Погледи форум

(31-01-2016, 04:05 PM)Зоран Недељковић Пише: [ -> ]

(31-01-2016, 03:22 PM)Милослав Самарџић Пише: [ -> ]

(31-01-2016, 03:17 PM)Зоран Недељковић Пише: [ -> ]

(29-01-2016, 12:40 PM)Бенито Пише: [ -> ]Душан Јанковић је био карикатуриста. Рекао је нешто типа:" Успеће вам револуција, чим ви убијате и због Микија Мауса." Апсолутно је немогуће да су га убили а да му сестра за то макар није знала, а да не кажем и да је наредила. Поготово што је побила преко 20 лица због сумње да су убили другог брата, њој омиљеног Бата Јанковића.
Али то није једини пример. Годинама покушавам да нађем о коме се ради. На Миљевинама је партизанка тражила да убије брата када га је видела међу четницима 1945. године. Стрељала га је пред много сведока. Велики је број људи то видео, али прича је после деценија замрла. Ако неко нешто у вези овога нађе, нека допише овде.

Команданта Пожешког корпуса капет. Милоша Марковића издала је старија сестра Радојка, на Божић 1950.год.

Откуд ти то? Ивко Јовановић то није помињао.

Славко Маслар, - Записи из грађанског рата 1941 1951 -
Радојка је под притиском довела комун. п.пук Чизмића до Милошеве базе изнад друма Чачак-Пожега и позвала га да се преда. Радојка је била удата за Илију Милосављевића, који је погинуо у савезн. бомбардовању 1944.год.
Милошева и Радојкина мајка и мајка још петоро деце, удовица, скочила је у Мораву, отевши се из руку ОЗНАша, док се Милош крио.
Миленко П. Брајковић, из с. Чичкове, код Ариља, отац четворо деце, после више хапшења и мучења, извршио је самоубиство 29.нов.1948.год.
Павле Николић, из с. Високе, код Ариља, осуђен је на вишегодишњу робију.
Молошева вереница Љубинка Алексић, осуђена је на 8 год. робије. Амнестирана и бежи преко границе. Живела у Канади 44 година и вратила се у с. Поповић, код Ариља. До краја живота су је звали -Мајорица-.
Жаре Матовић, Љубинкин ујак, осуђен је на вишегодишњу робију и умро је на издржавању казне у Пожаревцу. Удба му је мучила децу сипајући им гас у нос и затварајући уста.
Милош је донешен из Ужичког затвора на суђење у Бакионичку задругу, јер су му ноге пребили.
Молошев брат вазд. наредник Михаило Калчо, тешко рањен извршио је самоубиство на Зеленгори,1945.год. 21. маја 2010.год, пред Вишим судом у Ужицу, рехабилитован је.

Мислим да се то под притиском, тј. ко зна каквим мучењем, не може рачунати.

(31-01-2016, 05:28 PM)Зоран Недељковић Пише: [ -> ]Скоро је био Дан холокауста и на РТС у је ишао прилог о спашавању Јевреја у Шапцу. Наравно није ни поменут човек који је то све организовао.
Доктор правних наука МИОДРАГ Д. ПЕТРОВИЋ{1894/1982}, дипломата,адвокат и предс. општине Шабац пред Други св. рат.
Јевреји избегли из средње Европе, путници за Палестину остали су заглављени у Кладову и нико није био вољан да их прими из страха пред почетак рата. Тада је Миодраг одлучио да његов град постане уточиште ових људи. 1244 избеглица из Аустрије, Пољске и Чешке, доспело је у Шабац. За њихов смештај Петровић је адаптирао шабачки млин. Јевреји су вредно радили у својим струкама и занатима, а један младић је постао популаран играч шабачке Мачве. Хладне зиме 1940.год. Петровић је посекао очеву шуму да би обезбедио Јеврејима огрев. Успео је да један број њих пребаци возом за Грчку, али одмах након тога граница је била затворена. На Петровићевом имању у с. Мала Врањска била је смештена и позната и угледна јеврејска породица Коен, која ће, на жалост, цела пострадати кроз рат.
Милорад је био учесник напада на Шабац, под командом мај. Драгослава Рачића, 1941.год. Два пута хапшен од Немаца, бањички логораш, после рата бежи у Италију. Папа га је позвао у аудијенцију и понудио му одговарајући посао, али је Милорад одбио, сматрајући да као православац не може да ради за католичку цркву.Емигрира у САД, где је радио у једној ауто-механичарској радионици, а некада је први имао сопствени аутомобил у шабачком крају.
Миодрагов брат др.медиц. МИЛАН БАТА{1897/1975}, у четницима од 1941.год, пом. начелника Санитетског одељења ВК, после рата осуђен на робију, умро у Чачку, рехабилитован 2007.год.
Миодрагов зет, од ћерке Љиље, МИХАИЛО НИКОЛИЋ МИКИ, благајник Равногорског одбора у Шапцу, после рата хапшен.

