Доста добар интервју. Мала примедба Оливери. Обично гост, који логично више зна о теми о којој се говори, вуче целу тему на виши ниво, а новинар је ту да проба да га прати, а не да га враћа стално на нека бизарна питања, која би подразумевајуће требало да су већ решена. Мада су јој пар упадица биле одличне.
Баш добар разговор.
Kakva je bila sudbina Pećančevog vojvoda Radomira Đekića i predratnog bana Drinske banovine koji je bio uz njega, čini mi se da se zvao Mihailović Trifunović?
(28-05-2023, 08:51 PM)Potporucnik1 Пише: [ -> ]Kakva je bila sudbina Pećančevog vojvoda Radomira Đekića i predratnog bana Drinske banovine koji je bio uz njega, čini mi se da se zvao Mihailović Trifunović?
Радомир Ђекић је почетком јула 1944. године ухваћен и стављен под војни суд 4 групе јуришних корпуса. Осуђен је на смрт и убрзо ликвидиран заједно са поручником Милутином Јанковићем. Више о његовом деловању током 1941. године имаш у књизи "Сура Слободе" и мемоарима потпуковника Манојла Кораћа.
da li su i pod kojim uslovima dostupni dokumenti koji je sastavio Nedicev drzavni aparat a koji se cuvaju u drzavnim arhivama....mislim na dostupnost obicnim smrtnicima....
hvala na odgovoru i veliki pozdrav...
Јесу, нпр. Историјски архив КШ, мада не Нада (Недићева архива) можда и у Народном музеју КШ (у Крагујевцу је у музеју). Наравно, комплетна је у Војном архиву.
(01-06-2023, 12:24 PM)Милослав Самарџић Пише: [ -> ]Јесу, нпр. Историјски архив КШ, мада не Нада (Недићева архива) можда и у Народном музеју КШ (у Крагујевцу је у музеју). Наравно, комплетна је у Војном архиву.
Hvala.... da u Krusevcu se nalazi u Istoriskom Arhivu ... prema njihovim dostupnim zbirkama ...arhivske gradje...samo nisam bio siguran da ce da odobre uvid ...hvala najlepse...
pozdrav...
Једном сам поставио слично питање и добио одговор од господина Самарџића. Међутим наишао сам на овај податак
Цитирам:
1944 - по неким изворима, Масони - припадници Равногорског покрета су основали Ложу "РАВНА ГОРА" (негде се као име наводи и "Свети Јован") која је радила до краја рата и покушавала да оствари контакт са америчким Масонима.
Колико је ово познато и тачно?
Нисам наишао ни на какав извор о томе.
Милославе и остали, да ли сте у архиву поред Дражиних и Остојићевих наређења (заповести) и планирања операција (нпр за уништење усташа у чајничком срезу) пронашли и графичке скице-цртеже које су они уз писани део наредбе слали командантима на терену?
Како треба тумачити ове Баћовићеве извештаје Михаиловићу?
13. март 1943.
"Ситуација на левој обали Неретве је озбиљна. Група капетана Лукачевића, у којој је поред домаћих Босанаца било и Црногораца, разбијена је и растурена. Обје дурмиторске бригаде и Санџаклије издали су, јер су јавно изјавили да неће да се боре против својих синова, сестара и браће који се налазе у редовима комуниста. При наиласку комуниста исте су поздрављали са песницом са узвиком: "Смрт фашизму"!
18. март 1943.
"Овог момента вратило се 10 Црногораца никшићке бригаде који су били заробљени код бољшевика. Они причају: заробљених је 90 у ноћном нападу... Од свих заробљеника пуштено је 10 старих. Остале су задржали. Заробљенике су водили пред Пека Дапчевића који их је корио. Убили нису никога."
Кад смо код Баћовића, да ли знате да ли је он једно време живео у Нишкој улици у Београду?
Да ли је из данашње зграде Рударског факултета, Дража изведен на стрељање (ранији затвор Озне у Ђушоној улици).
Знам да није био тамо затворен за време суђења али има неких инфрмација да је тамо боравио ноћ пред стрељање?
(05-06-2023, 09:03 AM)Јужносрбијанац Пише: [ -> ]Како треба тумачити ове Баћовићеве извештаје Михаиловићу?
13. март 1943.
"Ситуација на левој обали Неретве је озбиљна. Група капетана Лукачевића, у којој је поред домаћих Босанаца било и Црногораца, разбијена је и растурена. Обје дурмиторске бригаде и Санџаклије издали су, јер су јавно изјавили да неће да се боре против својих синова, сестара и браће који се налазе у редовима комуниста. При наиласку комуниста исте су поздрављали са песницом са узвиком: "Смрт фашизму"!
18. март 1943.
"Овог момента вратило се 10 Црногораца никшићке бригаде који су били заробљени код бољшевика. Они причају: заробљених је 90 у ноћном нападу... Од свих заробљеника пуштено је 10 старих. Остале су задржали. Заробљенике су водили пред Пека Дапчевића који их је корио. Убили нису никога."
Има опширан одговор у Дражи 2.
Углавном Дурмиторски корпус није извршио наредбу да ликвидира комунисте, већ их је чувао. Ту је био чак и онај Маловић, што је после учествовао у суђењу Дражи.
(05-06-2023, 10:48 AM)ZdravkoR Пише: [ -> ]Кад смо код Баћовића, да ли знате да ли је он једно време живео у Нишкој улици у Београду?
Да ли је из данашње зграде Рударског факултета, Дража изведен на стрељање (ранији затвор Озне у Ђушоној улици).
Знам да није био тамо затворен за време суђења али има неких инфрмација да је тамо боравио ноћ пред стрељање?
Рекао бих да нема.
За Баћовића, знам да је живео у Београду. Жена и ћерка су остале у БГ