Имам једно питање за све на форуму, а тиче се писама која је наводно Ђенерал Дража послао Степинцу и Павелићу 1945. године у којима је тражио пролазак за себе и своје људе кроз НДХ, како би се предали западним савезницима. Постоји ли литература или неки озбиљни чланак или више њих који се баве овом тематиком, а да нису наравно део црвене пропаганде. Поздрав свима, ја сам овде нова торта...
У поступку Дражине рехабилитације, суд је утврдио да су та писма, као и "Дражина инструкција" из децембра 1941. године, фалсификати. То је наведено и у решењу, чини ми се.
(04-02-2019, 11:23 PM)NikolaKG1987 Пише: [ -> ]Имам једно питање за све на форуму, а тиче се писама која је наводно Ђенерал Дража послао Степинцу и Павелићу 1945. године у којима је тражио пролазак за себе и своје људе кроз НДХ, како би се предали западним савезницима. Постоји ли литература или неки озбиљни чланак или више њих који се баве овом тематиком, а да нису наравно део црвене пропаганде. Поздрав свима, ја сам овде нова торта...
О том и другим фалсификатима има овде:
https://www.pogledi.rs/24255-2/
У Политици је објављен нови
чланак о Калабићу, где се између остало помиње:
"...Наведен је случај Живана Ђурђевића из села Балиновић код Ваљева којем су у пролеће 1943. године најпре заклали једног сина, а потом Живана живог пекли на ражњу. У Горњем Црниљеву код Осечине убијен је мештанин Александар Павловић Герла који је одбио да четницима спреми храну, у мају 1944. у Рајковцу код Аранђеловца заклане су сељанка Даринка Радовић и њене две ћерке. У селу Копљару код Аранђеловца 26. децембра 1943. Калабић и његова свита заклали су 22 особе, међу њима и једно дете, у селу Светлићу код Тополе у јуну 1944. заклали су породицу Чедомира Ђурђевића, у Вранићу у децембру 1943. заклали су или убили 72 житеља..."
1. Да ли је истина ово клање жена и деце, и печење на ражњу?
2. Да ли су ови злочини у потпуности измишљени или делимично тачни?
3. Ако злочини нису измишљени, која је њихова позадина и контекст?
4. Постоји ли Калабићева одговорност, а ако постоји, да ли је Калабић одговоран директно, тј. да је лично клао или надгледао клања, или по командној одговорности, тј. зато што није преузео мере да спречи или казни извршиоце злочина?
Злочин у Вранићу нема везе не само са Калабићем, него ни са Гардом, то је урадио један батаљон Авалског корпуса.
У Копљарима мислим да је било мање од десет убијених, а не 22. Ако је реч о оним Циганима. Калабић није био присутан.
(07-02-2019, 06:38 AM)Небојша Пише: [ -> ]У Политици је објављен нови чланак о Калабићу, где се између остало помиње:
"...Наведен је случај Живана Ђурђевића из села Балиновић код Ваљева којем су у пролеће 1943. године најпре заклали једног сина, а потом Живана живог пекли на ражњу. У Горњем Црниљеву код Осечине убијен је мештанин Александар Павловић Герла који је одбио да четницима спреми храну, у мају 1944. у Рајковцу код Аранђеловца заклане су сељанка Даринка Радовић и њене две ћерке. У селу Копљару код Аранђеловца 26. децембра 1943. Калабић и његова свита заклали су 22 особе, међу њима и једно дете, у селу Светлићу код Тополе у јуну 1944. заклали су породицу Чедомира Ђурђевића, у Вранићу у децембру 1943. заклали су или убили 72 житеља..."
1. Да ли је истина ово клање жена и деце, и печење на ражњу?
2. Да ли су ови злочини у потпуности измишљени или делимично тачни?
3. Ако злочини нису измишљени, која је њихова позадина и контекст?
4. Постоји ли Калабићева одговорност, а ако постоји, да ли је Калабић одговоран директно, тј. да је лично клао или надгледао клања, или по командној одговорности, тј. зато што није преузео мере да спречи или казни извршиоце злочина?
1. Није. Али три сведока су потврдила да су комунисти пекли неког Парезановића на месту Паљевине на Руднику, 1943. Везаног на ражањ.
Или овог жандарма, види под бр. 1:
https://www.pogledi.rs/primeri-najvecih-...ad-srbima/
2. Нешто је измишљено, нешто тачно, мада увеличано. На пример, у Вранићу је био злочин. У Копљарима су поубијани шпијуни, неки Роми и Срби (ишли су по селима као да гатају и раде нешто, а у ствари маркирали богатије грађане; по њиховом одлаксу, такви су ноћу опљачкани и убијени; дошло је до истраге и то је утврђено).
3. Контекст за Копљаре као што рекох, дакле није злочин, за Врнаић освета. Био је Авалски корпус, не Гарда.
4. Калабић је заклао само једног љотићевца, шефа у Ваљеву, пошто су му одвели дете на Бањицу, а њега гонили, заједно са Немцима. Ноћу се прикрао, јер ноћу су негде биваковали по селима, осмотрио тог једног и пресудио му камом. Гарда је имала војни суд, као и свака јединица. Калабић је имао овлашћења да изриче смртне казне, док Дража то овлашћење није одузео командатима корпуса, негде 1943. Командана одговорност се не примењује на четнике. Нирнбершки суд то није дозволио, ишла је делагација из социјалистичке Југославије да тражи одобрење, али није добила, чак ни од Совјета. С образложењем да су четници били део Западних савезника. Иначе по командној одговорности нпр. командант НАТО пакта би сваког дана био извођен на суд.
