(24-12-2015, 08:51 PM)Милослав Самарџић Пише: [ -> ]Колико се разумем у географију, Бронзани Мајдан је далеко од Козаре.
А и требало би мало више података да се види шта је ту било.
Камо среће да су из тог правац, са југа, четници упали тада на Козару, као што су почетком 1943. са југа упадали у ''Бихаћку републику'' пре усташа.
Бронзани Мајдан је од Бања Луке ка Мањаћи. То би требало да се ради о Дреновићевим јединицама. А с обзиром да су његови контакти са Немцима и властима НДХ познати, ово и није неко изненађење.
Једном смо овде водили дискусију јер сам изнео тезу да ми се чини да ЈВуО није била централизована попут партизанских јединица и да је то један од разлога (свакако не једини и свакако не одлучујући) крајњег пораза. Међутим, читајући књигу о Калиновачкој бригади мени се опет потврђује ова моја теза. Ако погледамо са којим проблемима су се сусрели херцеговачки и босански четници приликом операција у Далмацији или све проблеме приликом операција на Неретви, добија се утисак да Врховна команда није имала одлучујући утицај на своје истурене делове ван Србије, као и да је неспровођење команди прилично толерисано иако се ради о рату и војсци (а знамо шта значи неспровођење команди у рату и војсци).
Шта значи? Герилска војска није исто што и регуларна војска. Уопште је најмањи проблем било "спровођење или неспровођење команди". Проблем је био недостатак снага. Шта је то "ЈВуО" то нек црни враг зна...
Ђед ми је један још жив, био је Ђујићев гардиста, да му кажем да је био "југословенски војник" би ме пљуно у лице.
На примјер Дражина одлука о слању Херцеговаца у Далмацију и Лику се спроведена. Чак и да је скроз спроведена (покушана) његова замисао о чишћењу Јадранског залеђа, то би једноставно било немогуће извести са снагама којима су четници располагали.
Ти стварно волиш да провоцираш с тим регуларна војска - герилска војска.
(25-12-2015, 12:30 AM)Романија Пише: [ -> ]Ти стварно волиш да провоцираш с тим регуларна војска - герилска војска.
Па шта могу кад се не разумијете у војску, па је све "провокација".
Мени који сам био у рату пет година иде на неку ствар та представа о касарнској војсци, све под конац, како се прави кревет да са њега динар одскаче и како се гланцају чизме за Титине параде. Није то војска, то је ништа.
Герилска војска је нешто сасвим друго о регуларне војске. И опанак и тркаће патике су обућа, али нијесу
исто.
(25-12-2015, 12:03 AM)мунгос Пише: [ -> ]Шта значи? Герилска војска није исто што и регуларна војска. Уопште је најмањи проблем било "спровођење или неспровођење команди". Проблем је био недостатак снага. Шта је то "ЈВуО" то нек црни враг зна...
Ђед ми је један још жив, био је Ђујићев гардиста, да му кажем да је био "југословенски војник" би ме пљуно у лице.
На примјер Дражина одлука о слању Херцеговаца у Далмацију и Лику се спроведена. Чак и да је скроз спроведена (покушана) његова замисао о чишћењу Јадранског залеђа, то би једноставно било немогуће извести са снагама којима су четници располагали.
Јесу спроведене али је послане јединице у Далмацији уместо планираних 6.000 (по подацима које су доставили тамошњи комаданти) сачекало 1.500 бораца и то врло недисциплинованих и не претерано жељних сукоба са партизанима. Војнички гледано (небитно редовно или герилски, постоји команда и одговорност) неко је морао да снесе одговорност за слање погрешних информација на основу којих је организована читава операција, а из Херцеговине и Источне Босне послане јединице, што је омогућило партизанима пробој у те крајеве.
Такође, примећујем да је Остојић управљао операцијама на Неретви из Калинивика, што такође нема неке претеране логике.
(25-12-2015, 12:43 AM)Мргуд Пише: [ -> ] (25-12-2015, 12:03 AM)мунгос Пише: [ -> ]Шта значи? Герилска војска није исто што и регуларна војска. Уопште је најмањи проблем било "спровођење или неспровођење команди". Проблем је био недостатак снага. Шта је то "ЈВуО" то нек црни враг зна...
Ђед ми је један још жив, био је Ђујићев гардиста, да му кажем да је био "југословенски војник" би ме пљуно у лице.
На примјер Дражина одлука о слању Херцеговаца у Далмацију и Лику се спроведена. Чак и да је скроз спроведена (покушана) његова замисао о чишћењу Јадранског залеђа, то би једноставно било немогуће извести са снагама којима су четници располагали.
