Погледи форум

Чланак о словеначким четницима на порталу ''Нови стандард'':
http://www.standard.rs/istorija/32435-%D...1%86%D0%B8

Дали сте до сада у својим истраживањима наишли на податке о Тимарском Четничком Одреду?

Цитат:Тимарски четнички одред:
штаб одреда - 3 бораца
Заштита штаба и курири - 15 четника
пратећа чета :2 минобацача и 2 тешка митраљеза - 20 четника
1. батаљон - 170 четника
2. батаљон - 180 четника

Цитат:Подручје Тимара:села Омарска, Марићка, Буснови, Бистрица, Томашица и Криваја

Ради се о крају између Приједора и Бања Луке.

______________________________________________________________

За Мунгоса:

---

(29-06-2015, 11:25 PM)мунгос Пише: [ -> ]Момчило Диклић је написао пар књига на ту тему:

Трагови велике преваре и дубоке ране издаје (о четницима),
Како су страдали визионари судбине Срба у Хрватској (Будачки процес),
Српско питање у Хрватској 1941-1950,
Срби у Хрватској 1945-1990
и Уништавање српске културе.

(30-06-2015, 04:37 AM)мунгос Пише: [ -> ]Све књиге се дотичу те тематике на овај или онај начин.

Како су страдали визионари судбине Срба у Хрватској (Будачки процес): ова књига се бави само тиме. Будачки или Кордунашки процес је једно те исто (процес је одржан у Горњем Будачком).

(16-08-2015, 07:02 PM)Брада Пише: [ -> ]Дали сте до сада у својим истраживањима наишли на податке о Тимарском Четничком Одреду?

Цитат:Тимарски четнички одред:
штаб одреда - 3 бораца
Заштита штаба и курири - 15 четника
пратећа чета :2 минобацача и 2 тешка митраљеза - 20 четника
1. батаљон - 170 четника
2. батаљон - 180 четника

Цитат:Подручје Тимара:села Омарска, Марићка, Буснови, Бистрица, Томашица и Криваја

Ради се о крају између Приједора и Бања Луке.

Нисам. То је сигурно било 1941, после је КПЈ преузела тај крај. Има ли више података?

(17-08-2015, 01:08 AM)Милослав Самарџић Пише: [ -> ]

(16-08-2015, 07:02 PM)Брада Пише: [ -> ]Дали сте до сада у својим истраживањима наишли на податке о Тимарском Четничком Одреду?

Цитат:Тимарски четнички одред:
штаб одреда - 3 бораца
Заштита штаба и курири - 15 четника
пратећа чета :2 минобацача и 2 тешка митраљеза - 20 четника
1. батаљон - 170 четника
2. батаљон - 180 четника

Цитат:Подручје Тимара:села Омарска, Марићка, Буснови, Бистрица, Томашица и Криваја

Ради се о крају између Приједора и Бања Луке.

Нисам. То је сигурно било 1941, после је КПЈ преузела тај крај. Има ли више података?

Цитат: Архив Војноисторијског института, к. 461-А, рег. бр. 3/31-5. - Драго Карасијевић: ЧЕТВРТА КРАЈИШКА НОУ ДИВИЗИЈА

Ради се о Септембру 1944. Аутор наводи ту Четничку јединицу као дио снага у одбрани Приједора, иако он сам описујући борбе за Приједор исту јединицу уопште не спомиње, само Швабе и НДХ јединице. Предпостављам да му је било "згодно" да мало закачи и четнике и убаци их у причу заједно са усташама. Није он једини, већина њихових аутора убацује Четнике у састав осовонских операција, дали одбрамбених или нападачких. Они се воде географском близином неке Четничке јединице простору на коме се дешавају борбе, па их аутоматски сврставају као њемачке извиђаче, чуваре позадине, обезбеђење слабијег бока и сл. као помоћне снаге.
Ова јединица би по свом географском називу требала да држи крај од Мањаче на Југу ка Козари на Сјеверу, Дреновић па и Тешановић јој не би били далеко.
Дајте нешто о нашима из тих крајева, Хрвати и Комунисти спомињу, Четнике и Четничке групе и по Славонији, Банији, З.Босни . . . а ви као писац књиге Г.Дража и ОПШТА ИСТОРИЈА Четничког покрета слабо сте их обрадили.

