: [ -> ]Милославе ускоро се ближи седамдесетогодишњица смрти пуковника Кесеровића, јел беше рехабилитован. да ли је уопште поднет захтев? Шта је са Лукачевићем?
Нису рехабилитовани ни један ни други.
Знам да су Кесеровићеви ћерка и унук спремали захтев за рехабилитацију прошле године, мислим да су поднели.
Милославе, да ли је у ЈВуО било високих предратних официра или су сви одведени у заробљенички логор? Кад се чита литература о четницима у очи упада чињеница да су бригадама и корпусима командовали нижи и евентуално средњи официри.