Погледи форум

Где је сахрањен Михаило Михаиловић, Дражин отац?

(30-09-2015, 02:18 PM)Vlad Alekš Пише: [ -> ]Где је сахрањен Михаило Михаиловић, Дражин отац?

У Ивањици и отац и мајка, имају споменик.

Какво је твоје мишљење о томе што је комадант црногорских партизана ( најјаче и најкомпактније ком-формације на почетку рата) био Иван Милутиновић, да би током рата полако преузимао ту улогу Пеко Дапчевић и на крају рата постао прави симбол партизана? Занимљиво је да је Милутиновић погинуо на крају рата под сумњивим околностима. Колика је улога страних обавештајних служби у свему овоме? У том смислу, може ли се гледати и улога Коче Поповића као "друга страна медаље"?

Неодређено ти је то ''црногорски партизани'', не знам на коју јединицу мислиш?
На основу чега тврдиш да им је та формација на коју мислиш била најјача?
Најјача им је била 1. пролетерска бригада, од 21. децембра 1941, кад је формирана. Пре тога - не знам која би то могла бити јединица, тј. одред?
У 1. пролетерској чини ми се није било батаљона из ЦГ, било их је у 2. пролетерској, и она им је била друга по снази. А после је била 1. пролетерска дивизија Коче Поповића, па 2. пролетерска, па 3. ударна. Црногорских бригада било је и у 2. и у 3. дивизији. Али обе су масакриране на Сутјесци, док је 1. дивизија ту прошла са најмање губитака.
Кад читаш њихова документа, не види се нека битна улога ни Ивана Милутиновића ни Пеке Дапчевића, важнији је Коча Поповић. А у Врховном штабу Сретен Жујовић.
Иван Милутиновић је погинуо у чамцу на Дунаву, који је налетео на подводну мину. Је ли заиста тако било - не знам.
Не могу да тврдим да им је Пеко Дапчевић постао симбол на крају рата. Одакле ти то? А после су зглајзнули и он и Коча Поповић, мислим политички... И Жујовић наравно.

Мислим на црногорске партизане пре формирања пролетерских бригада. У већој су групи били него ли "србијански" партизански одреди на почетку рата, а и нису били на путу немачком чишћењу новембра 1941.године. Доста су користили недефинисану окупациону зону Италијана, па је тако и Броз побегао код њих. Мислим да су четири од пет батаљона прве пролетерске чинили Црногорци. Онда им је Броз намерно за комаданта ставио Србијанца, а другој пролетерској Црногорца, иако су већина припадника били Србијанци. Иван Милутиновић је остао ван ове поделе, као и та његова јединица и то им је једина оперативна јединица, јер су ове две пролетерске бригаде биле практично преторијанске гарде Нерону и врховном штабу и њиховим швалеркама.
Милутиновић није погинуо на чамцу него на совјетском бојном броду. Тачније, скочио је са брода "када је помислио да је у брод ударила мина". Мина није ни ударила, а он је био у дугачком шињелу, а "није знао да плива". Па, сад види колико је то уверљива прича.
Пеко им је сигурно био симбол. Сети се његових "консултација" са Ждановом и Бирјузовом, на снимцима које је направила филмска војна индустрија Црвене армије. То је "брђанима" био и остао симбол уласка у Београд. Никад и није то престало, чак ни кад је оставио другарицу и оженио се балерином. Задњи пут је виђен у јавности на састанку субнора и Слобиног министра Матића,непосредно пред изборе септембра 2000.године, на Новом Београду. Тада је био и Ђоко Јованић, а непосредно после тога је настала нова верзија о Калабићу и његовој "издаји". И тада је Пеко дочекан као главна звезда и као сигуран знак да комунизам неће пасти. Не могу да докажем, али сам готово сигуран да је дошао на позив Мире Марковић. Међутим, после пада Милошевића, њега су у заштиту, као симбола "антифашизма", узели ови из овог пронатовског табора, нарочито б92 и сви који инклинирају њима и Пешчанику.
ПС Коча није зглајзнуо. Био је десет година министар спољних послова код Броза. Он се само био мало превише занео у разваљивању Србије, па није умео да прикочи, а "није још био моменат". Сретен Жујовић је био много незгодан сведок. Мислим да је Броз хтео да га физички елиминише, али није смео од Стаљина, па се нашло компромисно решење. Чини ми се да је случај Ивана Милутиновића потпуно супротан.
Пеко и Коча су леви и десни, прозападни и "проруски" симбол титоизма. Ти симболи су служили касније утврђеној матрици о "Титу који маестрално игра између Запада и Истока".

Чини ми се да је Коча Поповић зглајзнуо 1970. и неке?
Пеко Дапчевић је у том филму просто јер је био ту, пошто је Коча Поповић у пролеће 1944. пребачен на Јастребац да организује дивизије у Србији. Коча Поповић је после рата био на вишим положајима од Дапчевића. Што си тиче данашње игранке, ево о њему снимају филм, документарац, а не о Пеки Дапчевићу. А улице дају и једном и другом.
Видим шта хоћеш да кажеш, али нешто не видим доказе... Имам утисак да ту нема нешто битно да се нађе. Коча Поповић није био жив 2000. године, а свакако би и он био ту.

