Па ево пар "пикантерија". Српска војска је 1914. године, у циљу стварања Велике Србије поубијала у Источној Босни 500 најугледнијих муслимана. Срби и козаци приморавају хрватске заробљенике 1916. и 1917. године да приступе српској војсци, а ко неће набијају га на колац, терају да сам себи копа гроб, итд. По оснивању "НДХ" Срби су поубијали 300 Хрвата и муслимана након чега су усташе кренуле у одмазде над њима. Срба на "хрватској земљи" није било пре турских освајања, који су их и довели са собом. И још много тога другог.
А све то наравно без икаквих фуснота, навођења извора...
Од комунистичке, једино ми је усташка пропаганда одвратнија. Јер ова прва углавном удара само на део Срба; ова друга напада све Србе комплет.
Ово је једном речју - ђубре (да извини ђубре).
Ma kad bi mi Srbi bili zatrovani bar pola kao Hrvati bilo bi nam sve bolje u zivotu. Sad dok ti klincu objasnis ko je ratova protiv koga u ratu i ko je ko bio ode sve u kurac.
-Да ли је истина да су неки четници дошли у Мостар да убију Јевђевића?
- Да ли је он стварно 1943. ишао у Рим на састанак са неким представницима Рајха и Италије?
- нисам чуо, не верујем.
- није, одвели су га у Рим као ратног заробљеника, али вероватно си наишао на комунистичку интерпретацију, према којој то може изгледати и тако како си написао.
![[Слика: piletic.jpg]](https://s27.postimg.org/vuzd3dm8z/piletic.jpg)
Ова слика је са нета, у потпису пише да је ово Велимир Пилетић,
-да ли је ово стварно Пилетић и - ако није имате ли неку његову предратну?
Хвала.
Милославе јеси ли прочитао књигу Специјална полиција у Београду 1941-1944. од Бранислава Божовића?
Господине Самарџићу, да ли сте видели овај текст и шта мислите ?
Цитат:"Чињеница је да је великом броју православних Срба, сваки муслиман који се осјећа као Србин аутоматски сумњив, ако није спреман да се покрсти. У том смислу је изузетно индикативно искуство Мустафе Мулалића. Чудна је његова животна прича и ако би какав стереотипни српски националиста тражио муслимана по својој мјери, тешко да би нашао бољег од Мустафе.
Родио се у Ливну 1896. године. У Kраљевини Југославији био је активиста и посланик Живковићеве и Јевтићеве Југословенске националне странке. Године 1941. повезује се с Дражом Михаиловићем и одлази на Равну гору. Био је члан Врховне команде Југословенске војске у отаџбини и члан Централног националног комитета Равногорског четничког покрета. У Михаиловићевом штабу је био све до априла 1945. године. У социјалистичкој Југославији је као четнички колаборациониста осуђен на пет година затвора. Kазну је одслужио у Главњачи, а послије робије је живио у Сарајеву гђе је радио као трговац. Умро је 1983. године.
Иза Мулалића су у рукопису остали мемоари под насловом „Хроника Другог свјетског рата из аспекта мојих доживљаја и расуђивања“. У њима је и епизода у којој Мулалић описује један свој београдски доживљај. Дошавши једном приликом с Равне горе у Београд, у некој кафани се сусрео с неколико симпатизера четничког покрета. Дочекали су га са добродошлицом. У једном тренутку га, међутим, један риђокоси прота одведе за засебан сто и рече му: „Здраво, куме.“ Мулалић се зачудио јер је овога видио први пут, па га је упитао: „Откуд смо кумови, кад се први пут видимо?“ Поп је одговорио овако: „Ето, ја сам ти кум! Kад се будеш враћао у прађедовску вјеру, немој да тражиш кума, ја сам ти се први, и то од свег срца, јавио за кума.“
Присјећајући се тога годинама касније, Мулалић биљежи: „Било ми је јако тешко. Тај шовинистички препад ме је дубоко вријеђао. У својој вјери ја нисам био колебљив да не би таквом атаку одолио, али ме вријеђало што овакви испади наносе штету националној ствари.“
Мулалић се тада упушта у расправу с попом па га пита на коју прађедовску вјеру мисли, а прота одговора да мисли на православље, наравно. Мулалић каже да је његова прађедовска вјера богумилство, а да је и њему и попу заједничка прађедовска вјера Перун, односно словенски политеизам, па пита попа да се он врати Перуну. Поп на то побјесни те каже како су му дражи муслимани-Хрвати од муслимана-Срба јер према њима „нема обзира у провођењу наше политике“. Несретни Мустафа излази из кафане јако ожалошћен. Овако се тога сјећа: „Пукла ми је пред очима реална слика наше стварности, наших неискрених односа. Мјесто борбе против окупатора, виђех да нам предстоји међусобна борба.“ Мустафа Мулалић је био Србин, што се каже – са дна каце, али некима, ето, ни то није било довољно, само јер је био муслиман".
Мухарем Баздуљ, књижевник.
Штета што није објављена та књига...
Милим да тај један инцидент не показује право стање ствари. Требало би прочитати целу књигу и видети да ли има више примера. Код Алије Коњхоџића нема ни један.
Како коментаришете овај текст. Појављује се често на интернету као објашњење да је Дража стигао на Равну гору 8. маја, а не 13. маја како ви кажете.
http://cetnici.rs/clanci/osmi-maj-dan-ravne-gore/
Извините, мислио сам 11. маја. Ненамерна грешка.
Најуверљиви извори су за 11. мај, нпр. чланак у листу ''Слобода или смрт'', а чланке у том листу читао је и Дража пре објављивања. У ствари и писао је за те новине.
Цитат:Само на прескок.
Да ли си приметио Милославе како Завод за уџбенике издаје и претставља као научно дело обичну црвену пропаганду