Да ли је могуће да је Благоје Ковач деда-стриц Тома Ковача, министра унутрашњих послова РС за време рата и предратног дебеовца у Сарајеву? Можда он зна како је Благоје завршио овоземаљски живот? Ако неко зна нешто нека напише овде.
Не знам тачно, али мислим да би ми рекли Билћани за то. Причали смо о Ковачима, један Благојев брат био је доскора жив.
Ниси ми одговорио за ону двојицу Паштровића, али добро ако не знаш за њих. Шта би са Савом Петровићем, чини ми се пред. РО за Срем.
Милославе, видех данас неке коментаре на фејсбуку у вези годишњице 27. марта.
Како их коментаришеш, баш ме занима твоје мишљење?
Цитат:Veliku smo cenu platili za to.Bili smo piuni i rukama velikih sila.Knez je imao vecu viziju ali sad je kasno da se pravimo generali.Milion i po pobijenih Srba, veliki broj raseljen i dozivotno podeljeni na cetnike i komunjare.
Потпуно се слажем да смо изиграни кнез Павле је покушао да спаси Србију али народ то није разумео!!!!
Само Национал Социјализам је могао спасити Србе и Србију од свега тога, ни краљ ни тито нити дража ... Све су то заблуде , уосталом видели смо и осетили.
NISU ONI ZNALI NI STA RADE NITI STA IH CEKA
Класична намештаљка британске тајне службе, ради инсталације комунизма и будућег давања државности Хрватској и осталим државама. А Србија, као држава са најдужом историјом и традицијом, из СФРЈ излази последња као држава и бива бомбардована 1999. Укратко, генеза проблема је много шира; коментар кратак.
Sto je najzalosnije, tu "revoluciju", izvele su propalice za samo 800 funti, koliko im je platila engleska obavestajna sluzba.
mi neznamo da cuvamo nas narod, zato nas sve manje i manj ima .
Potplaćeni komunisti koji su nas uveli u rat, sramota
(27-03-2016, 12:12 AM)Бенито Пише: [ -> ]Ниси ми одговорио за ону двојицу Паштровића, али добро ако не знаш за њих. Шта би са Савом Петровићем, чини ми се пред. РО за Срем.
Не знам ни једно ни друго.
Ово за 27.март је један од најбољих твојих текстова. Фасцинантно је колико Срби не познају историју. Још је занимљивије колико су убеђени да све знају. Одговорност новинара ,који су писали ноторне лажи за ситан новац, је велика. Неко је тако потурио да је патријарх Гаврило био енглески плаћеник. Дошло је до те мере да је данас и физички опасно било шта рећи против Недића или кнеза Павла. Та идеолошка злоупотреба историје даје своје резултате на данашњој политичкој сцени.
Одличан текст Милославе, ево и документа који потврђује да је већина српских странака и удружења подржала пуч.
![[Слика: Omladinskifrontzaodbranuotadzbine_zpsc25380ee.jpg]](http://s13.postimg.org/a16ks4687/Omladinskifrontzaodbranuotadzbine_zpsc25380ee.jpg)
Слажем се и са Бенитом, прво смо током немачке окупације имали недићевску пропаганду у вези 27. марта, па након рата, комунистичку пропаганду у вези 27. марта, сад смо се изгледа опет вратили на ону прву.
А шта није пропаганда? Да смо 27. марта "нашли своју душу"?
Кадар сам да верујем да је данашња политичка сцена више резултат догађаја који су се одиграли и следили, него "идеолошке злоупотребе" истих.
Tekst je dobar u smislu osnovne ideje, ali paralela sa 5. oktobrom nije. Novac tu nije bio presudan, akumulirano nezadovoljstvo je postojalo, i možda je taj novac samo malo ubrzao stvari, ali ništa ključno. Retorika "stranog plaćeništva" je takođe ono što mi je zasmetalo. Mnogo podseća na retoriku iz Slobinog doba. Jednostavno nepotrebno u kontekstu teksta.
Dakle, i u jednom i u drugom slučaju se "dogodio narod", mada taj narod nije isti i to je deo teze sa kojim se apsolutno slažem.
Eto da vas i ja malo kritikujem Miloslave.
Ако, и треба.
Не знам дал би 5. октобар успео без онолико уложених пара...
За 27. март је јасно да нису паре. на крају крајева, зна се и колико пара су дали Британци, нешто ситно, ваљда 800 фунти, некима који нису имали везе са пучем, а нису могли ни да утичу на јавност, јер су били слаби.
Међутим, у случају 5. октобра у питању су огромне суме, стотине милиона долара. То је трајало годинама, створена је огромна инфраструктура у целој земљи, имали су безброј медија - за које су масе веровале да су независни. Ради утицаја на јавно мњење финансирали су и филмове и позоришне представе, итд. Тешко да би се 5. октобра преломило без тога.
Тај новац што су уложили у 5.октобар,вишеструко су наплатили кроз све власти у задњих 15 год.
(28-03-2016, 04:04 PM)Милослав Самарџић Пише: [ -> ]Ако, и треба.
Не знам дал би 5. октобар успео без онолико уложених пара...
За 27. март је јасно да нису паре. на крају крајева, зна се и колико пара су дали Британци, нешто ситно, ваљда 800 фунти, некима који нису имали везе са пучем, а нису могли ни да утичу на јавност, јер су били слаби.
Међутим, у случају 5. октобра у питању су огромне суме, стотине милиона долара. То је трајало годинама, створена је огромна инфраструктура у целој земљи, имали су безброј медија - за које су масе веровале да су независни. Ради утицаја на јавно мњење финансирали су и филмове и позоришне представе, итд. Тешко да би се 5. октобра преломило без тога.
Ako je i bilo stotine miliona dolara (u šta sumnjam), to se verovatno raspršilo na stotinu organizacija, stranaka, pjedinaca, udržunja tokom jedne decenije. Ali, nije bilo stotine miliona za deveti mart 1991 pa je opet bio jedan značajan bunt. Kao što je praktično Panić dobio izbore 92. a opozicija 93. Kao učesnik protesta iz 1997 mene niko nije plaćao (mada su pričali da je plaćen bio sin onoga Gavrilovića) i meni nikakav novčani motiv nije bio potreban da se bijem sa crvenom bandom. (To su istorijski procesi, malo to ima veze sa banalnom idejom teorije zavere Amerike protiv jadnih Srba.) To j suština za većinu onih što su podržavali slom diktature crvenog cara sa Dedinja. Raspoloženje protiv režima je uvek postojalo, nekada u manjoj, nekad u većoj meri. Imali smo diktaturu (sada joj opet težimo) i trebalo ju je srušiti. E sad, što su bivši članovi komunističke nomenklature predvodili opoziciju i što je se odmah nije išlo na restauraciju monarhije i povratak na stanje pre 1945... za to ne treba tražiti krivca u američkim dolarima već u karakteristici domaćeg socijalizma i u promeni mentaliteta naroda o čemu vi pišete.
Međutim, problem je u tome što su mnogi nacionalisti shvatili Slobinu borbu za očuvanje ostataka komunizma kao borbu za nacionalnu stvar. Koliko god nam bilo neprijatno, u pravu je bila hrvatska propaganda kada je srpsku starnu nazivala "jugokomunistima" i "srbokomunistima". E pa zato smo prošli kao što smo prošli i nećemo se - po svemu sudeći - skoro oporaviti. Ali, previše politike za jednu istorijsku temu!