Јесу спроведене али је послане јединице у Далмацији уместо планираних 6.000 (по подацима које су доставили тамошњи комаданти) сачекало 1.500 бораца и то врло недисциплинованих и не претерано жељних сукоба са партизанима. Војнички гледано (небитно редовно или герилски, постоји команда и одговорност) неко је морао да снесе одговорност за слање погрешних информација на основу којих је организована читава операција, а из Херцеговине и Источне Босне послане јединице, што је омогућило партизанима пробој у те крајеве.
Такође, примећујем да је Остојић управљао операцијама на Неретви из Калинивика, што такође нема неке претеране логике.
Треба да видиш обе стране. Баћовић је мало волео да се хвали. Ђујић је тада учествовао у операцијама са 3.000, а не са 1.500.
(25-12-2015, 12:37 AM)мунгос Пише: [ -> ] (25-12-2015, 12:30 AM)Романија Пише: [ -> ]Ти стварно волиш да провоцираш с тим регуларна војска - герилска војска.
Па шта могу кад се не разумијете у војску, па је све "провокација".
Мени који сам био у рату пет година иде на неку ствар та представа о касарнској војсци, све под конац, како се прави кревет да са њега динар одскаче и како се гланцају чизме за Титине параде. Није то војска, то је ништа.
Герилска војска је нешто сасвим друго о регуларне војске. И опанак и тркаће патике су обућа, али нијесу исто.
Прецизније би било рећи герилски рати и конвенционални рат. Јер војска је војска. А разлика у касарни / ван касарне огромна је и у томе што зовеш регуларна војска.
(25-12-2015, 01:46 AM)Милослав Самарџић Пише: [ -> ]Прецизније би било рећи герилски рати и конвенционални рат. Јер војска је војска. А разлика у касарни / ван касарне огромна је и у томе што зовеш регуларна војска.
Регуларни, конвенционални итд. иста ствар. Да, јест разлика и за регуларну војску у рату и у миру, али имаш доста њих који се у рату понашају као у миру.
Имаш америчку изреку о томе, "Ниједна борбено спремна јединица није никад прошла парадну инспекцију, а ниједна јединица парадно спремна није прошла борбу".
Постоји огромна разлика између гериле и обичне војске. Герила је народна војска. И пуно је флексибилнија у својим дејствима и подлаже сасвим другим правилима.
Дража је сматрао да су резервни официри погоднији за герилу, типичан пример Никола Калабић - потпуковник Гарде Драгослав Павловић (он је био командант Горске краљеве гарде пре Калабића).
(25-12-2015, 12:43 AM)Мргуд Пише: [ -> ]Јесу спроведене али је послане јединице у Далмацији уместо планираних 6.000 (по подацима које су доставили тамошњи комаданти) сачекало 1.500 бораца и то врло недисциплинованих и не претерано жељних сукоба са партизанима. Војнички гледано (небитно редовно или герилски, постоји команда и одговорност) неко је морао да снесе одговорност за слање погрешних информација на основу којих је организована читава операција, а из Херцеговине и Источне Босне послане јединице, што је омогућило партизанима пробој у те крајеве.
Такође, примећујем да је Остојић управљао операцијама на Неретви из Калинивика, што такође нема неке претеране логике.
Не треба то узимати здраво за готово. Па Баћовић је хтио одустати од одласка у Далмацију и више пута пријетио да ће се вратити самоиницијативно, јер не иду Црногорци.
Сад само стање на терену би прије био проблем лични сукоба између њега и Ђујића, него ли проблема саме војске, било Далматинаца или Херцеговаца. Богдан Болта и други четнички писци се на то осврћу - иако Баћовић наводи негативне ствари о Далматинцима, Далматинци су имали највише погинули у тим заједничким операцијама.
Било како било, знам једно сасвим сигурно, а то је да су старији људи у Лици и Далмацији имали само најбоље ријечи и ријечи највеће хвале за Херцеговце.
Остојићево командовање из Калиновика је неоправдано, али ипак мислим да не би помогло ни да је био на најистуренијем положају. Једноставно квалитет и квантитет снага је био недовољан да се успјешно изврши оно што је замишљено.
(25-12-2015, 02:03 AM)Милослав Самарџић Пише: [ -> ]Дража је сматрао да су резервни официри погоднији за герилу, типичан пример Никола Калабић - потпуковник Гарде Драгослав Павловић (он је био командант Горске краљеве гарде пре Калабића).
Па има ту истине.
Герилски официр је човјек који има два посла - рад са народом и војни чисто ратнички рад.
Активни официр је далеко компетентнији у војном дијелу посла, али често "крут и незгодан за рад са народом".
Проблем са резервним официром је његова слабија тачка - војни дио посла.
Перфекција једног и друго био је Танкосић.
Рече у неком тексту да су комунисти мучили системом кап по као. То је далекоисточни и јако стар систем мучења, и вероватно је овде стигао преко НКВД, па би било занимљиво да даш пример да би видели када су почели да се служе овим системом.