Не, него неки мање значајан командант га је писао Баћовићу тј. Команди Источ.Босне
Др Ана Ћосић, ћерка Добрице Ћосића, каже у интервјуу Политици за Пеђу Марковића да јој је брат од стрица. Тако да Д. Ћ. није ујак П. Ђ. Е сад, што је различито презиме, прелази у неке друге тајне, које ћемо сазнати у 1974037 тому пишчевих записа, чије се објављивање најављује 10473. године по старом календару.
Била је у Попову пољу једна баба која је као девојка са усташама клала Србе и бацала у јаме за време 2.Светског рата.Имала је кућу поред пута Требиње-Љубиње.Причали су ми људи и показивали кућу где је живела, казивали су да није била ни дана у затвору по доласку комуниста на власт а учествовала је у многим злочинима над Србима из тога краја.Када су Црногорци кренули према Дубровнику 1991. из освете су јој запалили кућу а баба- усташица је побегла за Дубровник.Да ли неко зна нешто више о тој усташици из Попова поља?Можда Вук92 он је из Требиња.
Ја знам за ону што је напунила торбу очима Срба. Она је робијала у женском затвору, ваљда у Зеници, 20 година, а све остале робијашице су биле Српкиње које су давале храну својој браћи који су били "одметници" после рата, све осуђене на по 15-20 година.
(31-12-2015, 06:55 PM)Милослав Самарџић Пише: [ -> ] (31-12-2015, 12:37 AM)luka.luke 1 Пише: [ -> ]Самарџићу имате ли макар приближне податке, колико су Срба побили Нијемци, Италијани, Мађари и Бугари, а колико комунисти, период 41-51?
Немци изгледа око 60.000.
Италијани, не знам, можда 1.000, 2.000.
Мађари можда 4-5.000.
Бугари око 10.000.
Албанци око 10.000.
Комунисти преко 100.000.
А највише хрватске формације (у чији састав су улазиле и муслиманске формација).
Значи више су нас побили комунисти, него окупатори. Не рачунам домаће непријатеље из редова Хрвата, Муслимана, југословенских Албанаца и југословенских Мађара
Ко је коме помагао у геноциду, ако се томе још дода превођење на атеизам, форсирање латинице и др
Због тога што су више побили комунисти него Швабе се и крије број погинулих Срба у "Недићевој" Србији за време ДСР. Али, с обзиром да ми Срби идемо из крајности у крајност, бојим се да ћемо у будућности минимизирати немачке злочине у Србији.
Љотићевци то одувек раде.
Posto komunisti obicno operisu sa polu istinama ili lazima u jednoj partizanskoj knjizi pise sledece:Od februara do juna 1942 Krajiski proleterski bataljon vodio je borbe protiv cetnika,nemaca,ustasa u srednjoj Bosni njih je navodno bilo 250 a neprijatelja 12.000 sve do borbe na planini Motajici 8.juna 1942. godine.Zatim krajiski bataljon u noc u 2 napao uporiste ustasko u selu Donja Lepenica,ali su cetnici dan ranije obavestili ustase pa je to propalo.Tada u 6 sati ujutru sa svih strana planine Motajice cule se vojnicke trube i povici napred cetnici,ziveo kralj Petar,smrt komunistima i proleterima.Kazu bilo je vise od 1.000 cetnika.Druga jaka grupacija cetnika bila je ispod planine i prema grebenu.Cetnici su na taj nacin raspodelili snage po dubini prema najvisim vrhovima planine Motajice cime se proleteri moraju probijati nemaju drugog izbora.Na severu Sava,na istoku Vrbas.na jugu Motajica.Na vodu se nije moglo jerje vecina neplivaci,a plivaci bi bili ubijeni ili u vodi ili na kopnu.Tada komadant cetvrtog krajiskog NOP odreda Danko Mitrov i komadant krajiskog bataljona Zdravko Celar dogovorili se da se bataljon probije na greben