Не знам, где си чуо? Последњи пут кад сам је звао пре неколико дана, није било одговора.
Апропо оног Батаковићевог текста, где помиње Исидору, Андрића и Мишу Ђурића; не знам да ли је поменуто на форуму, али постојала су изгледа најмање два Андићева писма из 1942.год.- једно Дражи, а друго Дангићу. Ако су постојала два, није немогуће да их је било више. Нешто нам се нобеловац баш расписао тада.
И није се баш лагано увукао у структуре нове власти 1945. год. како се обично мисли. Опасно су га нагазили муслимански комунисти ( Хасан Ребац) због Травничке хронике и Ћуприје. Исту мантру о њему поновио је Алија 1991-92. године Кустурици, када га је саветовао да не прави филм На Дрини ћуприја.
Поштовани господине Самарџићу, иако имам 22 године, не сналазим се баш најбоље са овим форумима. Ја сам Ваш колега, економиста. Прочитао сам све Ваше књиге, сем "Драже 4", пошто нигде не могу да је пронађем, а она ми се чини некако најитересатнијом.
Да ли можете, да ми кажете, где могу да пронађем више информација о Пљеваљској бригади(команданти, бројно стање, формирање и расформирање....). Нисам из Пљеваља, ал' сам чуо да је она пар пута проглашена за најбољу Дражину бригаду. Велики поздрав и унапред Вам хвала на одговору.
Поздрав!
Садржај Драже 4 има у малим књигама 8-16:
http://www.pogledi.rs/knjige-2/
Ту се помиње више пута и Пљеваљска бригада, али структуром се нисам бавио.
Да, била је једна од најбољих бригада.
Господине Самарџићу, много Вам хвала на експресном одговору.
Да будем искрен, када сам почео да се интересујем за ову тему са неких 17 година, мислио сам да сте Ви шарлатан(извињавам се, али тако је), онда сам схватио да су од свих података, који постоје у штампи, књигама и интеренту, једино Ваши тачни 99%. Жао ми је што су моји вршњаци, незаинтересовани за ову тему и нашу историју уопште, али како смо сејали, тако и жањемо. Ваљда сматрају да је то (не)битно. Још сам се разочарао, када сам Вас видео на Б92, да дајете изјаву, ал' било је везано за спорт, па Вам је опроштено, хехе. Много Вам хвала и велики поздрав за Крагујевац.
Господине Самарџићу, интересује ме да ли имате неке податке о Добросаву (Милорад) Глишићу, једино од података што имам је да је рођен у селу Трнјацима (Бијељина) током рата налазио се у околини Чачка, 1944. године ухваћен од стране комуниста у селу Миоковци и од тада му се губи сваки траг.
Направљена је нова тема на Историји, од порука везаних за економску развијеност предратне и послератне Југославије.
Poštovani g. Samardžiću,
interesuje me da li znate otprilike kakav je bio odnos snaga. između cetnika i partizana u podgrmecju. nakon ustanka u leto 1941. . Koliko ih je bilo uz partizane a koliko uz cetnike. I naravno da mi preporucite neku knjigu koja se bavi podgrmecjem. u. Drugom svetskom ratu..
pozdrav i hvala unapred
(18-02-2014, 06:09 PM)srdjan djumic Пише: [ -> ]Poštovani g. Samardžiću,
interesuje me da li znate otprilike kakav je bio odnos snaga. između cetnika i partizana u podgrmecju. nakon ustanka u leto 1941. . Koliko ih je bilo uz partizane a koliko uz cetnike. I naravno da mi preporucite neku knjigu koja se bavi podgrmecjem. u. Drugom svetskom ratu..
pozdrav i hvala unapred
На жалост не знам ни једну књигу која се бави тим крајем. Устаници су, као и другде, сигурно били српски устаници, без комунистичких обележја, као и у другим крајевима тамо. Од јесени 1941. КПХ их претвара у ''хрватске партизане'' и тај процес је окончан пролећа 1942.
Знам само за следеће јединице:
- Грмечко-петровачки четнички одред, под командом Николе Ћука (живи у Аустралији), који је после ушао у састав ДЧД, и
- Грмечко-клековачки четнички одред, под командом војводе Ђуре Плећаша. Има и једна слика у Албуму ДЧД. Одред је уништен у јесен 1943.
![[Слика: Untitled.png]](http://s29.postimg.org/ik0h6p3x3/Untitled.png)
