(01-08-2020, 06:40 PM)Посматрач Пише: [ -> ] (31-07-2020, 05:59 PM)Sima Пише: [ -> ]Jel se posle rata mogao u SKJ uclaniti neko kome je otac bio cetnik? Ili stric?
Могао се учланити чак и онај коме је отац био Дража Михаиловић. Мислим да знаш за ово:
![[Слика: jelica-politika.jpg]](http://www.koreni.rs/wp-content/uploads/2016/06/jelica-politika.jpg)
Наравно сада ће да се нађу они који ће ово да релативизују, али права истина јесте да су Бранко и Гордана Михаиловић били комунисти, чак и пре рата. И наравно да су по партијској директиви урадили ово.
И ово говори до које мере је заправо Србија била комунизована, и пре рата. Има ту неких који причају приче о томе како је Србија била антикомунистичка али су се као Срби преко Дрине придружили комунистима. А истина је да је Србија заправо најдубље од свих крајева била комунизована. И њихов устанак је зато ту и почео, и зато су им и најбоље јединице биле састављене од Србијанаца. То што су Недић и касније Дража репресијом одржавали Србију без комунистичке организације, то је друга ствар.
Иначе после рата најбољи Удбаши и цинкароши Удбе су били четнички синови. Ако видиш неког да је четнички син а да се попео високо на друштвеној лествици знај да је тај претходно пристао на сарадњу. Јер никада ту не би могао да доспе другачије.
Људи данас и не могу да схвате колика је срамота некада била бити четнички син. Ја данас не могу да нађем адекватно поређење. Било је довољно само да ти приђу са молбом да будеш лојалан грађанин и укључили би те заувек у њихову мрежу.
Једна дигресија, ја рецимо сматрам да је Матија Бећковић, поред тога што је велики српски песник, скоро сигурно радио за Удбу, и често сам се око тога препирао са људима. Поред тога што се на њему може стално приметити нека тескоба, никада нам Матија не исприча причу сличну овој:
А сложићеш се да је морао некада и њему неко прићи са сличним предлогом.
Ти си баш прихватио комунистичку идеологију.
(01-08-2020, 06:40 PM)Посматрач Пише: [ -> ]
Jedino oko cega mogu da se slozim u svemu ovome je da je cinjenica da je jedno vreme biti "cetnicki sin" bilo mozda cak i gore nego da vam je otac SS vojnik ili ljoticevac, a za ovo sto ste rekli kako su upravo isti bili najveci cinkarosi i kako je centralna Srbija bila od svih najvise komunizovana, mogu na licnim primerima moje porodice i okruzenja da utvrdim da nije tako, ali i brojna literatura koja ide tome u korist. Ipak, stavovi nam se cini mi se dijametralno razlikuju tako da ne bi bilo smisla da vas ja sada nesto "demantujem" vec cemo se sloziti da se ne slazemo.
A Dusana Kovacevica jako cenim zbog njegovih dela, i Sabirni centar mi je jedan od omiljenih filmova domace kinematografije.
Зашто домаћи неонацисти Дражу називају "Тража"?
(01-08-2020, 06:40 PM)Посматрач Пише: [ -> ] (31-07-2020, 05:59 PM)Sima Пише: [ -> ]Jel se posle rata mogao u SKJ uclaniti neko kome je otac bio cetnik? Ili stric?
Могао се учланити чак и онај коме је отац био Дража Михаиловић. Мислим да знаш за ово:
Наравно сада ће да се нађу они који ће ово да релативизују, али права истина јесте да су Бранко и Гордана Михаиловић били комунисти, чак и пре рата. И наравно да су по партијској директиви урадили ово.
И ово говори до које мере је заправо Србија била комунизована, и пре рата. Има ту неких који причају приче о томе како је Србија била антикомунистичка али су се као Срби преко Дрине придружили комунистима. А истина је да је Србија заправо најдубље од свих крајева била комунизована. И њихов устанак је зато ту и почео, и зато су им и најбоље јединице биле састављене од Србијанаца. То што су Недић и касније Дража репресијом одржавали Србију без комунистичке организације, то је друга ствар.
Иначе после рата најбољи Удбаши и цинкароши Удбе су били четнички синови. Ако видиш неког да је четнички син а да се попео високо на друштвеној лествици знај да је тај претходно пристао на сарадњу. Јер никада ту не би могао да доспе другачије.
Људи данас и не могу да схвате колика је срамота некада била бити четнички син. Ја данас не могу да нађем адекватно поређење. Било је довољно само да ти приђу са молбом да будеш лојалан грађанин и укључили би те заувек у њихову мрежу.
Једна дигресија, ја рецимо сматрам да је Матија Бећковић, поред тога што је велики српски песник, скоро сигурно радио за Удбу, и често сам се око тога препирао са људима. Поред тога што се на њему може стално приметити нека тескоба, никада нам Матија не исприча причу сличну овој:
А сложићеш се да је морао некада и њему неко прићи са сличним предлогом.
