(06-07-2020, 08:54 AM)Бенито Пише: [ -> ]Шта мислиш, после свих ових година истраживања, да ли су негде погрешили, било при кажњавању, било при унапређивању и награђивању?
Ја, Милутина Јанковића не могу да прежалим, без обзира на све. Грешка.
Са ове дистанце, свакако занимљива тема за размишљање. Највећа, или једна од највећих грешака је, као што је Милослав и описао у "Дражи", одуговлачење са смењивањем и кажњавањем Ђурића. Ђуришић, такође, јако шкакљива ситуација, најблаже речено.
Мени, субјективно, највише је жао, такође, Јанковића. Живо ме занима каква би му судбина била да се повукао у Босну...
(06-07-2020, 02:53 PM)Горски штаб 52 Пише: [ -> ]Са ове дистанце, свакако занимљива тема за размишљање. Највећа, или једна од највећих грешака је, као што је Милослав и описао у "Дражи", одуговлачење са смењивањем и кажњавањем Ђурића. Ђуришић, такође, јако шкакљива ситуација, најблаже речено.
Мени, субјективно, највише је жао, такође, Јанковића. Живо ме занима каква би му судбина била да се повукао у Босну...
Preporucujem da ako vec niste procitate knjigu "Golgota cetnika" B. Dimitrijevica koja je izasla prosle godine. Mene je ona uverila da je Djurisic sve sto je radio radio iz iskrene namere da pomogne JVuO, stvar sa CDK je bila vise formalna kako bi dosao do opreme za svoje ljude, a saradnje sa Sekulom Drljevicem nije bilo, tj. to je namerno uradjeno da bi se iz njega izmamio put za Sloveniju a posle se Drljevic ubio, sto je i uradjeno, s tim sto je on prethodno vec ubio Pavla napravivsi mu zasedu.
(06-07-2020, 08:54 AM)Бенито Пише: [ -> ]Шта мислиш, после свих ових година истраживања, да ли су негде погрешили, било при кажњавању, било при унапређивању и награђивању?
Прво да подсетим да је онда за упис у официрске и подофицирске школе, као и у жандармерију, полицију, и сл, испитивана криминална прошлост барем за три генерације уназад. Критеријуми су били строги и самим тим било је мало криминалног понашања у тим категоријама. Тек кад је завладао комунизам, почело се за криминалне особе говорити да су поштене, добре, и сл, шверцер је постао позитиван термин, итд.
Док су, с друге стране, комунисти окупљали људе с коца и конопца. Наивне, особе светлог карактера, су постепено елиминисали.
Од тих малобројних грешака истичем мајора Ђурића - требало је одмах да се склони.
Онда, Звонко није био за борбене јединце, требало је да се повуче у Врховну команду.
Раковић исто. Да подсетим да је сачекао да пође на Копаоник, 6. августа 1944, док стане киша. Уместо кад је наређено. Кад је стигао, ситуација се променила. Због тога је имао скоро 1.000 несталих и заробљених.
Црна Гора је специфичан случај.
За Милутина не бих рекао да је грешка. Такав је био Рачићев суд, веома строг, летела је глава и за мање.
Milan Paroski je u intervjuu koji je nedavno dao za Balkan info, na pitanje "Zasto je Cercil izdao Drazu i podrzao Tita" dao zanimljiv odgovor, pozivajuci se na memoare Vasilija Trbica, predratnog komite, gradonacelnika Prilepa i narodnog poslanika koji je emigrirao sa vladom u London, evo sta je rekao (nije direktan citat vec preneseno, mozete cuti sta je rekao na 21:47 mintua):
"Na zasedanju Jugoslovenske vlade u izbeglistvu 1943. urgirano je od strane Britanaca da se odgovori na ponudu Vinstona Cercila. Slobodan Jovanovic (za kog Paroski govori da je negativna licnost u svemu tome), vadi vec dve nedelje neotvarano pismo od Cercila sa ponudom o saradnji u borbi sa Hitlerom (ne znam sta mu je ovo tacno znacilo, mada moguce da se radi o formalizovanoj saradnji jer je pre toga vlada proglasila kapitulaciju, dakle povlacenje kapitulacije). Medjutim, ta ponuda sadrzi jedan deo koji hrvatski i slovenacki predstavnici u toj izbeglickoj vladi nisu hteli da prihvate, i zbog kojih je oboren. To je bio predlog da se, po principu dve Nemacke (kako je posle rata postojala istocna i zapadna), Jugoslavija podeli, gde bi sa jedne strane kralj i Srbi dobili sve do reke Bosne, dok bi drugi deo, Hrvatska, Slovenija, i zapadno od reke Bosne pripalo Titovim partizanima. To bi hrvatske i slovenacke zastupnike u izbeglickoj vladi lisilo svih pozicija, sto oni nisu hteli i predlog je odbijen, nakon cega je Cercil dao podrsku partizanima".
