(20-04-2018, 10:24 PM)ХраброСрце Пише: [ -> ] (20-04-2018, 03:31 PM)Перун Пише: [ -> ]Поручник Ђерић кога помињеш је из Биограда код Невесиња? Зна ли неко нешто више о њему?
Знам само да је био један од вођа устаника... И колико знам увијен је испред партизанског строја када им је дошао на преговоре. Мислим да га је убио лично Владо Шегрт (нисам сигуран 100%).
Зоране, знате ли нешто о овоме?
(20-04-2018, 10:32 PM)Перун Пише: [ -> ] (20-04-2018, 10:24 PM)ХраброСрце Пише: [ -> ] (20-04-2018, 03:31 PM)Перун Пише: [ -> ]Поручник Ђерић кога помињеш је из Биограда код Невесиња? Зна ли неко нешто више о њему?
Знам само да је био један од вођа устаника... И колико знам увијен је испред партизанског строја када им је дошао на преговоре. Мислим да га је убио лично Владо Шегрт (нисам сигуран 100%).
Зоране, знате ли нешто о овоме?
Ево мала допуна, може и на тему "Четнички споменици".
http://www.herceg.tv/drustvo/7061/nevesi...sini-video-
(20-04-2018, 10:32 PM)Перун Пише: [ -> ] (20-04-2018, 10:24 PM)ХраброСрце Пише: [ -> ] (20-04-2018, 03:31 PM)Перун Пише: [ -> ]Поручник Ђерић кога помињеш је из Биограда код Невесиња? Зна ли неко нешто више о њему?
Знам само да је био један од вођа устаника... И колико знам увијен је испред партизанског строја када им је дошао на преговоре. Мислим да га је убио лично Владо Шегрт (нисам сигуран 100%).
Зоране, знате ли нешто о овоме?
Ја имам записано ово :
Мучки убијен од комуниста, поч.1942. Једва је ходао, пошто је био рањен у једној борби против усташа. Комунисти су га докрајчили поред трусињске цесте. Народ га је пренео и сахранио у породичну гробницу.
(19-04-2018, 05:30 PM)Милослав Самарџић Пише: [ -> ] (19-04-2018, 12:06 AM)Шумадинац Пише: [ -> ]'79 је годиште.
И поред свег натезања то му је био закључак. Ваљало би да видимо твој детаљни коментар на ово, нарочито у вези ревизионизма и капитализма.
Штета! Да је 1940. и неко, или 1950. и неко...
Какав коментар? Ево Ватра је та генерација, овде је 10 година, ни један факат супротан ставовима Тита и партије није уважио. Неће ни тај, шта год да кажеш.
А да је 1930. и неко па да памти сељачке радне задруге?
Не знам сјећа ли се дотични несташица горива, прашка, уља... још од прије рата?
Па чекова...
Самарџићу,
имате ли нешто о британским војницима (бегунцима из заробљеништва) који су били (вероватно) код Кесеровића, и који су августа 1943. убијени у борби против Немаца или Недићевих?
Сахрањени су на београдском гробљу, знају се имена.
(26-04-2018, 10:30 PM)ватхра Пише: [ -> ]Самарџићу,
имате ли нешто о британским војницима (бегунцима из заробљеништва) који су били (вероватно) код Кесеровића, и који су августа 1943. убијени у борби против Немаца или Недићевих?
Сахрањени су на београдском гробљу, знају се имена.
Није ми познато. Само не верујем да су били код Кесеровића, пошто имам његову целу књигу депеша, у ствари обе, примљене и послате, то би морало бити забележено.
Мада, фали неколико страна, и то чини ми се баш за август 1943, када је била немачка операција ''Штифелкнехт'', у области Јастрепца. Јел су ту страдали?
Било би добро да напишете неке детаље, па да покушам да сазнам нешто.
Ево више података и исправки, сад сам погледао боље јер је нечитко, горе има грешки:
Јуна 1942. се ова група британских побеглих заробљеника вратила из Македоније, придружила снагама Мајора ”Кесовића”. Током 3. августа 1942, у борби са Бугарима пет Британаца је окружено, двојица су побела, а тројица су заробљена и касније стрељана. Подаци CWGC наводе да је један настрадао 3. августа, а друга двојица 7. августа.
Преостала двојица су ступила у контакт са Бејлијевом мисијом.
Значи - ради се о некаквом сукобу са Бугарима 3. августа 1942. године.
Ако је било борбе 3. августа, вероватно су припрема за Операцију ''Штифелкнехт'', која је почела 7. августа. О тој операцији се веома мало зна, практично само је Авакумовић нашао један немачки документ. Четничких нема, чак су и обимне Кесеровићеве књиге депеша баш ту очерупане.
Укратко, о тој операцији имам само ово:
Према немачким документима, највећа осовинска операција у крушевачком крају 1943. године носила је шифру „Штифелкнехт“. Извођење операције Бадер је наредио 7. августа, а већ кроз три дана лично је обишао јединице 297. дивизије у Крушевцу. „Ситуација у простору Копаоник и Јастребац изискује плански претрес и чишћење овог терена од јаких ДМ банди под вођством Кесеровића“, стајало је у Бадеровој наредби. За Операцију „Штифелкнехт“ предвиђено је ангажовање два пука 297. дивизије, једног СС и четири бугарска батаљона. Попут многих других, ни ова немачка операција није успела.
Да ли имате неку фусноту за то, да користим податак убудуће?
Један пише о 1942-ој, други о 43-ој. Очито је дошло дошло до неспоразума.
Да. сад видим. У ствари Ватра је први пут напсиао 1942, други пут 1943?
Ради се о 1942. години. Други пут сам се исправио.
Да ли има нешто о тој години?
Нема. Можда има у извештајима Недићеве команде за Крушевац.
Филм " Устав Републике Хрватске":
" Хоћете рећ' да ниједан Самарџић не може бит' Хрват?"
" Наравно да може, али Ви нисте тај."
