Милетовићка уопште не држи интервју у неком правцу, него расплињава много.... И то стално ради.
Таквих интелектуалаца има много код нас. Брдар је један од њих. То су људи који су много читали још 1980-их и 1990-их, и тог се знања држе, не схватајући да је велики број тих књига или података из њих заправо подметачина удбе.
Имао сам много прилика да разговарам са таквим људима и могу рећи да су тешки к'о црна земља. Док се прво расправимо око основних ствари, изгуби се свака жеља за даљим разговором.
Знам да Милослав Самарџић мора да користи сваку прилику за промоцију филма, како би филм завршио и приказао што већем броју људи, али заиста га је тешко гледати док мора да ћути на многе нетачности изречене у овој емисији, или било којој другој, јер би изгубио много времена да објасни шта је тачно.
ПС Мишићи су у масовној гробници на Петом пуку. Нису их однели у Зајечар, сигурно.
Члан ЗКП о вербалном деликту је био нумера 133.
Poštovani gospodine Miloslave da li se zna nešto više o Pavlu Bakiću jednom od osnivača FK Galatasaraj iz Istambula,osim ovog:
Jedan podatak za Pavla Jevremovog Bakića, jednog od osnivača FK "Galatasaraj" iz Istambula, bliskog rođaka Milije Đukanovog Bakića,fudbalske legende Turske carevine. Pavle Jevremov Bakić, visoki finansijski stručnjak, službovao je u Bijelom Polju i Kosovskoj Mitrovici, u kojoj je bio direktor rudnika "Trepča". U Drugom svjetskom ratu bio je na strani četničkog pokreta Draže Mihailovića. Partizani su ga strijeljali 1944. u Andrijevici. Imao je sina Radoslava, koji je umro kao dijete, i ćerku Miru, udatu Đorđević.
(15-10-2024, 04:49 PM)D.Račić zauvek Пише: [ -> ]Poštovani gospodine Miloslave da li se zna nešto više o Pavlu Bakiću jednom od osnivača FK Galatasaraj iz Istambula,osim ovog:
Jedan podatak za Pavla Jevremovog Bakića, jednog od osnivača FK "Galatasaraj" iz Istambula, bliskog rođaka Milije Đukanovog Bakića,fudbalske legende Turske carevine. Pavle Jevremov Bakić, visoki finansijski stručnjak, službovao je u Bijelom Polju i Kosovskoj Mitrovici, u kojoj je bio direktor rudnika "Trepča". U Drugom svjetskom ratu bio je na strani četničkog pokreta Draže Mihailovića. Partizani su ga strijeljali 1944. u Andrijevici. Imao je sina Radoslava, koji je umro kao dijete, i ćerku Miru, udatu Đorđević.
На жалост, немам података. Једино ако Адмирал има нешто.
Милославе, које је, данас, по Вама најбоље решење да се очува ћирилица у српском народу, пошто је ово актуелна тема
(01-11-2024, 09:10 PM)Драган Пише: [ -> ]Милославе, које је, данас, по Вама најбоље решење да се очува ћирилица у српском народу, пошто је ово актуелна тема
Не мораш за то никога да питаш. Ћирилица се најбоље чува њеним коришћењем.
(01-11-2024, 10:15 PM)Шумадинац Пише: [ -> ] (01-11-2024, 09:10 PM)Драган Пише: [ -> ]Милославе, које је, данас, по Вама најбоље решење да се очува ћирилица у српском народу, пошто је ово актуелна тема
Не мораш за то никога да питаш. Ћирилица се најбоље чува њеним коришћењем.
Али, опет, Караџић ју је направио пола на латиницу.
Имаш ли неких података о Чеди Кокановићу за време и после Другог светског рата?
Вештачка интелигенција ми је дала ово:
Цитат:Чеда Кокановић је живео у Србији током Другог светског рата и био је активан у политичким круговима. После рата, био је у сукобу са новим комунистичким властима, што је било уобичајено за многе лидере тог времена.
Кокановић је преминуо 1959. године у Београду. Његова делатност и улога у политици тог периода остају значајан део историје.
...што упућује да је био на патриотској страни, али ВИ не да изворе. Вели "могу да је туже због повреде ауторских права"?
Имаш ли неких података о деловању ЈВуО у Србобрану, 1943.?
Цитат:Почетком 1943. године емисари Драже Михаиловића, команданта Југословенске војске у отаџбини, окупљају око себе интелектуалце и официре бивше југословенске војске међу Србима у Бачкој. Тада су формирани официрски штабови са батаљонима у многим местима, а између осталог и у Србобрану. Међутим, организација је проваљена у Сомбору почетком августа 1943. године, па су припадници овог покрета похапшени по читавој Бачкој, укључујући ту и Србобран где су имали добру илегалну организацију. Сви ухапшени су спроведени у Сомбор где су мучени приликом истраге и суђења, а после су послати у затвор у Будимпешти, потом у затвор у Киштарчу, да би на крају завршили у Mathauzenu у Немачкој.
https://ekas.rs/istorija/istorija-srbobr...-srbobran/
(14-11-2024, 02:05 PM)Ђорђе Ивковић Пише: [ -> ]Имаш ли неких података о деловању ЈВуО у Србобрану, 1943.?
Цитат:Почетком 1943. године емисари Драже Михаиловића, команданта Југословенске војске у отаџбини, окупљају око себе интелектуалце и официре бивше југословенске војске међу Србима у Бачкој. Тада су формирани официрски штабови са батаљонима у многим местима, а између осталог и у Србобрану. Међутим, организација је проваљена у Сомбору почетком августа 1943. године, па су припадници овог покрета похапшени по читавој Бачкој, укључујући ту и Србобран где су имали добру илегалну организацију. Сви ухапшени су спроведени у Сомбор где су мучени приликом истраге и суђења, а после су послати у затвор у Будимпешти, потом у затвор у Киштарчу, да би на крају завршили у Mathauzenu у Немачкој.
https://ekas.rs/istorija/istorija-srbobr...-srbobran/
Један историчар спрема опширан рад о Дражиним четницима у целој Војводини. Објавићемо кад заврши. У основи, било их је много више него што се обично сматра.
Шијан и Игор са Хелм Каста похвалили се да је гдин Милослав снимио подкаст у њиховом студију.
U novoj emisiji ste rekli da su svi partizani bili komunisti, ali da nisu svi stigli za vrijeme rata postati članovi. Da li ste sigurni? Sami ste npr. govorili kako su komunisti pretvorili ustanike na Kozari u partizane. Dakle tu se radilo o spašavanju žive glave od ustaškog noža. Takvih primjera vjerovatno ima još.