Миодраг или Милорад?
Боље да биографије објављујеш на оној теми који си почео, посвећеној биографијама мање познатих личности.

Миодраг, не Милорад.
Радојка - издала, под притиском.

Има и случај из Ивањице. Једног јатака је урнисала озна. Реч им није рекао. Кад су изгубили сваку наду да ће проговорити, сетили су се да се мученикова сестра швалерише са главним батинашем. Довели су је и она га је убедила да проговори и да ће га они пустити. Наравно, нису га пустили. Одлежао је 12 година робије. Када се вратио са робије, они који су знали за причу често су се шалили са њим:" Мој Ноле, мој брале, само ти њима реци и они ће одмах да те пусте." Са сестром никад није говорио након робије.
Тако да, ето, нађосмо 3-4 примера, а кад би се зачерпкало.... Комунисти су много већи зликовци него што мисле и они који знају ко су они. Растурили су све људско и хришћанско у Србину.

(01-02-2016, 04:27 PM)Бенито Пише: [ -> ]Има и случај из Ивањице. Једног јатака је урнисала озна. Реч им није рекао. Кад су изгубили сваку наду да ће проговорити, сетили су се да се мученикова сестра швалерише са главним батинашем. Довели су је и она га је убедила да проговори и да ће га они пустити. Наравно, нису га пустили. Одлежао је 12 година робије. Када се вратио са робије, они који су знали за причу често су се шалили са њим:" Мој Ноле, мој брале, само ти њима реци и они ће одмах да те пусте." Са сестром никад није говорио након робије.
Тако да, ето, нађосмо 3-4 примера, а кад би се зачерпкало.... Комунисти су много већи зликовци него што мисле и они који знају ко су они. Растурили су све људско и хришћанско у Србину.

Нема неке везе са тим примерима, али недавно сам сазнао за један догађај из мог краја који не би било лоше да наведем. Крајем педестих или почетком шесдесетих када је увођена струја у баточинску општину, заседао је баточински комитет да расправља о правцу који је изабран за постављање електричних стубова. Члановима комитета није било јасно зашто ће ту бити постављене бандере, ту неће моћи да пролази струја јер је узбрдица...

Мислим да је изворно питање било да ли је нека сестра убила брата, а сви наведени примјери се односе да је сестра на превару ухапсила брата, издала га или га није спасила итд. односно није га убила. Ово за Миљевину и Понор, да га је стрељала, ми није познато. Ако је то истина, онда она мора бити из Србије, као и брат.

Gospodine Samardžiću,možete li reći koliko je četnika tačno učestvovalo u bici na Neretvi?Često se u komunističkoj literaturi može čuti da ih je bilo 20.000,ali ja lično smatram da je to preterivanje.Koliko sam ja do sada proučio razne literature i izvore,najčešće se pomonje broj od 10.000 do najviše 15.000.I pitao bih vas koliko je četnika iz kog dela Jugoslavije bilo na Neretvi?Mislim koliko iz Istočne Bosne,Zapadne Bosne,Centalne Bosne,Hercegovine,Crne Gore,Srbije,Dalmacije i Like,da li je bar nešto četnika bilo iz Slovenije i Makedonije?Koliko je meni poznato Djujićevci nisu učestvovali.

(02-02-2016, 02:07 PM)voja_88 Пише: [ -> ]Gospodine Samardžiću,možete li reći koliko je četnika tačno učestvovalo u bici na Neretvi?Često se u komunističkoj literaturi može čuti da ih je bilo 20.000,ali ja lično smatram da je to preterivanje.Koliko sam ja do sada proučio razne literature i izvore,najčešće se pomonje broj od 10.000 do najviše 15.000.I pitao bih vas koliko je četnika iz kog dela Jugoslavije bilo na Neretvi?Mislim koliko iz Istočne Bosne,Zapadne Bosne,Centalne Bosne,Hercegovine,Crne Gore,Srbije,Dalmacije i Like,da li je bar nešto četnika bilo iz Slovenije i Makedonije?Koliko je meni poznato Djujićevci nisu učestvovali.

Ђујићеве јединице су стигле на Неретву али са дебелим закашњењем. Мислим да су учествовале у каснијим неуспешним потерама за партизанима.

(02-02-2016, 02:07 PM)voja_88 Пише: [ -> ]Gospodine Samardžiću,možete li reći koliko je četnika tačno učestvovalo u bici na Neretvi?Često se u komunističkoj literaturi može čuti da ih je bilo 20.000,ali ja lično smatram da je to preterivanje.Koliko sam ja do sada proučio razne literature i izvore,najčešće se pomonje broj od 10.000 do najviše 15.000.I pitao bih vas koliko je četnika iz kog dela Jugoslavije bilo na Neretvi?Mislim koliko iz Istočne Bosne,Zapadne Bosne,Centalne Bosne,Hercegovine,Crne Gore,Srbije,Dalmacije i Like,da li je bar nešto četnika bilo iz Slovenije i Makedonije?Koliko je meni poznato Djujićevci nisu učestvovali.