Ovo se vremenski, ali i logicki uklapa sa "Dogovorom o procentima" koji je usledio godinu dana posle izmedju Cercila i Staljina, gde su se dogovorili da Jugoslaviju dele pola - pola. Naravno, posle smo dobili to u drugacijem smislu, sa trzisnim socijalizmom, ali mozda je pre toga Cercil imao na umu bukvalnu podelu Jugoslavije, opet kazem kao po principu dve Nemacke, na komunisticku Jugoslaviju i kraljevinu Jugoslaviju?
Ipak, ono sto ovde nema smisla, je da bi se ta komunisticka Jugoslavija naslanjala na zemlje zapadnog bloka (Italija, Austrija) dok bi se ova kraljevina granicila sa zemljama istocnog bloka (Madjarska, Rumunija, Bugarska). Jedina zapadna zemlja sa kojom bi se granicila bi bila Grcka.
Sta vi mislite o ovome? Ima li smisla?
Парошки нема појма о ДСР и боље му је да ћути него да се овако бламира под старе дане. Додуше, за масе које гледају ове емисије, ово су идеални и једноставни одговори на компликована питања, што увек може да прође.
(06-07-2020, 04:34 PM)Милослав Самарџић Пише: [ -> ] (06-07-2020, 08:54 AM)Бенито Пише: [ -> ]Шта мислиш, после свих ових година истраживања, да ли су негде погрешили, било при кажњавању, било при унапређивању и награђивању?
Прво да подсетим да је онда за упис у официрске и подофицирске школе, као и у жандармерију, полицију, и сл, испитивана криминална прошлост барем за три генерације уназад. Критеријуми су били строги и самим тим било је мало криминалног понашања у тим категоријама. Тек кад је завладао комунизам, почело се за криминалне особе говорити да су поштене, добре, и сл, шверцер је постао позитиван термин, итд.
Док су, с друге стране, комунисти окупљали људе с коца и конопца. Наивне, особе светлог карактера, су постепено елиминисали.
Од тих малобројних грешака истичем мајора Ђурића - требало је одмах да се склони.
Онда, Звонко није био за борбене јединце, требало је да се повуче у Врховну команду.
Раковић исто. Да подсетим да је сачекао да пође на Копаоник, 6. августа 1944, док стане киша. Уместо кад је наређено. Кад је стигао, ситуација се променила. Због тога је имао скоро 1.000 несталих и заробљених.
Црна Гора је специфичан случај.
За Милутина не бих рекао да је грешка. Такав је био Рачићев суд, веома строг, летела је глава и за мање.
Апсолутно си све у праву.
Осим за Милутина Јанковића. Ту су те ћапили Бојан и Коста и прихватио си њихов закључак о "злом времену које изнедри такве људе".
Ради се о потпуно истом типу личности ратника какви су били војвода Воја Танкосић и Војвода Вук. Једина разлика између њих је временска, и ништа више.
Рачић је пресудио на основу гласина, јер није имао времена да се бапће са глупостима пред одсудну битку са комунистима. То је Раковић одлично осетио, и лисица какав је био, намирио је неке своје дугове.
Уосталом, иако је то изречено на суђењу, не треба сумњати у Чичине речи у вези тог случаја и његовог разочарења у своје команданте што су то учинили.
(06-07-2020, 02:53 PM)Горски штаб 52 Пише: [ -> ]Са ове дистанце, свакако занимљива тема за размишљање. Највећа, или једна од највећих грешака је, као што је Милослав и описао у "Дражи", одуговлачење са смењивањем и кажњавањем Ђурића. Ђуришић, такође, јако шкакљива ситуација, најблаже речено.
Мени, субјективно, највише је жао, такође, Јанковића. Живо ме занима каква би му судбина била да се повукао у Босну...
Погинуо би већ при нападу на Тузлу, коју су четници изгубили од много опремљенијих комуниста. Једноставно, он се не би повукао и ту би био његов крај.
(06-07-2020, 06:22 PM)Бенито Пише: [ -> ] (06-07-2020, 04:34 PM)Милослав Самарџић Пише: [ -> ] (06-07-2020, 08:54 AM)Бенито Пише: [ -> ]Шта мислиш, после свих ових година истраживања, да ли су негде погрешили, било при кажњавању, било при унапређивању и награђивању?
Прво да подсетим да је онда за упис у официрске и подофицирске школе, као и у жандармерију, полицију, и сл, испитивана криминална прошлост барем за три генерације уназад. Критеријуми су били строги и самим тим било је мало криминалног понашања у тим категоријама. Тек кад је завладао комунизам, почело се за криминалне особе говорити да су поштене, добре, и сл, шверцер је постао позитиван термин, итд.
Док су, с друге стране, комунисти окупљали људе с коца и конопца. Наивне, особе светлог карактера, су постепено елиминисали.
Од тих малобројних грешака истичем мајора Ђурића - требало је одмах да се склони.
Онда, Звонко није био за борбене јединце, требало је да се повуче у Врховну команду.
Раковић исто. Да подсетим да је сачекао да пође на Копаоник, 6. августа 1944, док стане киша. Уместо кад је наређено. Кад је стигао, ситуација се променила. Због тога је имао скоро 1.000 несталих и заробљених.