Укратко, нико још није изнео неки доказ по коме би се Калабић могао прогласити за злочинца.
Шта мислиш да ли ће Бојан Димитријевић овако као ти образложити то на суду?
(07-02-2019, 05:55 PM)Бенито Пише: [ -> ]Шта мислиш да ли ће Бојан Димитријевић овако као ти образложити то на суду?
Државни историчари не признају континуитет државе после Априлског рата. Тако да ово са судовима отпада. Осим ако се у међувремену није нешто променило.
Што се тиче убиства Александра Павловића Герле,у хроници Горњег Црниљева Љупка Миловановића пише овако.Четнички штаб са Николом Калабићем налазио се у згради школе.Никола пошаље једног од својих људи код Александра Симића да им обезбеди храну и допреми до школе.Овај изађе и не схвативши где треба да иде погреши и оде код куће Павловића,који је био сеоски кмет и добар Калабићев пријатељ.Каже му да га је послао Никола за храну за људство.Александар сав изнервиран јер му је тај дан једно од унучади упало у рупу са кречом и једва остало живо,опсова придошлицу,и онога ко га је послао одбивши да спреми храну.Овај се врати и каже Калабићу како је било.Никола и даље не схватајући о ком се човеку ради пошаље двојицу четника по Александра.Кад су дошли,и обавестили Николу да су га довели,он рече да иду и да га убију.Они без речи одоше ка оближњем потоку,звани Изворац испод Бељича кућа.Кад ови одоше један четник из Николине прање рече,,Зар,Никола најбољег пријатеља да убијеш?Којег пријатеља,одговори Никола.Онај повика,,Александра Герлу!Никола се помами од беса,тек сад схватајући о кавој се забуни овде ради и рече овоме,,Трчи да га пусте.Само изаже овај у школско двориште чу се пуцањ у потоку.Било је касно.
Имам још једно питање господина Самарџића или неког од форумаша пошто сам читајући форум приметио да сте врло упућени у тематику Другог светског рата у Краљевини Југославији. Наиме пошто су моји са очеве стране из Пећи у Метохији, деда од Булатовића, баба од Савељића интересује ме које јединице су постојале у тим пределима, што ЈВ, што осталих јединица? Чукундеда је био Солунац, па се после Великог рата, декретом краља Александра населио у Метохији, село Крушевица у околини Пећи. Волео бих да пронађем своје претке, на којој год страни да су били. Мајчини су Шумадинци на потезу Рача-Вишевац, прадеда се звао Радомир Ђокић, а бабини су од Туфегџића из Вишевца. Можда нису ни учествовали у рату, моји ми не причају о томе, само о чукундеди који је после Мојковца отишао са српском војском преко Албаније.
(07-02-2019, 07:40 PM)NikolaKG1987 Пише: [ -> ]Имам још једно питање господина Самарџића или неког од форумаша пошто сам читајући форум приметио да сте врло упућени у тематику Другог светског рата у Краљевини Југославији. Наиме пошто су моји са очеве стране из Пећи у Метохији, деда од Булатовића, баба од Савељића интересује ме које јединице су постојале у тим пределима, што ЈВ, што осталих јединица? Чукундеда је био Солунац, па се после Великог рата, декретом краља Александра населио у Метохији, село Крушевица у околини Пећи. Волео бих да пронађем своје претке, на којој год страни да су били. Мајчини су Шумадинци на потезу Рача-Вишевац, прадеда се звао Радомир Ђокић, а бабини су од Туфегџића из Вишевца. Можда нису ни учествовали у рату, моји ми не причају о томе, само о чукундеди који је после Мојковца отишао са српском војском преко Албаније.
На подручју Пећи деловао је Други косовски корпус. Ево формације:
Други косовски корпус – Горски штаб 193
Командант: капетан Живојин Жика Марковић (шифра “Есад“)
Помоћник команданта: мајор Драгољуб Радојевић
Начелник штаба: поручник Ђорђе Јелушић
Шеф британске војне мисије: капетан Џорџ Мур
Срезови: Митровички, Пећки, Ибарски, Дренички и Вучитрнски (корпус је формиран на Копаонику, од избеглица са Косова; деловао је и у Ибарском Колашину)
Бригаде (јуна 1944): Митровачка (ком. поручник Милорад Поповић), Колашинска (или Косовско-колашинска; ком. капетан Буда Добрић), Дукађинска (ком. п.пор. Раја Вучић), Ибарска (начелник штаба Апостол Бојовић), Пећка и Дреничка
Бројно стање (јуна 1944): 1.000 људи под оружјем у покрету, плус људство остављено на терену
Мислим да комунисти нису имали јединице у том крају, ако их је и било, то је занемарљив број.
Рача и Вишевац су припадали лепеничком срезу (Рача је била седиште среза), то је била територија Другог шумадијског корпуса мајора Александра Милошевића.