Слабо зато што их је мало било, тј. око Приједора их није било 1944. Само до краја 1941, као српски устаници без петокраке, која је дакле наметнута до краја 1941, евентуално до пролећа 1942, како где. Исто важи и за Банију. Западну Босну сам детаљно обрадио: Команда Западне Босне, а у њој Босанскокрајишки, 1. и 2. средњобосански корпус. У Западној Салвонији је ббило веома мало четника, били су у вези са Мотајичком бригадом.

Gospodine Samardžiću,možete reći nešto više o četnicima na Kordunu?

(17-08-2015, 05:51 PM)Милослав Самарџић Пише: [ -> ]Слабо зато што их је мало било, тј. око Приједора их није било 1944. Само до краја 1941, као српски устаници без петокраке, која је дакле наметнута до краја 1941, евентуално до пролећа 1942, како где. Исто важи и за Банију. Западну Босну сам детаљно обрадио: Команда Западне Босне, а у њој Босанскокрајишки, 1. и 2. средњобосански корпус. У Западној Салвонији је ббило веома мало четника, били су у вези са Мотајичком бригадом.

А штета што сте одлучили да тако буде. Зна се за напад на Њемце почетком љета 1941 код Санског Моста, и за битку на Б.Грахову, масовно стрељање Четника на Тичеву 1942, побједе против усташа на Оштрељу, Кулен Вакуфу , Борићевцу, Крњеуши. Ћопић је писао о четницима у његовом крају, дакле на потезу Крупа-С.Мост, један Четнички командант са Кордуна је погино у засједи од муслимана код Цазина. Група на Банији је ухваћена и одведена у Јасеновац.
Поред Дреновићевих тј Босанско-Крајишког корпуса и Грмечко-Клековачког и Босанског из састава ДЧД В.Ђујића биле су групе и на Купрешком пољу, планини Цинцар, око Гламоча.
Кад је Западна Босна тј Босанска Крајина у питању мора се знати да је њене терене држао Дреновићев Босанско Крајишки Корпус, 1. и 2. Средњо Босански нису са тих терена, то што су посље били у саставу команде З.Босне под Врањешевићем то је нешто друго. Равногорци од Бихаћа до Грахова и Гламоча су били у "Босанским" јединицама Ђујићеве ДЧД.
Хрвати спомињу Четнике Радована Абрамовића Раше.
На Плитвичким Језерима (Сјеверна Лика) је цијели рат постојала група под командом локалног официра Грбића, он је чак одбио да напусти свој терен кад је било повлачење за Словенију у Децембру 1944.
Опет да се вратим на Б.Крајину, Четници су посље Дреновићевог страдања један дио пута пратили Дражу у Босанској голготи, нису ишли са њим до Зеленгоре јер им је наређено као и осталима да се враћају на своје терене. Мислим да сте ви негдје написали да се у Јулу.1945 десила посљедња велика битка између Четника и Партизана у Југославији и то баш на Мањачи, исход је наравно и нажалост био ко на Зеленгори.
Ствара се утисак да је од Врбаса па на Запад изузев Мањаче и Динаре било цијелог рата мирно бољшевичко царство, што није истина. Сво вријеме тим теренима су крстарили локални Четници, баш као у вријеме устанка 1875 и борбе за југ 1903-1912.
Морају се споменути и Богуновић, Плећаш и Роквић и њихово опседање Б.Петровца. Зашто је та опсада пропала (ђе су црвени у тој причи).

upload images free

Прочитах да је једна сарајевска бригада имала 2300 бораца а само 170 пушака. Јел то могуће? И јесу ли сарајевске бригаде подузеле иједну већу акцију?