Црна Гора је специфичан случај.
За Милутина не бих рекао да је грешка. Такав је био Рачићев суд, веома строг, летела је глава и за мање.
Апсолутно си све у праву.
Осим за Милутина Јанковића. Ту су те ћапили Бојан и Коста и прихватио си њихов закључак о "злом времену које изнедри такве људе".
Ради се о потпуно истом типу личности ратника какви су били војвода Воја Танкосић и Војвода Вук. Једина разлика између њих је временска, и ништа више.
Рачић је пресудио на основу гласина, јер није имао времена да се бапће са глупостима пред одсудну битку са комунистима. То је Раковић одлично осетио, и лисица какав је био, намирио је неке своје дугове.
Уосталом, иако је то изречено на суђењу, не треба сумњати у Чичине речи у вези тог случаја и његовог разочарења у своје команданте што су то учинили.
За Милутина став сам формирао на основу описа мајора Радослава Досе Филиповића. Највише.
(06-07-2020, 04:34 PM)Милослав Самарџић Пише: [ -> ] (06-07-2020, 08:54 AM)Бенито Пише: [ -> ]Шта мислиш, после свих ових година истраживања, да ли су негде погрешили, било при кажњавању, било при унапређивању и награђивању?
Прво да подсетим да је онда за упис у официрске и подофицирске школе, као и у жандармерију, полицију, и сл, испитивана криминална прошлост барем за три генерације уназад. Критеријуми су били строги и самим тим било је мало криминалног понашања у тим категоријама. Тек кад је завладао комунизам, почело се за криминалне особе говорити да су поштене, добре, и сл, шверцер је постао позитиван термин, итд.
Док су, с друге стране, комунисти окупљали људе с коца и конопца. Наивне, особе светлог карактера, су постепено елиминисали.
Од тих малобројних грешака истичем мајора Ђурића - требало је одмах да се склони.
Онда, Звонко није био за борбене јединце, требало је да се повуче у Врховну команду.
Раковић исто. Да подсетим да је сачекао да пође на Копаоник, 6. августа 1944, док стане киша. Уместо кад је наређено. Кад је стигао, ситуација се променила. Због тога је имао скоро 1.000 несталих и заробљених.
Црна Гора је специфичан случај.
За Милутина не бих рекао да је грешка. Такав је био Рачићев суд, веома строг, летела је глава и за мање.
Добро, око Милутина се нећемо сагласити. Важно је да знамо да није било већих грешака, ако изузмемо Ђурића, и у неком другом смислу, Ђуришића.
Мислим да је још један високи официр био крајње проблематичан при крају рата, али не би сада о томе, пошто има посебно поглавље о њему у књизи која управо излази, а писано је на основу неких докумената које нико до сада није гледао.
(06-07-2020, 06:16 PM)Бенито Пише: [ -> ]Парошки нема појма о ДСР и боље му је да ћути него да се овако бламира под старе дане. Додуше, за масе које гледају ове емисије, ово су идеални и једноставни одговори на компликована питања, што увек може да прође.
Ostavimo Paroskog sa strane, kao da on ovo nije rekao. Logicki - V. Britanija je podrsku partizanima pruzila u leto 1943. a sa Staljinom se Cercil o podeli Balkana dogovorio tek u oktobru 1944. Dakle on nije predao cetnike jer se prethodno dogovorio sa SSSR da ce Jugoslavija pripasti komunistima, vec je posle podrsku koju je dao partizanima koristio kao racun za potkusurivanje sa komunistima. Kada to ukombinujemo sa cinjenicom da je knez Pavle razresio duznosti Milana Stojadinovica sa mesta premijera nakon sto je saznao da sa Italijanima pregovara o tome da se hrvatsko pitanje resi tako sto ce Italija pripojiti hrvatske teritorije, dolazimo do zakljucka da jugoslovenska vlada, prvo u zemlji a posle i u izbeglistvu, nije bila spremna da prihvati cinjenicu da bi Hrvati pre nestali nego ziveli u istoj zemlji sa Srbima.
Vrlo je moguca cinjenica da je ovo odbijanje da se sagleda realna situacija navela Cercila dozivi jugoslovensku vladu u izbeglistvu kao neefektnu, jer je od 3 veca naroda koja su u njoj ziveli (Srbi, Hrvati i Slovenci) i 2 manja (Muslimani i Bugari), samo jedan (Srbi), cast izuzetcima, isao u legitimnu vojnu formaciju izbegle jugoslovenske vlade (cetnici). A onda su tu komunisti, dragi svima onima koji su smatrali Srbe za "hegemoniste" - ustasama, crnogorskim zelenasima, Bugarima, pa i slovenackim separatistima. Tada - vecina naroda u Jugoslaviji. Ne treba izuzeti opciju da je mozda za gubitak podrske jugoslovenske izbeglicke vlade od strane zapada upravo razlog sto je htela da bude ocajnicki jugoslovenska, cak i kada se pokazalo da su jedino Srbi iskreno na strani Saveznika.
Када је био Стаљинов рођендан?