Motajice.Probijen je prvi obruc cetnika uz teske gubitke sa obe strane.Neprijatelj je na koti 273 razbijen i bataljon se probijao dalje.Cetnici su se ipak brzo sredili i organizovali jurisali na bokove i zacelje uz velike gubitke bataljon je i dalje napredovao.Proleteri slomili otpor i stigli do kote 294.Zatim iz reona 324 napad izvrsio nemacki bataljon oko kote 490 obezbedjujuci eksploataciju hrastovog drveta sa planine najkvalitetnijeg drveta u evropi za avio-industriju.Po dogovoru sa cetnicima oni su se utvrdili i pripremila na svojim polozajima da uniste proletere.Sa bokova u isto vreme napadaju cetnici koji su se prepoznavali lozinkom sablja-sarajevo.Tada su proleteri nasamarili nemce vikajuci ovde su cetnici ne pucajte nemci su prestali sapaljbom.A cetnike su prevarili vikajuci ovde sablja-sarajevo tako su ubijeni mnogi cetnici.Tada je poginulo pola bataljona ali je polovina uspela da dodje do vrha.A pesnik branko copic je nadahnut ovom borbom posvetio pesmu Mrtvi proleteri.Pa pitam sta je ovde istina i ima li je u sta ja sumnjam.
А како су партизани знали шифру четника?
(08-01-2016, 08:00 PM)nebojsaa Пише: [ -> ]Posto komunisti obicno operisu sa polu istinama ili lazima u jednoj partizanskoj knjizi pise sledece:Od februara do juna 1942 Krajiski proleterski bataljon vodio je borbe protiv cetnika,nemaca,ustasa u srednjoj Bosni njih je navodno bilo 250 a neprijatelja 12.000 sve do borbe na planini Motajici 8.juna 1942. godine.Zatim krajiski bataljon u noc u 2 napao uporiste ustasko u selu Donja Lepenica,ali su cetnici dan ranije obavestili ustase pa je to propalo.Tada u 6 sati ujutru sa svih strana planine Motajice cule se vojnicke trube i povici napred cetnici,ziveo kralj Petar,smrt komunistima i proleterima.Kazu bilo je vise od 1.000 cetnika.Druga jaka grupacija cetnika bila je ispod planine i prema grebenu.Cetnici su na taj nacin raspodelili snage po dubini prema najvisim vrhovima planine Motajice cime se proleteri moraju probijati nemaju drugog izbora.Na severu Sava,na istoku Vrbas.na jugu Motajica.Na vodu se nije moglo jerje vecina neplivaci,a plivaci bi bili ubijeni ili u vodi ili na kopnu.Tada komadant cetvrtog krajiskog NOP odreda Danko Mitrov i komadant krajiskog bataljona Zdravko Celar dogovorili se da se bataljon probije na greben Motajice.Probijen je prvi obruc cetnika uz teske gubitke sa obe strane.Neprijatelj je na koti 273 razbijen i bataljon se probijao dalje.Cetnici su se ipak brzo sredili i organizovali jurisali na bokove i zacelje uz velike gubitke bataljon je i dalje napredovao.Proleteri slomili otpor i stigli do kote 294.Zatim iz reona 324 napad izvrsio nemacki bataljon oko kote 490 obezbedjujuci eksploataciju hrastovog drveta sa planine najkvalitetnijeg drveta u evropi za avio-industriju.Po dogovoru sa cetnicima oni su se utvrdili i pripremila na svojim polozajima da uniste proletere.Sa bokova u isto vreme napadaju cetnici koji su se prepoznavali lozinkom sablja-sarajevo.Tada su proleteri nasamarili nemce vikajuci ovde su cetnici ne pucajte nemci su prestali sapaljbom.A cetnike su prevarili vikajuci ovde sablja-sarajevo tako su ubijeni mnogi cetnici.Tada je poginulo pola bataljona ali je polovina uspela da dodje do vrha.A pesnik branko copic je nadahnut ovom borbom posvetio pesmu Mrtvi proleteri.Pa pitam sta je ovde istina i ima li je u sta ja sumnjam.