Алал ти вера како си успео да у ових неколико реченица направиш толико погрешних закључака.
Због ког конкретног догађаја је Кондор смењен са положаја команданта Прве трстеничке бригаде?
Jel moze neko da mi odgovori na 2 puta postavljeno pitanje o crnoj kokardi?
Једно питање, двано сам чуо причу, питање колико је истинита или тачно пренесена. Испричана ми је као илустрација једног медицинског феномена.
Током зиме, крајем или после рата, кад је КНОЈ гонио остатке четника, на једном месту су поставили заседу поред реке. Неколико четника је наишло близу воде. Један је погођен у груди са неколико метака, и пао у воду, под лед. Остали су заробљени и рекли идентитет настрадалог, који је био познат четник. Због околности је проглашен убијеним.
Заплет почиње кад неколико месеци касније иста екипа заробљава живог баш тог четника. Прво су се нашли у чуду, па му рекли да скине кошуљу, и онда се нашли у још већем чуду - имао је трагове рана од неколико метака. Како је могао да преживи?
Који минут по паду у воду се појавио на делу где није било леда, и четници/симпатизери су га извукли, реанимирали и превили ране. Захваљујући леденој води није дошло до оштећења мозга иако је био више минута без кисеоника.
Питање је, да ли је забележено да се овако неки случај случај и десио?
Прича је давно испричана, ко зна где је извор и колико је уопште тачна.
(10-08-2020, 11:17 PM)ватхра Пише: [ -> ]Једно питање, двано сам чуо причу, питање колико је истинита или тачно пренесена. Испричана ми је као илустрација једног медицинског феномена.
Током зиме, крајем или после рата, кад је КНОЈ гонио остатке четника, на једном месту су поставили заседу поред реке. Неколико четника је наишло близу воде. Један је погођен у груди са неколико метака, и пао у воду, под лед. Остали су заробљени и рекли идентитет настрадалог, који је био познат четник. Због околности је проглашен убијеним.
Заплет почиње кад неколико месеци касније иста екипа заробљава живог баш тог четника. Прво су се нашли у чуду, па му рекли да скине кошуљу, и онда се нашли у још већем чуду - имао је трагове рана од неколико метака. Како је могао да преживи?
Који минут по паду у воду се појавио на делу где није било леда, и четници/симпатизери су га извукли, реанимирали и превили ране. Захваљујући леденој води није дошло до оштећења мозга иако је био више минута без кисеоника.
Питање је, да ли је забележено да се овако неки случај случај и десио?
Прича је давно испричана, ко зна где је извор и колико је уопште тачна.
Нисам чуо.
Могуће је да се десило нешто слично, али много мање драматично, са много мањим ранама нпр, па је у причама преувеличавано.
Може да се деси и овако. Наравно ако ране нису смртоносне.
Поента овог медицинског феномена је да хладна вода може да сачува мозак.
Нпр, кад се неко лети удави на језеру, дављеник се извуче после пар минута, реанимира, али је већ наступила мождана смрт.
Парадоксално, зими може да се успешно поврати дављеник и после десетак минута.
(11-08-2020, 12:07 AM)ватхра Пише: [ -> ]Може да се деси и овако. Наравно ако ране нису смртоносне.
Поента овог медицинског феномена је да хладна вода може да сачува мозак.
Нпр, кад се неко лети удави на језеру, дављеник се извуче после пар минута, реанимира, али је већ наступила мождана смрт.
Парадоксално, зими може да се успешно поврати дављеник и после десетак минута.
Moj pradeda je bio upucan u slepoocnicu, pa je preziveo, i ne samo preziveo nego ziveo jos 50ak dobrih godina (do 70 i neke), tako da mislim da prica i nije nerealna. Mislim da jedan faktor koji se cesto zanemaruje je to da tadasnja municija nije bila ni priblizno smrtonosna kao ova danasnja, vecina pistolja danas moze iz jednog metka u torzo ubiti nekoga.
Дешавали су се разни случајеви гдје су људи преживљавали тешка рањавања. Исто тако подлијегали су релативно готово безазленим ранама. (искуства из рата 92-95). Све зависности који су витални органи оштећени. Познајем човека коме је метак ушао на једну сљепочницу, а изашао на другу. Остао је жив, али слијеп.
Шта би са њим послије, је ли га дограбила ОЗНА?
Британски аутомат марке "Стен". Најгори аутомат који је икада направљен. Нема преживелих учесника рата који ми се није пожалило на овај аутомат. Прво, у више наврата закаже у борби (дође до закочења). Друга ствар јесте серија која је била произведена са лошим жлебовима унутар цеви аутомата. Зато куршуми нису имали пробојну моћ и зато се дешавало да су многи преживели ране у пределу главе. На њихову срећу.