18. фебруара 1943: 4.783 четника, и то: Коњичка група 883 (од којих 200 муслимана), Бјелопољска 1.000, Благајска 500, Чапљинска 500, Невесињска 950 и Столачка 250, плус 700 убачених у герилу, иза леђа комуниста. Дакле, сви Херцеговци.

Експедициони корпус мајора Баћовића имао је тада 2.700 и био је у области Книна.

20. фебруара: плус 1.750 четника - летеће бригаде Милешевског корпуса, под командом мајора Лукачевића.

22. фебруара: плус 2.500 - Зетски четнички одреди и Никшићка бригада под командом пуковника Баје Станишића.

23. фебруара:, после прегруписавања и доласка појачања:
- Коњичка група (Десно крило), под командом Лукачевића: 1.500 четника из Фочанске, 2. сарајевске, Коњичке и Невесињске бригаде, 1.000 четника муслимана, 1.200 из Милешевског корпуса (Пљеваљска бригада је била најбројнија) и 1.000 из Црне Горе (Дурмиторски корпус), дакле 4.700, а после неколико дана 5.000 (делови Лимско-санџачких четничких одреда)
- Средња колона под командом мајора Пантића: главнина Невесињске бригаде капетана Зечевића и Комбинована бригада капетана Куреша (најбројнија је била Билећка бригада), укупно 1.500.
- Лево крило . Станишић, 2.500.
Укупно: 8.700.

1. марта 1943:
- Лево крило 2.500,
- Средња колона 2.300,
- Десно крило 5.295 четника, у три подколоне: Лева, мајор Касаловић, 2.135 четника (1. и 2. дурмиторска, Коњичка и Фочанска бригада, Миљевински и заборски батаљон); Средња, мајор Весковић, 1.000 четника (Бијелопољска, Беранска, Колашинска и Андријевићчка бригада); Десна, капетан Раилић, 2.160 четника (Пљеваљска, Прибојска и 2. сарајевска бригада и 230 муслимана четника).
Укупно: 10.095.

Стање се и даље мењало, описао сам то у Дражи 2 на око 140 страница.

(02-02-2016, 07:41 PM)Мргуд Пише: [ -> ]

(02-02-2016, 02:07 PM)voja_88 Пише: [ -> ]Gospodine Samardžiću,možete li reći koliko je četnika tačno učestvovalo u bici na Neretvi?Često se u komunističkoj literaturi može čuti da ih je bilo 20.000,ali ja lično smatram da je to preterivanje.Koliko sam ja do sada proučio razne literature i izvore,najčešće se pomonje broj od 10.000 do najviše 15.000.I pitao bih vas koliko je četnika iz kog dela Jugoslavije bilo na Neretvi?Mislim koliko iz Istočne Bosne,Zapadne Bosne,Centalne Bosne,Hercegovine,Crne Gore,Srbije,Dalmacije i Like,da li je bar nešto četnika bilo iz Slovenije i Makedonije?Koliko je meni poznato Djujićevci nisu učestvovali.

Ђујићеве јединице су стигле на Неретву али са дебелим закашњењем. Мислим да су учествовале у каснијим неуспешним потерама за партизанима.

Нису биле на Неретви Ђујићеве јединице.

Мој ђед је био у Миљевинском батаљону на Неретви. Али зар није Миљевина припадала Калиновичкој бригади и Романијском корпусу а не Фочанској бригади и Дринском корпусу како сте написали?

Hvala na odgovoru.

(02-02-2016, 08:40 PM)Романија Пише: [ -> ]Мој ђед је био у Миљевинском батаљону на Неретви. Али зар није Миљевина припадала Калиновичкој бригади и Романијском корпусу а не Фочанској бригади и Дринском корпусу како сте написали?

Нисам написао да је Миљевина припадала Фочанском батаљону, већ: ''Фочанска бригада, Миљевински и Заборски батаљон''. Дакле ова два батаљона су била уз Фочанску бриигаду, а не у њеном саставу.

Јел ово она Коњичка група, па кад је Булајић читао документа, рекао :
"Видите, четници су имали јединицу четника на коњима?" Па довукао коње из пола Југославије да сними ону сцену када ови њихови једу месни нарезак на српском гробљу.

---

Нешто ми занимљиво. Народ је добро капирао ове легализовене. Ко је ко и ко је фолирант. Тако су их и памтили. Обашка комунисти и њихове лагарије, народ је знао и причао како треба. Осим детаља које није могао да зна.
Међутим, занимљиво је за једног лика да то излази из те форме. То је Машан Ђуровић. Кога год да сам питао за њега, од Рашке до Прибоја, сви су хвалили његову јединицу. Увек су говорили да су изгледали као права војска, да су били дисиплиновани, да су јели са казана( питање хране је кључно за цивиле, кад причају о рату)...
Осим онога што си написао у Општој, имаш ли нешто да додаш за Машана?