Цитат:Кад је Западна Босна тј Босанска Крајина у питању мора се знати да је њене терене држао Дреновићев Босанско Крајишки Корпус

Па не баш. Терене од Б. Луке ка Челинцу, Прњавору, Котор-Варошу и према Теслићу држали су одреди Раде Радића тј. сеоски четнички одреди који су били пордеђени Радићу. Не знам да ли се под З. Босну сматра и онај део око Прњавора, Дервенте и Српца. АКо је тако онда је то било под командом Н. Форкапе.

(17-08-2015, 08:12 PM)voja_88 Пише: [ -> ]Gospodine Samardžiću,možete reći nešto više o četnicima na Kordunu?

Током 1941. били су устаници као и свугде. Од јесени 1941. устанике почиње да ставља под своју командом Комунистичка партија Хрватске. У пролеће 1942. избија низ пучева против узурпатора. То је најбоље описао Мане Пешут у књизи ''Револуција у Лици'', има је на нету. Негде од средине пролећа 1942. Кордун и суседни део Лике били су под командом мајора Славка Бјелајца. Он је основао Личкоќордунашку четничку зону а до краја те године и 503. корпус, који је обухватао и део Кордуна. Комунисти су такође до краја 1942. основали 8. кордунашку трећу хрватску дивизију (то је био пун назив). После капитулације Италије, када су Британци наредили Италијанима да се придруже Италијанима, четници губе упориште на Кордуну. Током 1944, војвода Јевђевић је основао Личко-кордунашки корпус, као и Приморски корпус. Они су се повукли са Динарском четничком дивизијом. Командант Личкокордунашког корпуса био је капетан Миле Маријан. Оба ова корпуса имала су око 1.500 четника.

(19-08-2015, 05:18 PM)Мргуд Пише: [ -> ]

Цитат:Кад је Западна Босна тј Босанска Крајина у питању мора се знати да је њене терене држао Дреновићев Босанско Крајишки Корпус

Па не баш. Терене од Б. Луке ка Челинцу, Прњавору, Котор-Варошу и према Теслићу држали су одреди Раде Радића тј. сеоски четнички одреди који су били пордеђени Радићу. Не знам да ли се под З. Босну сматра и онај део око Прњавора, Дервенте и Српца. АКо је тако онда је то било под командом Н. Форкапе.

Сви ти терени дошли су у састав Команде Западне Босне мајора Врањешевића.

(18-08-2015, 08:02 PM)Брада Пише: [ -> ]Ствара се утисак да је од Врбаса па на Запад изузев Мањаче и Динаре било цијелог рата мирно бољшевичко царство, што није истина. Сво вријеме тим теренима су крстарили локални Четници, баш као у вријеме устанка 1875 и борбе за југ 1903-1912.

Јесу крстарили, и било је доста буна, дакле није било мирно ''бољшевичко царство'', али на жалост ти терени су током већег дела рата били под њиховом контролом.

Налетех случајно на јутубу на ову песму под називом "Марш сибирских стрелаца". Песма је белоармејска из руског грађанског рата. Буквално иста мелодија као и црвеноармејска "Партизанска песма" (коју су наши комунисти певали као "По шумама и горама"). Зна ли неко чија је то у ствари песма - белих или црвених?

(21-08-2015, 03:35 PM)Николај Пише: [ -> ]Налетех случајно на јутубу на ову песму под називом "Марш сибирских стрелаца". Песма је белоармејска из руског грађанског рата. Буквално иста мелодија као и црвеноармејска "Партизанска песма" (коју су наши комунисти певали као "По шумама и горама"). Зна ли неко чија је то у ствари песма - белих или црвених?

Мелодија припада белима,и баш је у тој песми први пут коришћена . . . Касније су је преузели украјински партизани,па наши . . .