Филмови су настали при совјетском уласку у Београд, дакле у јесен 1944.године. Тада и гине Милутиновић. Сигуран сам да није случајно изабран Дапчевић, а да нема Поповића толико(има га на снимцима, али је у другом плану). Коча је "пао" пре 1970.године, али је био претеча "либерала". Они су га изузетно поштовали, тако да је његово "опозиционарство" слично овом ДС према СНС. Није ни чудо што политички наследници баш о њему снимају филм, јер га сматрају оцем њихове идеологије. Сигурно не би Коча био на том састанку субнора и Матића, септембра 2000. године, јер знаш какве је изјаве давао о Милошевићу као представнику српског фашизма и старе српске хегемоније итд. Ови данашњи скоројевићи га обожавају. Мислим да би Коча да се питао до краја укинуо и српски језик и наредио да се у Србији говори на француском или енглеском језику. Зато се он разликовао од ових брђана- он је био идеолошки комуниста, коминтерновац и титоиста.
Пеко је био идол брђана, који су били интересно уз комунисте. Докопали су се туђих кућа и чаршава. Ти си са села, доста си тога написао између осталог и о овоме. Схваташ ли ти ту промену? Они нису деца из домаћинских кућа, него пролетери. А онда наједанпут толико материјално богатство, које су само могли да сањају. Само су себе требали да убеде да су они то сами освојили. Ниси живео на Новом Београду, не верујем да схваташ како су се они палили на те "народне хероје", а нарочито на друга Пека, "хероја над херојима", који је "умео и Титу да каже...", а у ствари ништа није рекао. Зглајзао је Пеко у исто време када је и Стаљин откачио Броза, па није писнуо целог живота. Он је један од оних који су у тридесет година одлазили у пензију. Женидба балерином је била оправдање за јавност.
Битно је то што су то дандаре и криминалци, а узимају се и данас као некакви симболи борбе за слободу и представљају континуитет овима који им, што због идеолошке заслепљености, што због јасних интереса, дижу и данас споменике, материјалног и нематеријалног типа.

Има нечега у томе што пишеш, али, не верујем да је суштински битно. Нашли би они другог Кочу и Пека. А што се њихових профила тиче, потребни су им и један и други.
А то питање село-град, мислим да није тако. Чак мислим да није ни богати-сиромашни, то сам видео кад сам правио детаљни попис жртава комуниста у КГ округу. Од 1.350 убијених ван борбе за које имам податке, преко 90% била је сиротиња. Дакле, то је зависило од карактера. Да ли ће неко у црвене или не. Него то је њихова пропаганда да су за сиротињу и да је сиротиња са њима.

Нисам ни рекао да је сва сиротиња била у партизанима.
А они који нису били сиротиња, а били су у партизанима, ишли су уз ову Кочину линију,условно је тако зовем.
И још једна ствар: ни домаћини из Поморавља или Мачве нису били исто као домаћини из планинских крајева Србије, Црне Горе, Херцеговине и Босне. Али, ту није била ни приближно толика разлика, колико се разликовала сиротиња. Разлика између пролетера из равничарских крајева и брдско-планинских је драматична. Уосталом, имаш њихова сведочења о уласку у Београд.
Разумели смо се, него ово само да појасним да неко не помисли да имам нешто против сиротиње.

Slobodan Jovanović lepo opisuje mehanizam revolucije u možda najlepšoj knjizi na srpskom jeziku - Vođi Francuske revolucije. Revoluciju pokreću pripadnici gornjih slojeva društva koji su ušli u dekadenciju. Ako analogija postoji, Koča Popović odgovara Mirabou. Mada, analogije verovatno i nema, budući da je revolucija u Francuskoj uglavnom delo Francuza, dočim je u Jugoslaviji revolucija sprovedena uz pomoć stranih vojnih intervencija. Kakva je bila struktura Titove vojske do perioda opšte mobilizacije nakon dolaska Sovjeta - to još nisam shvatio.

(02-10-2015, 08:27 AM)Vlad Alekš Пише: [ -> ]Slobodan Jovanović lepo opisuje mehanizam revolucije u možda najlepšoj knjizi na srpskom jeziku - Vođi Francuske revolucije. Revoluciju pokreću pripadnici gornjih slojeva društva koji su ušli u dekadenciju. Ako analogija postoji, Koča Popović odgovara Mirabou. Mada, analogije verovatno i nema, budući da je revolucija u Francuskoj uglavnom delo Francuza, dočim je u Jugoslaviji revolucija sprovedena uz pomoć stranih vojnih intervencija. Kakva je bila struktura Titove vojske do perioda opšte mobilizacije nakon dolaska Sovjeta - to još nisam shvatio.

Због те стране интрвенције можда се и не може говорити о револуцији, већ просто о преврату.
Каква му је била структура раније - мислим да није превише битно, јер их је било премало, нису имали тзв. критичну масу за спровођење револуције. Кад год би ојачали, било је то уз помоћ фактора са стране: НДХ, Британци, па Совјети.

Па, ево врати смо се на тему. Сад видим да нисам горе јасно поставио питање, па одосмо даље.
Дакле, писао си о тим шпанским борцима који су доведени у КЈ. Сви су они по природи ствари били службеници међународног комунизма, практично СССР. Питање је колико је њих директно, дакле независно од Броза и КПЈ-у, било службено везано за разне, а најчешће војне тајне службе СССР-а?
Да ли ти је познато ко се од руских историчара бави овим питањем и какви су резултати, везани за ове наше ликове?
У том смислу сам и питао за разлику између Милутиновића и Дапчевића?

Не знам за то Руса, напиши ако знаш.

За руске историчаре мораћемо да контактирамо ИСИС(а није Исламска држава), јер они имају културну размену са Русима.
Друго питање: Да ли је, по твом сазнању, иједан Дражин официр радио директно за страну обавештајну службу, а да није одмах осуђен за издају кад је био откривен?