Није, наравно. Догађаје на Мотајици детаљно је описао историчар Верољуб Малетић у својим књигама. Ова је најобимнија:
http://www.pogledi.rs/motajicka-trilogija/
Тај Данко је познат по томе што је нешто мувао са парама (партијским).
hvala na odgovoru ima togajos na primer pise:kapetan Nikola Kalabic je 27.novembra 1943 zakljucio ugovor sa nemcima o saradnji u borbi protiv komunista na podrucju sumadije.Cetnici su u decembru 43 i januaru 44 formirali letece i jurisne brigade,seoske,opstinske i sreske ravnogorske odbore i zensku ravnogorsku omladinu saniteta.U selima su razvili obavestajni i propagandni rad,a potom Svetosavski kongres gde su zauzeli kurs protiv NOP jugoslavije.Osnovni cilj cetnika je da drze pod kontrolom Sumadiju,Beograd i omoguciti povratak izbeglicke vlade,monarhije i kapitalistickog sistema.Za to nisu birali sredstva pa su saradjivali sa najvecim izdajnicima i okupatorom.Kao sredstvo borbe koristili su zverska ubistva pristalica NOP i masovni teror nad narodom Sumadije da bi se prisilio na poslusnost i odbojnost prema NOP.Najcuveniji zlocin je klanje 73 stanovnika sela Vranic.Licno moje misljenje da su zapravo oni ovo pocinili i samo prebacili na cetnike.Elem,kada su cetnici krenuli iz sela Bukovik za Darosavu bili su primeceni,poslati su saradnici NOP-a da odnesu veceru cetnicima da bi prikupili sve informacije brojno stanje raspored na spavanju mesta puskomitraljeza mesto staba.Na osnovu dobijenih informacija delegat PK i stab brigade odlucili su da posle pola noci napadnu i rasture jurisnu cetnicku brigadu.Trebalo je da prvi bataljon napadne cetnike sa istocne i severne strane upadne u centar sela,potisne i nabaci cetnike na drugi bataljonna juznoj strani sela i tako zatvori pravce prema Lazarevcu i Vaganu.Dve samostalne grupe,pod komandom Slavka Zecevica dobile zadatak da posednu polozaj oko kuce i tako onemoguce kontakt staba i jedinice.Od omladinaca iz sela formirane su dve grupe koje treba da preseku telefonske veze prema Arandjelovcu,a druga prema Lazarevcu.Iako je komadant dao znak za pocetak napada,a veze prema Arandjelovcu i Lazarevcu pokidane,ipak je ostala posebna linija Arandjelovac-Darosava sa kojom je stab bio povezan sa sreskim odredom SDS u Arandjelovcu.Prva ceta je razbilai pregazila obezbedjenje pa se sjurila pred kafanu Voje Pantelica gde je spavalo 60 cetnika.Uplaseni cetnici su iskakali kroz prozore i trcali u mrak.Kada su cetnici koji su bezali nalateli na polozaj druge brigade partizani su zeljni oruzija i municije a u zelji da izbegnu nepotrebne zrtve vikali su im bacite oruzije i municiju i mnogi su poslusali.Zbog vodica koji je dugo lutao vodeci drugu brigadu veci deo cetnika je pobegao.Ujutru jedini otpor pruzao je jedino stab sa sprata kuce Nikole Vitorovica.Zidovi kuce bili su od kamena i betona imali su dobru zastitu.Milovanovic je telefonom zvao sreski odred.Medjutim komadant nalazio u selu Garaski sa samo 2 od 225 cetnika.Ponudjena im je predaja sto su odbili i poceli pevati boze pravde cetnicke pesme i klicati kralju Petru.Usled mnogih neuspelih pokusaja doneli su slamu petroleum i vencic ljute paprike.Mnogi su izgoreli neki su izvrsili samoubistvo,a dim i mirs paprike ugusio je cetnike.Spasio se samo komadant porucnik Milivoje Milovanovic prebacio se preko krova na drugu kucu.Ubijeno je 14 cetnika od kojih je 8 izgorelo a vise ranjeno.Veliki uspeh sto je razbila najelitniju brigadu korpusa KGG jacine 225 cetnika 9 puskomitraljeza 176 pusaka sa dosta municije koju su zvali cetnici Mali cekic.Za pokazanu hrabrost Branko Kovacevi poznat kao Zika Mornar proglasen zanarodnog heroja.SVE SVETAC DO SVETCA FINI NEKI LJUDI!!
