(31-07-2014, 06:16 PM)Милослав Самарџић Пише: [ -> ]Мунгосе, у твојим постовима испада са је сваки комуниста, а нарочито Тито, био Пера којот суви геније, а сваки наш, било четник, или ма ко, тежак идиот.
Мислим, само констатујем, а ти види.
Наравно да не. Међутим, комунисти су имали почетну предност, јасан циљ и бескомпромисну одлучност да стигну до тог циља. Четници, на другу страну, почели су од нуле, радили су онако како су најбоље знали, а често пута су мало и знали - неискуство, младост, неупућеност - па из тога и велики пропусти. И за цијело вријеме рата четници никад нијесу успјели да премосте ту разлику. Са војничког аспекта, нијесу били лошији од партизана, често пута били су и бољи, али на великом плану су партизани игарали коло око њих.
На примјер, Титина одлука да пређу у Босну је била најкритичнија одлука у самом рату (а то је оно што је Дража одбијао цијели рат, па тек онда, кад је било за све касно, коначно урадио).
Ако ме сјећање добро служи, према Ђиласу, сви су комунистички руководиоци били за то да се иде натраг у Србију, осим Тите - иако је и он у почетку то мислио, донио је одлуку да се остане у Босни).
Сјећам се разговора крајем 80-их са рођаком, некад млади Ђујићев командир, који ми је објашњавао како се води герилски рат. Он је посебно наглашавао политичке и идеолошке елементе вођења герилског рата и њихову важност за успјешно вођење герилског рата, који су према њему били, међу највећим разлозима комунистичке побједе и четничког пораза. Ја сам у то вријеме био превише млад да то схватим, али постало ми је јасније касније у рату.
Четници су радили онако како су знали. А често пута то није било довољно. То се море прочитати код многих четничких писаца.
(31-07-2014, 08:05 PM)Felix Пише: [ -> ] (31-07-2014, 04:08 AM)мунгос Пише: [ -> ]О не, имао је он патриотизма, то му никад не би порекао. Али за погрешну патрију.
Да, патриотизам је оно што ти сматраш патриотизмом, као и српство. И оно је само оно што ти сматраш да јесте - све остало што други сматрају није српство, него је издајство.
Само што по твојој анализи испаде да је Тито већи српски патриота од Драже. Зато и кажем да си се нагледао много булајићевих филмова у младости.
Па дефинитивно за мене "патрија" није "југославија" нити је српство "југословенство". То што други подмећу мућке и муте српске воде са тијем, под именом "српства", то је већ друга ствар, не за историју и политику, него за психологију (и психијатрију).
Тито није обновио такозвану "бановину хрватску", иако је Субашић то од њега тражио. Тито је био самољубац и њему је савршено свеједно било све што се није тицало њега лично и његове личне власти. Дража на другу страну, што се тиче српског патриотизма (каквог српског патрииотизма, ако су предратни српски политичари укинули српску патрију!?), борио се за "Југославију" у којој није "српске патрије" ни било и у којој су православци били једва 40%, а камоли Срби, државу коју је издало бар 60-70% њезини грађана и за коју није био нико жив осим дјела Срба и дјела Словенаца.
Зар је то био мудар циљ и одраз "српског патриотизма"? Па то је скроз поразно у самом старту.