Вики:
Крлежа је био кум са српским писцем Драгишом Васићем (осуђен и погубљен као главни идеолог четничког покрета). Писаћа машина коју је Крлежа поклонио Васићу данас је у власништву чачанског вајара Живорада Максимовића.
Wiki- "У овом срању си ти хтео да сахраниш деду!!!!!"
Какви црни кумови. Били су пријатељи. Али то нема никакве везе ни са нацијом, ни политиком, нити њиховим размишљањима о историји. Да нису обојица били писци, вероватно се никад не би упознали.
(23-09-2016, 01:50 AM)Романија Пише: [ -> ]Вики:
Крлежа је био кум са српским писцем Драгишом Васићем (осуђен и погубљен као главни идеолог четничког покрета).
Не огу да верујем да су ово написали. Васић је погубљен од усташа, а нису му судили ни усташе ни комунисти.
''Главни идеолог'' - то је комунистичко виђење ствари. Или усташко. Главни политички документ код четника био је Башка резолуција, а ту су у питању политичке странке.
У истом чланку пишу два различита мјеста и датума смрти
![[Слика: Screenshot_2016_09_23_19_32_54_899.png]](http://s10.postimg.org/mjg8oaim1/Screenshot_2016_09_23_19_32_54_899.png)
![[Слика: Screenshot_2016_09_23_19_33_40_697.png]](http://s17.postimg.org/aoeehrqz3/Screenshot_2016_09_23_19_33_40_697.png)
Зато што су користили два извора. Или једну групу извора која тврди да је убијен у Јасеновцу и Татјана Васић која је до краја живота тврдила да су га убили комунисти у затвору у Бањалуци.
А ни датум рођења није тачан, јер је написан по старом календару, а датум смрти по новом.
Тражи се много извора...
Међутим два очевидца су преживела - убијен у Јасеновцу. Обојица су то објавила у својим књигама, а један ми је и лично рекао, капетан Петар Бубрешко.
Посветисмо доста простора и времена, да ли на овом или старом форуму, теми спортиста, нарочито кошаркаша који су били везани за Дражу и његову војску, било лично, било породично.
Да ли је то случај и са неким другим професијама?
На пример, кантаутори и музичари новокомпоноване музике. Чуо сам давно да су очеви Тозовца, Мије Крњевца и Буце Јовановића били у четницима. Тоза Живковић и Тодоровић оригинал Крњевац- Мијин отац су и погинули током рата као четници. И други, да их све не набрајам, су имали очеве у четницима. Шта знаш о овоме?
Није ми познато. Видео сам Тозовца на равногорској вечери зимус у Земуну, па ми делује логично. Био је хармоникаш Илић из Мрчајеваца код Раковића, има на оној слици. Из фамилије Мирослава Илића, није знао Аца Симић тачно шта, можда стриц. Тина и Радојка Живковић су свирали код четника, а вероватно и у Ласцу, треба да су они на оној слици. А свирали су сигурно, причао ми је Миломир Сајић.
Знаш за чувену аферу због песме Ја сам ја, Јеремија, због које је била велика фрка. Песма је први пут јавно емитована 1јануара 1972. године, када је било отварање другог програма тв Београд. У студију је било комплет руководство СР Србије. Били попили, па нису обратили пажњу довољно.
Аутор песме је генијални Војислав Воки Костић, чији је отац био чувени лекар и први српски сексолог др Александар Костић. Доктор је хапшен након доласка црвених. Изгледа да је планиран за чувени списак, али је из неког разлога пуштен. Касније, наставио је своју каријеру. Има улицу у Београду, код Железничке станице, иза болнице Свети Сава. Његов други син, а Вокијев брат, отишао је са Авалским корпусом за Босну и никад о њему нису ништа сазнали.
Феноменална песма Ја сам ја Јеремија, настала је као Вокијев бунт против омаловажавања српске историје, нарочито из Првог светског рата, а која је тада преплавила јавну сцену. Практично је та песма отворила врата низу дела која су, у деценијама које су уследиле, па све до данас, преплавила нашу културу и на највиши пиједестал вратиле страдалништво Срба из Првог светског рата. Дела која су била најпопуларнија, попут римејка Јаковљевићеве Голгота и Васкрс Србије и Солунци говоре Антонија Ђурића, не би доживеле ни близу такав успех да није било поменуте песме.
Воки је инсистирао да песму Ја сам ја Јеремија, изведе Предраг Живковић Тозовац . Очигледно је да то није било случајно. Обојица су годинама имали проблеме због ове " афере" и малтене забрањени у јавној сфери и обојица су успели да се са тим изборе.
О судбини оца, Тозовац је сам причао, додуше ретко и то само кад је објашњавао да је уметничко име себи дао по оцу.
Његов отац је убијен 1941. од Нијемаца у Матарушкој Бањи.
Вјероватно у октобру, са осталим Краљевчанима
Има и она фотографија оца Добривоја Топаловића баш са Драгишом Васићем.
Николај, постави ту фотографију, ако је имаш.
Много се причало, ко зна да ли је истина, да су Добривоје и ћерка Раденка Мандића ( или Радоша Капларевића, не сећам се више) били у великој љубави, која је требала да се заврши браком. Међутим, кад је ознаш чуо за кога ћерка треба да се уда, рекао јој је:" Јеси ли ти нормална? Ја му убио оца, а ти хоћеш да се удаш за њега." И пропаде љубав.
То је фотографија из Албума 1, али ми он није при руци тренутно, можда идућег викенда.
Gospodine Samardzicu hoce li biti skoro neka nova galerija jedinica JVuO,nije bilo nista jos od Trebinjskog korpusa prosle zime.