Баци то, земљаче и немој се трговати.
Написах тровати, али " паметни телефони".... Само на трговину мисле.
Od ovoliko lazi postaje mi muka,sto je jos gore ovo su dobijali ucenici osnovne skole.
Mislim da je velika sramota sto je nikola pasic na svim glavnim trgovima narocito u kragujevcu cuvsi da je ukrao robu iz crvenog krsta i prodao austrougarskoj vojsci.Da li bi mogla da se napravi rasparava o Nikoli Pasicu kako bi se otkrila istina o njemu.
Тај Жика морнар и Зечевић помињу се на списку жртава комуниста у КГ округу:
440. Јован Јанковић Миловац из Липовца. Председник села. Солунац. Убијен у пролеће 1943. године од дружине коју су предводили Бранко Ковачевић - Жика морнар (родом из Црне Горе, потоњи ''народни херој'') и Славко Зечевић из Липовца. Јанковић је учесник Светосавског конгреса у селу Ба. Убијен је 10. фебруара 1944, ноћу.
455-456. Вељко Влајковић (75) из Буковика, Солунац, и син Бошко (1895), кмет села пре рата. Убијен пред Св. Николу 1943. године у потоку Ђућевцу у Буковику. У злочину учествовали: Бранко Ковачевић - Жика Морнар из Црне Горе, Милан Цане Вићентијевић из Даросаве, Станоје Дражић из Буковика... Налогодавцу Д. Петровићу Шанету Дражић је реферисао: ''До пола пута син јаше оца, од пола - отац сина''! (Срески народни суд у Аранђеловцу, закључком Бр. 162/45, од 15. јануара 1946, обавестио је Окружни народни одбор у Крагујевцу да се имовина ''народног непријатеља'' Бошка Влајковића не може конфисковати, јер је ''живео на имовини свога оца Вељка''. Истог дана, закључком Бр. 165/45, Срески народни суд у Аранђеловцу пише да се ни конфискација имовине ''народног непријатеља'' Рајка Влајковића, Бошковог брата, не може спровести, јер је и он ''живео на имовини свога оца Вељка''. ИАШК, Фонд ОНО, К-39. Рајко се налази на овом списку под редним бројем 1.255.)
457-458. Димитрије Вишо Лазаревић (45), капетан академац и Драгиша Томић (30) четовођа из Врбице. Уочи Материца 1943. године одвели их Жика Морнар и другови и код Недића трла иза Рисоваче изболи камама.
470. Миливоје Швабић (1912), угледни домаћин из Буковика. Четовођа. По наређењу Д. Петровића Шанета убијен у Мисачи иза Нерезија, 16. јула 1944. године. Злочин су извршили: Станоје Дражић и Михаило Коле Николић из Буковика, Радован Петровић из Стојника, Милосав Ранковић Чичинац из Даросаве, Жика Морнар из Црне Горе, Петар Владетић Галама, избеглица из Глине, сви обучени као четници са кокардама на капама.
473-474. Аранђел (1880) и Андромир (1883) Радовановић из Липовца. Аранђел је пре рата дуго био деловођа у Тополи. Стрељани једне ноћи септембра 1944. код школе. Овај злочин су починили: Славко Зечевић (доцнији ''буџа''), Ђорђе Ђурић Шарац, Жика Морнар, ''Гајара'' Весовић из с. Бања, Радомир Рака Благојевић из Копљара. Убијени нису пушку узели у руке. Зечевић је касније говорио да су у ''брзини побијени''.